INTERVJU Sajsi MC: Bilo bi sramota ukoliko me režim ne bi kritikovao ili ne bih bila na strani pravde

U velikom intervjuu za Danas, reperka govori i neprestanoj borbi da kroz svoje stihove preuzme narativ nad uvredljivim diskursom u javnom prostoru. Kaže da je sigurnija nego ikada u vezu koju je stvorila sa ženskim delom svojih slušateljki, za koje kaže da njena iskustva osećaju „iz stomaka“.

A kada je reč o trenutnoj političkoj neizvesnosti u Srbiji, baš kao i svih ovih godina, Sajsi odsečno i bez premišljanja navodi da bi osećala stid i sram ukoliko bi bila pošteđena kritike vladajućeg režima, te da posle svih ovih godina na sceni više ne želi mesto za stolom tradicionalne Srbije, niti bi ga prihvatila sve i da joj je ponuđeno.

Godinu dana posle albuma „Mater“, objavila si deluks izdanje „Starateljstvo“. Tvoja publika kaže da su u isto vreme dobili sve ono što su od tebe očekivali, ali da si ponovo ponudila nešto sasvim drugačije. Koliko je na stvaranje ova dva albuma uticao trenutak života u kojem se nalaziš – i tu mislim na sve, od političke situacije u zemlji do činjenice da si postala mama i da kod kuće čuvaš jednog malog anđela u porodičnom domu?

– Godinu dana posle albuma ‘Mater‘, koji je jako dobro prošao, moram reći moj kum Alek je imao ideju nekog deluks izdanja već par godina i par godina me već gnjavi, a ja sve ovo vreme nisam bila zagrejana za ideju da se radi deluks album jer mene više radi da uvek stvaram nove pesme. Tu ima mnogo pesama koje su godinama čekale da ih ponovo snimim kako bi mogle da se okače na digitalne platforme, da ljudi mogu da ih slušaju i da napokon imaju veliku celinu, da kažem, mojih sabranih dela na striming platformama.

To je bila njegova ideja, ja sam izbegavala – ali je došao trenutak kada je sve to u meni sazrelo, a i zbog komercijalnog uspeha albuma ‘Mater’, dobar strateški korak je bio da se dodaju i te pesme da bi se ponovo podsetili ljudi na moje starije stvari. To nije bila moja vizija i zamisao, ali mi je drago i srećna sam što oko sebe imam ljude koji bi mi ukazali na neke stvari. Ja često u središtu same sebe ne mogu videti šumu od drveta.

U suštini, potpuno je različit proces stvaranja, ali najzanimljivije mi je bilo kada sam za stare numere u potpunosti radila novu muziku – negde sam uzela samo tekstove – ali u suštini, išlo je brže nego ranije jer je osnova već postojala. Drago mi je da sam to uradila i drago mi je jer vidim da ljudi uživaju u sadržaju.

Interesantna je i tvoja dualnost na sceni i u privatnom životu. Čini se da je Sajsi postala još eksplicitnija, da udara još jače „u glavu“, sada kada Ivana van scene živi jednim potpuno drugačijim životom, ili se tako barem čini. Šta je od toga mit, a šta istina?

– Neko od mojih saradnika je prokomentarisao kako sam postala još više hardcore tokom trudnoće i nakon trudnoće. Zamislila sam se i skapirala da to jeste tako. Neke stvari sam baš oštrije rekla – neke teme kojima se stalno bavim sam obradila snažnije i to uopšte nije iznenađujuće – biti majka bilo gde na svetu, a pogotovo ovde je, svakako, prelepo i predivno iskustvo, ali i iskustvo koje tebi daje oštriji uvid u društvo, državu, realnost, ali i oštriji uvid same sebe. Rekla bih ovako, ako sam pre gledala samu sebe i svet oko sebe, nešto je možda bilo zamagljeno, a nakon što sam postala majka je sve izoštrenije. Samim tim je i moje stvaralaštvo postalo odsečnije.

Više od dve decenije preuzimaš kontrolu nad uvredljivim narativom dnevnog društveno-političkog rečnika i u svojim pesmama i rimama daješ potpuno drugačiji kontekst i značenje stvarima koje bi, možemo reći, pojedinci i mediji upotrebili za diskreditaciju neistomišljenika. Govorimo, na primer, o pesmama „Pe i Ku“, „Fux Deluxe“, pa čak i o ironičnoj pesmi „Ć ja sam Tifani“ koja je dobila novo sjajno odelo na „Starateljstvu“. Osećaš li da sada, posle toliko vremena, šira javnost počinje da kapira ko je i šta radi Sajsi MC u najširem mogućem mejnstrim smislu? Jer, već odavno više nisi underground alternativna reperka na srpskoj estradi.

