Sajamska uprava ne zna da veći broj izdavača neće raditi 1. novembra

Kako je juče najavljeno na konferenciji za novinare u Upravi Beogradskog sajma, najveću književnu manifestaciju u Srbiji i regionu, za sada se zna da bi trebalo da otvori kiparski i grčki akademik, pesnik, pisac i prevodilac Kirijak Haralambidis, dok će naknadno biti saopšteno ime srpskog pisca koji će sa gostom sa Kipra označiti 68. Beogradski sajam otvorenim.

Kiparski štand u centralnom delu sajamske hale 2 odmah posle svečanog otvaranja Sajma knjiga trebalo bi da otvori ministar kulture u Vladi Kipra Vasiliki Kasianidu, koja se krajem septembra u Barseloni sastala sa srpskim kolegom Nikolom Selakovićem u okviru Uneskove svetske konferencije o kulturnim politikama i održivom razvoju. Kipar će poslednjeg dana Sajma 2. novembra , kako juče saopšteno, „Otvorenu knjigu“ zvanično predati Tunisu, počasnoj zemlji gostu 69. izdanja beogradskog „bazara“ štampane reči .

Ovogodišnji Sajam knjiga održaće se u senci razlaza dela izdavača i uprave Beogradskog sajma zbog termina koji se poklapa sa prvom godišnjicom pada nadstrešnice na Novosadskoj železničkoj stanici u kome je 1. novembra 2024. nestalo 16 ljudskih života, kao i neispunjenog izdavačkog zahteva za smanjenje cene najma sajamskog prostora za 30 posto. Aleksandar Ivanović, pomoćnik direktora Sektora za komercijalne poslove Sajma, izjavio je juče da je ukupno 16 izdavača povuklo sajamske prijave, od toga šest nezadovoljnih dodeljenim prostorom i zbog tehničkih i organizacionih razloga. Prema Ivanovićevim rečima, to je četiri posto u odnosu na 409 izdavača iz 15 država koji su do juče prijavili učešće, a do subote se očekuje da se njihov broj poveća.

Na novinarsko pitanje kako Uprava Sajma gleda na najave većeg broja domaćih sajamskih učesnika da 1. novembra neće raditi, uprkos pravilima da svi štandovi i platne kase moraju da budu otvoreni tokom svih sajamskih dana, Ivanović je odgovorio da se „Sajam ne informiše preko medija i da je do sad dobio samo zvaničan dopis jedne izdavačke kuće koja iz tehničkih razloga neće raditi prvog dana novembra“.

Isidora Injac, umetnički direktor Sajma knjiga, najavljujući četiri tematske programske celine na predstojećem sajmu, izjavila je da nije bilo povlačenja planiranih učesnika nego samo pomeranja jer 1. novembra neće biti sajamskog programa. Jedini izuzetak je britansko-srpska književnica Vesna Goldsvorti, koja je odustala od ovogodišnjeg sajamskog gostovanja. Zvanično kao gosti 68. Beogradskog sajma knjiga najavljeni su Ali Fenik, britanski psiholog, stručnjak za ljudsko ponašanje i tehnologiju, influenser, kao i škotska spisateljica DŽeni Kolgan. Oboje su autori izdavačke kuće Laguna.

– Trudimo se da Sajam knjiga u Beogradu, koji postoji gotovo 70 godina, napreduje, da se razvija, širi i duže traje što je značajno za izdavače, bibliotekare, kupce. I ove godine očekujemo uobičajeno dobar i uspešan sajam, bez problema i da neće biti ničeg spornog – izjavio je Jovan Jovanović iz Sekretarijata za kulturu Grada Beograda.

Bez obzira na Jovanovićev optimizam, 68. izdanje Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu održaće se bez izdavačkih kuća iz „Zlatnog kruga“ Arene

– pre svih Klia, Geopoetike, Arhipelaga koje su prve saopštile da su ponašanje i odluke sajamske uprave za njih neprihvatljive. Vladislav Bajac, osnivač i glavni urednik Geopoetike, čak se neopozivo povukao iz članstva u Odboru Beogradskog sajma knjiga, mada je njegovo ime i dalje na zvaničnom sajtu ove manifestacije. Među izdavačima koji su odustali od učešća na Sajmu knjiga su i Albatros Plus, Partizanska knjiga, MediaSfera, Besna kobila, Evoluta, Fedon, Besani…

Aleksandar Ivanović tvrdi da je Besna kobila bila prijavljena kao suizlagač, a da se za Besane „ne zna ni ko su“, dok „Evoluta i Fedon već godinama ne učestvuju na Beogradskom sajmu knjiga“.

