„Božićni pokloni su spremni kao i zagrljaji i to je sasvim dovoljno“: Sagovornici Danas o obeležavanju Božića

Gojko Božović, pisac i izdavač, kaže da je u nizu praznika u ovom dobu godine Božić porodični praznik:

– Nije tako zahuktao i razvikan kao Nova godina koja uvek donosi neku gotovo obavezujuću radost. Tako je bilo u mom detinjstvu, tako je i danas. Okupljamo se tražeći priliku za mir i razgovor.

Njima se prvo jave članovi porodice sa raznih strana sveta, a potom posećuju najstarije članove u široj porodici.

– Božić je tako tradicija koja se produžava i u modernim vremenima. Poruke Božića su poruke ljubavi i mira, sabranosti i tihe radosti života koji, uprkos svemu, traje i obnavlja se.

Borka Božović, istoričarka umetnosti i osnivačica Galerije „Haos“, kaže da je Božić najradosniji hrišćanski praznik za sve verujuće ali i neverujuće ljude.

– U mojoj porodici su se poštovale sve konfesije i mi smo se radovali svakom prazniku. Čak smo, rekla bih, bili privilegovani jer smo, zbog mame katolkinje, slavili i po gregorijanskom kalendaru, a zbog tate po julijanskom.

Priseća se divnih sećanja iz svoje Boke, kada je bila, kako kaže, posebna atmosfera.

– Palili smo vatre na obali mora za Badnje veče. Spremao se bakalar i posne priganice. Tada se pozovu sve komšije na lozu i suve smokve. Okuplja se porodica, spremaju se tradicionalno neka jela i upriličavaju neka iznenadjenja kao što je pronalazak novčića u česnici.

Ističe da su danas proslavu sveli na svečani ručak, deljenje poklona i čestitke svim dragim ljudima:

– Ono što smo od običaja neizostavno zadržali je poseban poklon za tzv. Polažajnika – onoga ko prvi kroči na dan Božića u našu kuću. Smatra se, pa verovali u to ili ne, da će celoj toj godini dotična osoba biti svojevrsni „znak pored puta“ za uspeh, ali i sve drugo. Mišljenja sam da se običaji moraju čuvati i negovati bez obzira na religijska preterivanja.

Milisav Savić, pisac, književni istoričar i prevodilac, kaže da je Božić, u njegovom detinjstvu, u sumornim i gladnim godinama po završetku II svetskog rata, u vremenu Udbinog terora, bio jedan od praznika kojem se posebno radovao.

– I ovih dana, kad Božić dočekujem sa porodicom, sa badnjakom kupljenim na Kaleniću, sa čežnjom se sećam rasplamsale vatre u ognjištu naše stare kuće u kojoj smo nalagali hrastiće isečene u obližnjoj šumi, u uši mi dopire šušketanje slame na podu od dasaka na kojoj smo se mi deca igrali i spavali, nos mi plave mirisi celog božićnjaka, sa jabukom u ustima, iznešenog na sto, pred očima se magli bokal crvenog vina, pored njega puši se tek ispečena pogača.

Poslednji put se, kako kaže, ugrejao kod Božićne vatre u selu Lepenac kod Brusa.

– Badnje veče, potpuno neplanirano, proveo sam na Kopaoniku, u hotelu „Putnik“. Pošto nije bilo slobodnih soba, odlučio sam da se vratim za Beograd. Na putu iza Brusa, u ssvitanje, susretao sam grupe meštana koji su se vraćali sa božićne službe.

U jednom dvorištu ugledao sam vatru, na kojoj je domaćin pekao prase. Zaustavio sam se i prišao vatri da se ogrejem. „Blago meni, eto meni položajnika!“ dočekao me je domaćin sa čašom vruće rakije. Pri odlasku darivao me je vunenim čarapama. Dobro su mi došle u hladnom stanu u ratnim godinama koje su usledile.

Radoš Bajić, glumac, scenarista i reditelj, kaže da je Božić praznik mira i ljubavi koji se u njegovoj porodici obeležava onako kako su ga slavili njegovi dedovi.

– Od položajnika pa do česnice koja se lomi u prisustvu unuka i cele moje desetočlane porodice. Nažalost, živimo u vremenu destrukcije u kojem su sve tradicionalne duhovne vrednosti drastično ugrožene. Zbog toga je Božic uvek veličanstveni dan našeg zaceljenja i duhovne obnove.

Ivan Milenković, filozof, kritičar, prevodilac, kaže da ne slavi Božić i da je republikanac sam;

– A i ne verujem u izmišljena bića.

Bilja Krstić, muzičarka, kaže da ove godine Božić slave porodično kod njene unuke Noe i starije Ćerke Milice, koje od skoro uživaju u svojoj novoj kući.

– Svi smo presrećni zbog toga, jer su dugo bile podstanari. Mlađa ćerka Lenka i njen suprug Miloš dolaze i bićemo nas petoro na božićnom ručku. Pred ovaj najradosniji i najlepši porodični praznik, nekako je sve u znaku velike ljubavi. Svako je dobio svoj zadatak šta da pripremi.

Milica inače je sjajna u kuvanju, tako da nam sprema različita zanimljiva jela a biće naravno i onih klasičnih koje ja volim. Lenka i ja smo zadužene za neke sitnice.

Napominje da je i u porodici “muzički urednik”, zbog čega priprema listu duhovnih pesama koje najviše vole da slušaju u vreme praznika.

-Božićni pokloni su spremni kao i zagrljaji i to je sasvim dovoljno.

Za kraj je sa nama podelila i jednu zdravicu i želje:

”Dok se krstim Boga molim
da mi čuva sve što volim”.

Od srca čestitam ovaj najveći i najradosniji praznik, šaljemo najjači zagrljaj i snagu da mislimo na onu vedriju stranu što nas ipak prati i da se ničega ne bojimo.