Sagovornici Danasa o panoramskom točku u Beogradu: Jeftina slika imitacije života i mentalitet luna-parka

„Belgrade Eye“ ili „Beogradsko oko“ biće završeno do Ekspa, rekao je Mali.

„Vrednost radova je oko 30 miliona evra. Dužina mosta je oko 350 metara. To će, dakle, biti umesto železničkog – pešački most. Čak i na dva nivoa u sredini, gde će biti lep vidikovac i sve ostalo“, rekao je Siniša Mali, a predsednik Vučić ga je podržao dodajući da i velike svetske metropole poput Londona i Pariza imaju panoramski točak.

Sagovornici Danasa su ipak obazrivi kada je reč o ovoj takozvanoj turističkoj atrakciji, imajući u vidu da Beogradu nedostaju mnogo važnije stvari kao svetskoj metropoli, dok su neki izričito protiv ove ideje.

„Panoramski točak je skupa, a u suštini jeftina slika imitacije života. Još jedna atrakcija ‘po ugledu na svetske metropole’“, kaže za Danas arhitektkinja i programska direktorka BINA Danica Jovović Prodanović.

Ona podseća da je svojevremeno identitet Beograda bio određen njegovim izvanrednim položajem.

„Nekad smo se hvalili nestvarnom pozicijom Beograda na ušću dveju reka, Kalemegdanom kao fićir-bairom, tj. ‘bregom za razmišljanje’. Doduše, razmišljanje je sada passé. To nam više nije važno, sada se skreće pogled na levo, kao Beogradu na vodi, da se ne vidi šta boli. Sada će se pogled podići i na nebeske visine. A ono što se sa visine ne vidi ili ne treba da se vidi su ulice koje se raspadaju, saobraćaj koji ne funkcioniše, fasade koje se urušavaju i zapuštene i sve manje zelene površine (da ne pominjemo one okupirane)“, ističe Jovović Prodanović.

Prema njenim rečima, Beogradu nisu potrebne atrakcije, već sistemska briga.

„Nisam sigurna koje su boje reke kad se pogledaju sa te visine, ali možda će se ugraditi neko adekvatno AI staklo. Ovom gradu nisu potrebne atrakcije, već suštinski drugačija vrsta brige, koja bi mogla da pruži pristojan ili, možda bolje reći, dostojanstven život njegovim građanima. I na kraju, da li se građani pitaju i da li su se pitali za mišljenje o svevidećem ‘Belgrade Eye’? Ne sećam se, a vi?“, konstatuje Danica Jovović Prodanović.

Marko Stepanović, glumac i deo dvojca emisije Mentalno razgibavanje, smatra da Beograd ima mnogo problema koje bi trebalo rešiti pre nego što na red dođe panoramski točak, protiv kojeg, kako kaže, nema ništa.

„Beogradu fali mnogo toga, od zelenih površina, preko parkova za decu, do više mesta za druženje, što je, recimo, trebalo da bude u Beogradu na vodi, a ne samo stambeno-poslovni prostor. Mnogo toga bi trebalo da se sredi, ali nemam ništa protiv da grad ima i taj sadržaj, kao i svi veliki gradovi. Tako da, ako odradimo i 20 neophodnih stvari pre toga, nemam ništa protiv ni tog točka“, kaže Marko Stepanović.

Dejan Atanacković, pisac i aktivista inicijative Beograd ostaje, kaže za Danas da je za ideju o točku čuo još dok je bio odbornik u Skupštini grada.

„Sećam se da je Šapić smišljao neka nova komunalna preduzeća, među kojima je bilo i nešto što se zvalo Beogradski park. Mi smo, kao odbornici, pokušavali da saznamo šta je to Beogradski park, s obzirom na to da je sve ingerencije koje je to preduzeće trebalo da dobije već imalo drugih, postojećih preduzeća. Šapić nam je tada odgovorio: ‘Pa, Beogradski park će da pravi panoramske točkove.’“

„To je delovalo kao nešto za sprdnju, kao stvar na koju ne znate šta da kažete, ali oni su to već tada imali u planu. To je taj luna-park mentalitet, jedan mediokritetski vid zabave za populus i način na koji ova vlast zamišlja atraktivnu turističku ponudu“, smatra Atanacković.

Prema njegovim rečima, ukoliko se dozvoli izgradnja panoramskog točka, građane i posetioce Beograda bi trebalo na vreme upozoriti.

„Ne znam šta je ovde sve moguće, trebalo bi da se ljudi unapred upozoravaju. Možda bi mogla da se napravi kampanja koja bi posetioce Beograda unapred upozoravala na opasnosti sa kojima se susreću u zemlji u kojoj niču navodno takvi sadržaji i atrakcije, nastali u kontekstu režima koji za sobom ostavlja ruševine i mrtve“, zaključuje Dejan Atanacković.