U izdavačkim kućama Klio i Arhipelag kažu da ostaju pri ranije javno izrečenim stavovima.

– Prvog novembra ne može se raditi kao da se ništa u društvu nije dogodilo niti se događa već je sve u najboljem redu. Posebno u ustanovama kulture gde predstoji velika borba s onima kojima kultura nije potrebna – kategoričan je Zoran Hamović, direktor i glavni urednik Klia, predsednik Udruženja profesionalnih izdavača Srbije.

Gojko Božović, osnivač i glavni urednik Arhipelaga, podseća da je za ovog izdavača „neprihvatljivo učešće u predloženom terminu i pod predloženim uslovima“.

– Sajam je odbio, tačnije je reći: ignorisao, krajnje razuman zahtev da se minimalno promeni ili barem skrati termin održavanja Sajma knjiga, kao i zahtev da se rizik održavanja Sajma knjiga podeli između izdavača i organizatora Sajma knjiga, makar u nejednakom obimu. Ne prihvatamo takav odnos prema izdavačkoj profesiji. Sajam knjiga pripada čitaocima i izdavačima, čiji se minimalni interesi moraju uvažavati u njegovoj organizaciji. Postoje trenuci u kojima morate da istupite kako biste skrenuli pažnju na dramatičan problem, inače učestvujete u normalizaciji problema. Ovo je takav trenutak. Ne možemo prihvatati sve okolnosti kao podrazumevajuće, sve uslove kao prirodne, sve zahteve kao logične. Kultura se ne brani prihvatanjem po svaku cenu, učestvovanjem bez obzira na prilike, saglašavanjem bez obzira na sve – kaže za Danas Gojko Božović.

On pravi poređenje sa odbijanjem glumaca Narodnog pozorišta u Beogradu da prihvate cenzuru i poništavanje njihovih prava kako bi se, makar i po tu cenu, igrale predstave.

– Da li bi to bila odbrana kulture ili poricanje kulture i njene kritičke suštine? Kultura u istinskom obliku nije zamisliva bez kritičkog mišljenja. Odluka da ne učestvujemo na Sajmu knjiga u ovom terminu i pod ovim uslovima jeste takva odbrana kulture u duhu kritičkog mišljenja. Ne možemo da budemo na jednom, dok su naši čitaoci na sasvim drugom mestu. Mi volimo svoj posao, ali ne možemo da radimo samo svoj posao. Ne odustajemo od knjiga i čitalaca, već baš zbog knjiga i čitalaca ne želimo da učestvujemo u stvaranju privida. Očekujemo podršku čitalaca, autora i kulturne javnosti. Drago mi je da je naša odluka naišla na prihvatanje u kulturnoj i uopšte društvenoj javnosti – ističe Gojko Božović.

NJegovo mišljenje ne dele izdavačke kuće, čija će se izdanja 25. oktobra naći pod kupolama Beogradskog sajma, čije mesto nekadašnjeg kultnog beogradskog kupališta „Kod šest topola“ čuva i Sajam knjiga od nekontrolisanog „metastaziranja“ „Beograda na vodi“.

– Nema razloga da ne nastupimo na Sajmu knjiga jer nije reč ni o kakvoj zabavnoj manifestaciji. To je jedna od lažnih bitaka nekolicine grlatih koji su, nažalost, zatrovali atmosferu. O tome govori i činjenica da je od 400 prijavljenih izdavača, možda je tek dvadesetak najavilo bojkot. Kao izdavač obeležićemo 1. novembar na prigodan i jasan način kojim ćemo iskazati pijetet prema žrtvama – izjavila je za
Danas Dubravka Vujanović iz Vukotić medije.

