Kriza oko takmičenja Evrovizija 2026: Šta se dešava sa Izraelom, ko se povlači i gde je u svemu tome Srbija?

Dok organizatori i domaćin poručuju da će šou biti održan u Austriji sledećeg maja, Evrovizija se suočava sa jednom od najtežih reputacionih kriza u svojoj istoriji.

Kompromis EBU: Izrael ostaje, ali sa novim pravilima

Na decembarskoj skupštini, članice EBU-a odlučile su da ne raspisuju glasanje o izbacivanju Izraela. Umesto toga usvojen je paket reformi, među kojima su jasnije zabrane državne ili treće promocije nastupa i dodatna pravila protiv političkih poruka, kao pokušaj da se sačuva „nepolitičnost“ takmičenja, ali i da se zaštiti inkluzivni karakter Evrovizije. Organizatori tvrde da su mere kompromis između različitih stavova članica i da služe da se očuva kontinuitet takmičenja.

Ko se povlači i zašto

Odmah nakon objave odluke, nekoliko javnih emitera najavilo je da neće učestvovati na Evroviziji 2026. Među zemljama koje su javno objavile povlačenje su Irska, Španija, Holandija i Slovenija. Kao razlozi navode se humanitarna situacija u Gazi, pritisak javnosti i uverenje da učešće Izraela u datim okolnostima predstavlja legitimizaciju postupaka koje ti emiteri i njihove javnosti ne mogu da podrže. Povlačenja su stigla brzo i u talasima, a u nekim slučajevima i pod uticajem snažnih unutrašnjih i parlamentarnih pritisaka.

Organizatori i domaćin, austrijski ORF, odgovaraju da će Evrovizija biti održana i da su spremni da saniraju posledice povlačenja, ali priznaju da su izlaskom nekoliko emitera dovedeni u pitanje prihodi i budžet događaja. Stručnjaci upozoravaju da manjak učesnika i gledalaca iz zemalja koje su se povukle može smanjiti prihode od reklama, sponzora i međunarodne prodaje prava, dok će uloga „Velike petorke“ i dalje ostajati ključna za finansijsku stabilnost takmičenja.

Ko i kako finansira Evroviziju

Evrovizija funkcioniše kao neprofitni projekat pod okriljem EBU: glavninu troškova pokrivaju doprinosi članica, tzv. participacione takse koje plaćaju nacionalni javni emiteri; deo tereta snosi i domaćin (organizator/host broadcaster), dok prihodi od sponzora, prodaje TV prava i reklamnih kampanja ublažavaju troškove.

Model je zasnovan na principu solidarnosti: „jači“ emiteri nose veći deo fiskalnog opterećenja. Ipak, kad viši finansijeri (ili države sa velikom gledanošću) odluče da se povuku, pojavi se realan budžetski deficit koji domaćin i EBU moraju da nadomeste.

Stav onih koji ostaju i diplomatske reakcije

Dok su neki emiteri podigli glas protiv prisustva Izraela, drugi javni servisi i vlade apeluju na očuvanje kulturne dimenzije takmičenja. France Télévisions i više velikih emitera jasno su potvrdili svoje učešće, uz obrazloženje da bi bojkot označio opasan presedan: izolaciju umetnika i kulturnih razmena zbog političkih odluka.

Među političarima koji su podržali sprečavanje bojkota je i francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Barot. On je na svom profilu na društvenoj mreži X, nekadašnjem Tviteru, poručio „Ne bojkotu Izraela na Evroviziji“ i naglasio da Francuska neće slediti put isključivanja umetnika i kulturnih inicijativa. Njegova izjava dodatno je rasplamsala debatu u Francuskoj, gde su neke političke frakcije optužile vladu za “implicitnu podršku” Izraelu, dok su drugi hvalili politiku odvraćanja kulturnih bojkota.

Non au boycott d’Israël au concours de l’Eurovision.

Jamais la France ne s’engagera dans la voie du boycott d’un peuple, de ses artistes ou de ses intellectuels. Tout s’y oppose dans l’âme et la tradition de notre pays, celle de l’humanisme des Lumières : par la culture, chacun…

— Jean-Noël Barrot (@jnbarrot) December 5, 2025

Srbija u kontekstu krize: RTS ostaje u igri

U takvoj zategnutoj atmosferi, stav Srbije i RTS-a posebno je značajan za domaću javnost. RTS je potvrdio učešće Srbije na Evroviziji 2026. i najavio tradicionalni nacionalni izbor „Pesma za Evroviziju 2026“ kao mehanizam izbora predstavnika.

Kao što je ranije najavljeno, prijave za PZE otvorene su tokom jeseni, a lista takmičara predstavlja kontinuitet u organizaciji i planiranju RTS-a. RTS nije zvanično podržao bojkot; umesto toga, emiter je zauzeo stav da će učestvovati i da će odluka o eventualnim diplomatama ili političkim inicijativama biti ostavljena političkim telima, a ne selekciji takmičenja.

Time Srbija bira put koji Evroviziju vidi prvenstveno kao kulturni i muzički događaj, platformu za umetnike i nacionalnu vidljivost, a ne kao sredstvo za izvođenje političkih sankcija. Takav pristup, međutim, nosi i politički i reputacioni rizik: u javnom diskursu, deo javnosti i političkih aktera mogao bi da kritikuje odluku RTS-a, dok deo muzičke i medijske zajednice naglašava važnost kontinuiteta i prilike za autore i izvođače.

Mogući scenariji dalje

Stratezi vide nekoliko mogućih puteva. EBU i domaćin mogu pokušati da ubede povućene emiterе da se vrate kroz diplomatski rad i dodatne garancije; organizatori mogu smanjiti budžet ili pojačati traženje privatnih sponzora kako bi nadomestili izostanak prihoda; ili, u najgorem scenariju, dalja povlačenja mogla bi da dovedu do značajnijih promena u formatu i međunarodnom dosegu takmičenja. Sve u svemu, Evrovizija je u momentu političke polarizacije koja će verovatno oblikovati i njenu publiku i sadržaj u narednim godinama.