– Baš si lepo rekao ‘preuzimanje kontrole nad uvredljivim narativom’. Ja to obožavam da radim i za mene je to poslastica. Na primer, možda neka moja sledeća pesma bude vezana za ejdžizam i starenje jer dobijam komentare da sam matora, da sam za penziju i da se sklonim. Stiže toliko puno uvreda da ne stignem sve da ih obradim. A ja volim da obrađujem te uvrede. To je potez koji možda dolazi iz nemoći – ne znajući kako da se sa tim nosim, preuzimam kontrolu i generišem svoju moć pražnjenjem tog negativnog sadržaja i dodavanjem sopstvenog. Uživam u tome. Mislim da smo moji fanovi i ja slušali godinama jedni druge i naučili da komuniciramo međusobno.

Tokom godina sam ja u pesmama obrađivala i neke stvari koje su im možda bile nepoznate, ali oni su to guglali i naučili nešto novo – na primer kao kada sam u pesmi pominjala Petru Keli. Ljudi nekada ne znaju neke stvari i to je okej, razumevanje dolazi kada smo spremni da naučimo nešto novo. S druge strane, uvek postoje ljudi koji ne mogu ili ne žele da skapiraju neke stvari i onda će i moje pesme posmatrati površno. Ja sam sa tim u redu. Nemaju svi potrebu da duboko istražuju moju umetnost, ili bilo šta drugo. Ja lično to volim da radim, istražujem do sitnih detalja, a neko samo prati ritam pesme i to je u redu. Fanovi, rekla bih, sve više kapiraju šta radim, a oni koji me ne vole, paradoksalno, sve manje kapiraju ili imaju još manje želje da me skapiraju.

Jedna tvoja rima sa novog albuma kaže „kako ćeš da objasniš single srećnu ženu“ i „kako ćeš da objasniš gde je treći kanal“. Kako bi ti objasnila poentu svog umetničkog rada, sutra, svojoj devojčici – ili danas, ljudima koji i dalje ne žele da uopšte pokušaju da razumeju, zašto žena reperka na javnoj sceni mora da zauzme ovakav gard? Da li uistinu moraš, je li te uopšte briga, i koliko si daleko odmakla od želje da se boriš za mesto za stolom tradicionalne Srbije sada kada si uveliko osvojila i zaslužila svoje mesto „pod reflektorima“?

– Jako sam ponosna što si izabrao baš ove rime. Nemam malo godina i nisam u dvadesetim, već posle četrdeset godina mislim da je moje životno iskustvo, kao žene, proizvelo ovu rimu – iskreno, iskreno kroz iskustvo, a ne kroz secondhand iskustvo drugih ljudi. To je moje. Ne znam da li bih sa svojih dvadeset mogla da napišem i doživim takvu rimu u obimu u kojem sam je sada napisala i doživela. Mislim da sve moje pesme nisu za devojčice, već možda za mlade devojke ili žene. Ženama i devojkama, takođe, ništa ni ne moram da objašnjavam, mislim da se mi razumemo, ako ne glavom – onda stomakom! Pesme, ako ih slušaju, mogu poslužiti kao deljenje saveta i razmena iskustva sa drugim ženama, na način na koji ih ja proizvodim. To nije predanje, već fazon sharing is caring.

Ne bih rekla da sam morala da zauzimam gard, ali od 2002. godine otkako radim ovo, prošlo je mnogo vremena u kojem sam morala da budem baš takva kakva jesam. Iskazivala sam i bes i prenaglašavala sam jednu vrstu gordosti, ponosa ili egoizma. Morala sam da budem u toj atmosferi da bih uspela i da bih se dokazala, i mislim da je to bilo dobro za moj posao i jako me je dugo držalo – da sam najbolja reperka i najbolja tekstopiskinja na sceni. S godinama te prođe pa svedeš takva osećanja na neku normalu, taman toliko koliko ti je potrebno da nastaviš da radiš i da stvaraš bolje pesme.

Kada pričamo o ovom stolu tradicionalne Srbije – oni mene neće. Jedno vreme sam govorila da treba da idem svuda, i išla sam svuda. Bila sam na Guči, bila sam na Grandu, bila sam skoro svuda. Možda je bilo dve televizije na koje nisam otišla – a sve se dešavalo pre nego su se mediji u Srbiji na ovaj način polarizovali i pre nego se društvo podelilo do te mere da, ukoliko bi me sada pozvao neko, ja prosto ne bih mogla da se pojavim na određenjenom mestu zbog svojih moralnih načela. Međutim, kada je stanje bilo drugačije, vodila sam se mišlju da treba da iskoristim svaki trenutak i priliku. Sada sam stava da mi ne treba tuđe odobrenje, niti da treba da budem tamo gde me ne žele. A naravno, i tada je postojao veliki otpor tradicionalne Srbije, ali i to je okej i očekivano.

Šta se za ove dve decenije tvog stvaralaštva uistinu promenilo, u tebi, i oko tebe?

– Suštinski se ništa nije promenilo. Promenila sam način na koji radim i podigla ga na viši nivo, što se i očekivalo. Malo mi je dosadilo repovanje pa sam krenula da se više bavim pevanjem i melodijama. Ne klasično pevanje, već neki moj izraz kako bih nastavila da se zabavljam. To publika može čuti na albumu ‘Mater’, a oni koji me prate mogu primetiti i da sam sada postala perfekcionista, a ne žena koja živi za trenutak da se izbaci bilo kakva pesma samo zarad toga da se izbaci jer mi je to bila potreba i glad. Bila sam strašno gladna! Gladna da se nešto stalno dešava, a sada sam naučila da to kontrolišem.