Veliki broj izdavača, od kojih su mnogi razočarani tvrdim stavom Beogradskog sajma o nepromenljivosti termina, odlučio je da 1. novembra zatvori sajamske štandove, rizikujući moguće penale mimo drugih finansijskih rizika. Mnogi od izdavača tvrde da pazari tokom radnih dana u nedelji jedva pokrivaju režijske troškove učešća na Beogradskom sajmu knjiga i da im je jedino subota, pretposlednji i udarni dan ove manifestacije donosi neku zaradu.

Laguna je zvanično, na predsajamskoj konferenciji za novinare najavila da će 1. novembra na Sajmu njeni i štandovi Delfi knjižara biti zatvoreni. Isti stav za Danas potvrdili su i u Akademskoj knjizi, Kreativnom centru, Karposu, Odiseji, Pčelici, HERAedu…

– Oktobar više nije mesec knjige. Zašto baš ove godine Sajam knjiga, koji finansiraju izdavači, mora da traje do 2. novembra? To se nikad ranije nije dogodilo. HERAedu će biti na Sajmu jer je i ugovorima obavezna prema svojim autorima iz Austrije i BiH koji dolaze. Jasno je da će i poseta i promet biti veoma nezadovoljavajući. Oktobar bi bio znatno radosniji i za izdavače i za posetioce da smo se okupili u što većem broju i da smo se tim činom javno suprotstavili rušenju i izmeštanju Beogradskog sajma iz srca grada. Ovako mi ćemo samo u subotu 1. novembra zatvoriti i prekriti štand crnom folijom i doći u nedelju da se polako pakujemo, nazad. I ko zna možda će nam to biti poslednji sajam u ovom zdanju koji je i posle 88 godina postojanja još uvek arhitektonski najreprezentativniji izložbeni prostor u Regionu – izjavila je za Danas Zorica Stablović Bulajić, vlasnik i glavni urednik HERAedu.

U Službi za marketing i odnose sa javnošću Javnog preduzeća Službeni glasnik našem listu rečeno je da „Glasnik ima definisane obaveze u skladu sa zakonom i usvojenim Programom poslovanja prema kojima postupa i da će u tom okviru i ove godine učestvovati na 68. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu“.

„Svaki zaposleni ima slobodu da, u skladu sa ličnim osećanjem, izrazi svoj pijetet prema stradalim žrtvama“, kažu u Glasniku.
Zaposlenima u Portalibrisu rečeno je da će „normalno raditi sve dane Sajma“. Naš list nije dobio iz Vulkana i Čigoje odgovor da li će njihovi sajamski štandovi raditi 1. novembra.

Sajamska situacija će, kad je reč o prvoj godišnjici pada novosadske železničke nadstrešnice, očigledno biti „šarena“. Na potezu su i posetioci koji preko društvenih mreža najavljuju bojkot 68. Sajma knjiga u Beogradu , što podržavaju i pojedini pisci u izjavama za medije od kojih neki, ipak , neće odustati od sajamskog potpisivanja svojih dela.

Sajam pre i umesto Sajma

Bez obzira da li (ne)učestvuju na predstojećem Sajmu knjiga u Beogradu pojedini izdavači pokrenuli su predsajamske akcije sa popustima u svojim knjižarskim lancima i na sajtovima. To su, za sada, Vulkan, Laguna, Kreativni centar, Arhipelag. Kreativni centar od 17. do 31. oktobra ima sniženja od 25 posto na sajtu i u knjižarama u Beogradu i Nišu. Od 17. do 24. oktobra ovaj izdavač organizuje i druženje sa autorima u svojoj knjižari u Beogradu.

U Vulkanovim u knjižarama širom Srbije i na sajtovima u toku je Šesti sajam, koji će sa popustima od 15 do 70 posto trajati do 26. oktobra. Lagunin sajam u knjižarama i na sajtovima počeo je juče, a akcije „3 za 499“ i „3 za 999“, kao i akcije „2 za 1“ i „4 za 2“ važiće do 7. novembra, uz različite popuste zavisno od broja kupljenih knjiga, poklon-programe, besplatnu dostavu za Srbiju i povlašćeni tretman za region. Arhipelag organizuje specijalnu akciju „Sajam umesto Sajma“ koja će trajati od 21. do 31. oktobra tokom koje su za članove Kluba čitalaca ovog izdavača i za one koji će to postati do kraja meseca, obezbeđene sajamske cene i posebni klupski uslovi.

