Čovek koji je bio muzika i rokenrol

„Sećam ga se u Idolima, gde je bio glavna pokretačka muzička snaga. Bilo je to vreme uzbudljivo, vreme u kojem smo osećali da postoji perspektiva i da postoji u nama samima snaga da promenimo ambijent, da živimo bolje i srećnije. A Vlada je sa svojim bendom bio na vrhu tog talasa“, istakao je Konjović, podsećajući se zajedničkog preslušavanja muzike sa Divljanom, ali i muzike koju je on pravio, a koju je Konjović, kao muzički urednik i radijski čovek, nezaobilazno puštao.

„Ovde smo se okupili da bismo slavili ono što je Vlada ostavio iza sebe, da bismo slavili njegov talenat i sve ono što je značio za ovaj grad, bez obzira što ponekad nije bio fizički ovde prisutan, dok je boravio na nekim drugim mestima u potrazi za inspiracijom. Ali ono što je Vlada ostavio Beogradu vredi i trajaće“, rekao je Konjović i zaključio: „Ne znam kako da mu zahvalim – jedino tako što ćemo njegovu muziku slušati ne samo generacijama već, meni izgleda, večno“.

„Kratko je vreme u ovoj noći preda mnom, da bi ona mogla da se seti dela ili bar trena najdužeg sopstvenog poznanstva i jednog od sveta anonimnog prijateljstva, sklonjenog od javnosti i svetala pozornice“, počeo je svoje izlaganje glumac Svetozar Cvetković, opisujući sebe i Divljana kao „pozitiv i negativ beskrajnog prijateljstva“, koje je počelo od najranijih dana njihovih života i nastavilo se do kraja.

Cvetković je naglasio da je Divljan, čak i kada nije bio tu, uvek bio prisutan: „Ostavljao nam je svoje poruke u delima koja ne zvuče samo u ušima, već pre svega u srcu, nogama, telu, koja blistaju suzom u našim i vašim očima. Ostavljao nam je sebe, svoju bol, svoju sreću, ljubav, svoju umetnost“.

„Nekad prevratnički Paket aranžman danas deluje kao futuristička bajka o slobodi nekog vremena koje nećemo dostići. To jeste muzika, ali i nešto mnogo više od života samog, i mnogo dublje od trajanja koje ima ograničenje u životu. To jeste klica koja je izrodila drvo umetnosti jednog smislenog života od kog se danas rastajemo, svesni da se život Vlade Divljana nikad neće završiti“, poručio je Cvetković na kraju svog govora.

Ljubivoje Ršumović prisetio se rada sa Vladom Divljanom na predstavi „Rokenrol za decu“ u pozorištu „Boško Buha“, za koju su Divljan i Srđan Gojković Gile sve najpopularnije pesme za decu prearanžirali i stavili u formu rokenrola, na veliku radost publike ovog pozorišta, što znači najmlađih: „Oni koji su tih godina gledali Vladu i Gileta sa glumcima na sceni danas su već odrasli, tinejdžeri i mladići, i sigurno u sebi nose te slike, tu muziku i tu fascinaciju, i oni će celog života voleti i slušati muziku. Radili smo zajedno i u emisiji 'Fazoni i fore', za koju su Vlada i Gile zajedno komponovali pesmu za svako slovo u azbuci, i igrali se zajedno sa decom, a igra je u osnovi svekolikog stvaralaštva i Vlada je to svojim primerom i radom dokazivao i dokazao. Njegov rad je ljubav učinjena i slušljivom i vidljivom“.

Nakon toga, poštu Vladi Divljanu su odali, na možda najbolji način za jednog muzičara, njegove kolege iz Ljetno Kino benda, popevši se na binu i odsviravši neke od najlepših pesama Divljana, uz brojne goste, među kojima su se našli i Srđan Goković Gile, Momčilo Bajagić Bajaga, Dušan Kojić Koja, Bojana Vunturišević, Goran Vasović Vaske, Aleksandar Šandorov, Zdenko Kolar, Marko Milivojević i drugi.

https://www.youtube.com/embed/P4Ofw9DXx70