Beograd slabo prizvao fanove na Ušće

S.A.R.S. se nasviraše celih 15 i kusur minuta, završivši sa pesmom „To rade“, koja je bila treća na redu, dok im je sve vreme ispred bine brat jednog od članova benda, koji im je inače i menadžer, mahao i vikao da siđu sa stejdža i završe koncert. Zašto, ne znamo.

Public Enemy, koji su se pre svirke sasvim opušteno šetali Ušćem i bili raspoloženi da se slikaju sa nama, počeli su nešto pre 20 sati, dok se prostor ispred bine polako popunjavao publikom, ali ne u toj meri u kojoj je to bilo najavljivano i očekivano. Iako su ljudi poprilično mlako propratili prvu pesmu, legendarni hip-hop veterani su već tokom drugog songa dobro zagrejali masu, uz povike „turn it up!“ i „hands in the air“, što su i postigli. Skakanje na bini i ispred nje je konačno počelo, pokrenuto gruvom drum&bass sekcije, matrice, bird i duck skrečeve i sjajan MC-ing, koji su u talasima isporučivali Flavor Flav i Chuk D. Dobra energija nastavila se tokom celog koncerta, dok su možda najveće ovacije izazvale vožnje kroz semplove raznih bendova, od White Stripes, preko Nirvane, pa do Rage Against the Machine, kao i svojevrstan performans tokom kojeg je Flavor Flav seo za bubnjeve, a Chuk D usijao mikrofon. Public Enemy su završili oko 21 sat, obećavši da će se ponovo vratiti u Srbiju jer su se super proveli i na samom kraju svirke pozvali ljude da podignu srednji prst u vazduh i upere ga protiv rasizma i separatizma, uzvikujući „f..k racism!“ i „f..k separatism!“.

Iako je po novoj satnici trebalo da počne u 21.20, Example je izašao na binu tek nešto pre 22 sata. Najavljen kao „dečko koji obećava i uveliko ispunjava i prevazilazi sva očekivanja“, sa preko 100 miliona pregleda na sajtu Youtube, Example nam je delovao kao umereno dosadan, nemaštovit i nekreativan pokušaj komercijalnog mejnstrima, mada se sa tom tvrdnjom verovatno ne bi složili verni fanovi, uglavnom ženskog roda tek zašlog u punoletstvo, koji su oduševljeno propratili celu svirku.

Da bi se satnica koja je stradala zbog dvočasovnog kašnjenja bar koliko-toliko dovela u normalu, odnosno da bi zvezda večeri nastupila na vreme, Dubioza kolektiv, koji je trebalo da svira pre, pomeren je za posle njenog nastupa. Jessie J je izašla na binu oko pola sata pre ponoći, ređajući svoje instant hitove koje je mlađana publika zdušno propratila uz toliko oduševljenja, tapšanja i vrištanja, da ne verujemo da je iko od njih primetio da je ova tinejdž zvezda na momente toliko intonativno klizala da je to bio više nego blagi falš. Ukusi su različiti, ali u svakom slučaju Jessie J jeste imala najbrojniju publiku prve večeri festivala, koja se ipak pomalo osula pred nastup popularnog bosanskog benda Dubioza kolektiv. Oni su na binu izašli oko pola dva i energično počeli sa svirkom koja je momentalno pokrenula ljude koji su se nabili kod ograde ispred bine i pokušavali da se zagreju u gomili, skačući u ritmu i pevajući uz bend. Sasvim (ne)očekivano je Dubioza, koja je svirala oko pola sata, izazvala možda najveću euforiju, te bi trebalo da se zapitamo da li je čudo što neki kvalitetni domaći i strani bendovi ne mogu da privuku dovoljno brojnu publiku, kada je vrhunac zabave današnjih tinejdžera pletenje nogicama uz „rokenrol kolce“ upakovano u dobro osmišljen šareni, to jest u ovom slučaju crno-žuti papir.

Za one najhrabrije, koji su izdržali boravak od preko osam sati na Ušću, od pola tri Orbital su pokazali i dokazali da ih je vredelo čekati. Lagano i suptilno su nas uveli u svoj svet po kojem smo plutali zajedno sa njima, sa video-projekcijama u dijapazonu od subatomskih čestica do međugalaktičkih prostranstava, na šest ekrana neobične strukture – tri kvadratna i tri nepravilnog oblika, koji dok su isključeni, deluju kao neka mrežasta crna rešetka bez naročite funkcije. Kroz slične pejzaže kretala se i njihova muzika, prelivajući se kroz psihodelično-transične, pulsirajuće-ritmične i drum’n’ bass talase. Zaista koncepcijski sjajno osmišljen šou sa smislenim razvojem dinamike, paralelno one audio i one vizuelne, doprineo je da završetak večeri popravi sliku o celokupnom utisku i donekle odnese umor – što se i moglo očekivati od ovih veterana elektronike.