Gosti iz Kipra

Ambasador Kipra u Srbiji Andrea Fotiu rekao je da će ova mediteranska zemlja na 68. Beogradskom sajmu knjiga predstaviti svoju tradiciju i kulturnu raznovrsnost – dela naučnika, pisaca, pesnika i umetnika. Kao gosti najavljeni su kiparski književnici: Antoni Georgiou, Eftihija Panajotu, Ilija Epifaniju, Maria A. Ioanou, Pantelija Voutouris, Stavra Hristodulu, Stela Voskaridu. Kirjak Haralambidis (1940), koji će u ime Kipra otvoriti Sajam, po obrazovanju je istoričar i arheolog. Atinski đak sa objavljenih šesnaest knjiga poezije, tri zbirke eseja i prevodima dela Romana Meloda, dobitnik je više književnih nagrada. Dopisni je član Grčke akademije i jedan od osnivača Akademije nauka i književnosti Kipra, počasni doktor Univerziteta u Atini, Solunu, Egejskom univerzitetu, Univerzitetu Kipra. NJegova dela prevedena su na engleski, francuski, španski, nemački, švedski, italijanski, poljski, srpski, holandski, bugarski, rumunski i albanski jezik.

Strani izlagači

Osim Kipra, zemlje počasnog gosta, na 68. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga učestvuju: Rumunija, Crna Gora, Hrvatska, BiH sa RS, Italija, Grčka, Nemačka, Belorusija, Rusija, Iran, Gruzija, Maroko i Tunis.

Programi i izložbe

Prema rečima Isidore Injac, posetioce očekuju četiri tematske programske celine. To su „Čarobna šuma“ – posvećena književnosti za decu i mlade, a povodom 110 godina od rođenja Branka Ćopića. „Pevam danju, pevam noću“ je poetski program inspirisan stihom Branka Radičevića, jer se u 2025. obeležava dva veka od pesnikovog rođenja. Tematska celina „Mostovi reči“ biće omaž Ivi Andriću jer se ove godine obeležava pola veka od njegove smrti. Kao moguće najatraktivnije i najaktuelnije najavljene su „Granice stvaralaštva“ – razgovori o čoveku, mašini i kreativnosti u doba veštačke inteligencije i novih medija. Kao prateći program planirane su izložbe: „Andrić, priča ostaje“, autor je Marjan Marinković, „Vedrine i sete Branka Ćopića“ Olge Krasić, postavka posvećena glumcu Dragomiru Bojaniću Gidri „Pazi, snima se!“ (1933-1993), kao i „Pipi Duga Čarapa,“ i „Između redova“, obe na štandu Ambasade Švedske.

Nagrade

Tradicionalne nagrade Beogradskog sajma knjiga su: Izdavač godine, Izdavački poduhvat godine, Dečja knjiga godine, Nagrada za izdavača iz dijaspore, Posebno priznanje za doprinos u oblasti nauke, Specijalno priznanje za izdavača, knjigu ili strip, Nagrada „Bogdan Kršić“ za najlepšu knjigu, Nagrada za najlepšu dečju knjigu, Specijalno priznanje za mladog dizajnera. Za nagrade konkurišu svi izdavači – učesnici Sajma knjiga iz Srbije, osim Nagrade za izdavača iz dijaspore, samim učešćem na manifestaciji.

Tematski dani i cene ulaznica

U terminu od 29. oktobra do 2. novembra paralelno sa Sajmom knjiga održaće se i 54. Sajam obrazovanja i nastavnih sredstava. Dani za porodičnu posetu su ponedeljak i utorak, 27. i 28. oktobar. Školski dan je četvrtak 30. oktobar. Cena pojedinačne ulaznice je 400 dinara; karte za grupne posete 300 dinara, a za porodični dan 1.200 dinara. Parking za automobile je 200 dinara po satu.