Kada sam objavila, na primer, album ‘Kardinalna’, prvi put sam napravila pauzu od godinu dana i za mene je to bila jedna vrsta mikro smrti, jer sam mislila da ću nestati ako ne objavljujem muziku stalno. Onda me je Alek ubedio da album mora da se planira, a ne da ga samo okačim kada meni padne na pamet. Onda kada sam videla reakciju ljudi i shvatila da su lepo prihvatili taj potez – stala sam i rekla – okej, menjam način na koji radim. Neću više totalno neartikulisano voditi karijeru. To je možda najveća promena u ovih dvadeset godina.

Publika koja te prati od samog starta, ili se uključila negde na sredini, voli tvoju kičmu i istrajnost, kao i to što se „nikada nisi prodala“, u kojem god smislu te rečenice. Da li su ulozi veći i zastaneš li da malo duže promisliš o onome što ćeš reći sada kada te čuju ama baš svi, a čini se da je nikada opasnije biti glasan, kritikovati režim ili misliti svojom glavom?

– Režim je bukvalno doveo do klime i osećanja da je tebi sada glupo ako te nešto ne čačnu ili ne spomenu, pa kada su krenula masovna hapšenja – narod je rekao, brate, a da hapsite mene? Plastično govorim, ali to je odličan pokazatelj stanja u kojem se nalazimo. Ne bih rekla da su ulozi za mene veći sada, nemam taj trip da merim da li će moji stavovi uticati na mene i moju karijeru pozitivno ili negativno, jedino sada brinem o tome kako ću svoj stav izneti i kako i gde će on biti izrečen. Nekada sam to radila organskije, a sada sam savladala veštinu pisanja pa se brinem oko forme i stila. Kako ću u pesmama upakovati svoju kritiku muzički? Ideje kao ideje ne nestaju. Postoje neke teme koje me, recimo, smaraju. Tu mislim na dnevnu politiku. Kada mi dođe, dnevnu politiku prokomentarišem na Tviteru i na mrežama.

Ima li za tebe iznenađenja sada kada si prevalila ovoliki put – šta te uzdrma? Dešava li se da ti se javljaju, možda, neki ljudi koji nisu verovali u tebe i tvoju umetnost, ili te možda osporavali na početku karijere, i kako ti reaguješ na takve pozive i susrete? Zato što, pričali smo ranije, takvih ljudi i okolnosti je bilo jako puno.

– Desilo mi se par puta da su mi se neke kolege izvinile što su se na određeni način ponašale prema meni, ali s druge strane moram biti realna da ni ja na početku karijere nisam bila cveće. Sve je kul. Nekada sam možda i ja otežavala stvari u vezi sa svojom pojavom. Iznenađenja takve specifične vrste ne postoje. Mene je sve odmah na početku uzdrmalo i shvatila sam šta i kako funkcioniše.

Vidimo na mrežama i da si u dobrim odnosima, kontaktu, ili čak jako bliska za drugim ženama na javnoj sceni. Severina te obožava, a Konstrakta i Bojana Vunturišević su neko sa kime si, čini se, stalno u kontaktu. Šta je ono što te spaja sa drugim ženama u muzici – da li su ti njihovi politički i društveni stavovi jednako ili manje bitni kao njihov umetnički izraz kada je reč o odlasku na ručak ili ispijanju kafa i koktela?

– Sve tri žene jako volim i jako poštujem. Mi delimo iste političke i moralne stavove. Prelepo je i privilegovana sam i počastvovana da budem u njihovom društvu. Bojana, Konstrakta i ja smo potpuno različite i neverovatno je zanimljivo sa njima blejati i raditi bilo šta, zato što nikada ranije nisam imala priliku da to radim. Nisam se nikada toliko družila s koleginicama i kolegama, a u poslednje vreme imam tu čast. Postoji nit koja nas povezuje i to je nešto što sam prvi put sada osetila u životu i karijeri, i mislim da je super što mi se dešava sada jer sam svesnija važnosti tih stvari, a možda pre nisam bila. Koliko su naši umetnički izrazi drugačiji, toliko i nisu, jer dolaze iz istog mesta iznutra. Sve imamo naš stil i to je prelepo – bilo bi dosadno da ličimo. Volim ih jako.

I za kraj, hajmo da se našalimo – uzimajući u obzir ceo naš razgovor i teme kojih smo se dotakli, nad kim bi volela da dobiješ „starateljstvo“ i „prevaspitaš“ njega ili nju – jer vidiš potencijal i kvalitet, a stvarno misliš da je potrebna jedna dobra materinska nega i ruka?

– Pošto sam i mater u pesmama, a i ovako, dovoljno je od mene – nemam snage u ovom trenutku života da bilo koga prevaspitavam. Imam svoje fanove, pesme i svoje dete, od mene je dovoljno.