Beo zid nema smisao

Kada ne pričamo o crtežima, već o porukama, one su najčešće izraz bunta (političkog), ljubavi, ali i mržnje, prezira… S obzirom na sve to, jasno je da se grafiti kreću između dve krajnosti – umetnosti i vandalizma, a u oba slučaju su pokušaj da se na ovaj ili onaj način javnosti skrene pažnja na neke nove sporne teme.

Pravi crtač grafita uvek će vam reći da je beo zid dosadan i da on prosto traži „doterivanje“, a upravo tako razmišlja i Nikola Stojadinović, poznatiji kao Nidža Bleja, koji je zaslužan za mnoge gradske „slike“ pored kojih Beograđani svakodnevno prolaze.

– Ljudi šaraju zidove iz istog razloga iz kog bake stavljaju miljea na svoje televizore, iz istog razloga iz kog ljudi kače slike po svojim stanovima. Zid je javna površina i tu dolazi do konflikta interesa, jer neko želi beo zid, neko išaran. Po meni beo zid nema smisla, pogotovo što su grafiti već toliko postali deo okruženja da je svaka borba protiv njih uzaludna – smatra Nidža Bleja, koji je prvi grafit nacrtao sa samo 12 godina.

On, niti njegove kolege svakako ne misle da je crtanje po zidovima ružno i da skrnavi Beograd, ali postoje ljudi kojima se to jednostavno ne dopada. Kad ugledaju crtača grafita u svom kvartu najčešće počinju svađu, a zatim i zovu policiju. Nikola u svom bloku, međutim, nema problema sa stanarima, jer kako kaže navikli su se i prihvatili to kao deo okruženja.

– Desilo se da me policija privede nekoliko puta zato što šaram po zidovima, ali to je bilo u gradovima u unutrašnjosti. U Beogradu je policija realnija, jer ima problema mnogo većih od šaranja. U manjim gradovima Srbije to kao da je glavni događaj za lokalne policajce – objašnjava Stojadinović.

Nikola crta da bi ispoljio svoju kreativnost i ostavio trag u vremenu, dokaz svog postojanja. Ali, svima koji crtaju grafite kad-tad se dogodi da slika u koju su uložili puno energije i truda sutradan bude prefarbana, najčešće u belo. Nidža Bleja kaže da se svaki crtač na to jednostavno mora navići i on nema problem da mu se grafit „pregazi“.

– Šta se desi kad mi prefarbaju rad? Ja jednostavno nacrtam novi. Zidovi su svačiji podjednako, tako da nemam problem sa tim. Žao mi je kad prefarbaju grafit koji sam crtao juče. Ako neki crtež stoji duže vreme, pa neko mora nekad da pređe preko njega. Mada, ja sam prestao da crtam po zidovima grada baš iz tog razloga. Dovoljni su mi zidovi mog bloka. Tu iz poštovanja ne diraju moje radove, osim kad kreče ceo blok – ističe Nikola Stojadinović, koji iako zaljubljenik u grafite ne može da razreši dilemu sa početka – da li su grafiti bliži umetnosti ili vandalizmu.

– U grafite spadaju i predivni crteži i kompozicije, ali i gomile žvrljotina širom grada koje se nikako ne svrstavaju u umetnost. Problem je samo što niko nije dovoljno kompetentan da na to pitanje odgovori i stavi tačku na razmatranja šta su zapravo grafiti.

Gradska „platna“

U Beogradu ne postoji zvanično mesto na kome je dozvoljeno crtati grafite, ali su se godinama samolegalizovala tri mesta na kojima policija ne dira one koji crtaju. To je zid Jugopetrola kod Ade, na Hipodromu i zid preko puta Bloka 70. Postoje i nelegalni grafiti, tzv. bombe. „Bomba“ predstavlja brzo iscrtavanje jednostavnih ili manje složenih slika koje su velike da bi bile efektne i jednostavne da bi bile lako čitljive.

Bilbordi umesto grafita

Zid fabrike IMT u ulici Jurija Gagarina godinama je bilo mesto na kome su se nalazili grafiti koje rade najtalentovaniji crtači u Beogradu. Na žalost svih onih koji vole ovu umetnost na tom mestu su postavljeni bilbordi. Postavljanjem bilborda preko grafita uništen je ovaj urbani simbol Blokova. Zid je zbog svoje atraktivnosti često bio deo scenografije mnogih filmova i muzičkih spotova.

Političke poruke

Prvi grafiti bili su ljubavni i navijački, ali početkom devedesetih godina beogradske zgrade postale su mesto gde se mogu videti političko-društveni stavovi. Procvat ovakve vrste grafita desio se za vreme studentskih protesta. Tako je period sankcija zapisan kao: „Lepota prolazi, sankcije – ostaju“. Naš sagovornik, crtač grafita Nikola Stojadinović, smatra da su politički grafiti puni mržnje.

Čistači obrisali umetničko delo

Radnici gradskog saobraćajnog u Londonu su 2007. godine obrisali zidnu sliku poznatog umetnika grafita Banksija. Na taj način su uništili umetničko delo čija je vrednost procenjena na 500.000 dolara. Neke filmske zvezde, poput Anđeline Džoli, bile su zainteresovane da ga kupe. Banksi je pre sedam godina, na zidu električne podstanice, sprejom naslikao scenu iz filma „Petparačke priče“ Kventina Tarantina u kojoj Semjuel El Džekson i Džon Travolta drže u rukama banane umesto pištolja.