Petak i subota na EXIT-u čine briljantnu karnevalsku ekspediciju po Main Stage-u. Petak je pri tom kišovit, tmuran i blatnjav, čini da se gotovo nevoljno odlučujete da upustite u izlazak napolje uopšte. No, na Glavnoj bini čeka vas Ona, božanstvena Gloria Gaynor, prava kraljica scene, koja momentalno svojom „I Am What I Am“ čini da ponovo volite muziku, ples i hiljade ljudi okolo iz sve snage.
Njen bend opako je iskusan sa svojim soulom obojenim ritmom stare škole, tim disco narkotikom punim duše. A Gloria sa svojih skoro celih 65 peva iz dubine srca i glasom impresivne moći i izražajnosti, čemu zaista ne prisustvujemo često u najnovijim vremenima. Gospođa Gaynor odistinski je poletna i u stanju da gane potpuno prirodnim sredstvima i dan danas, njen sjajni bend vešt je u svim detaljima zvuka kojim je proslavljena, o divnim pratećim vokalima koji efektno potpomažu ovu ukupnu muzičku sliku da i ne govorimo, a dramatika uvoda u famozni finalni broj „I Will Survive“ pravi je nadnaravni trenutak nakon kojeg cela Tvrđava pleše i urla svaki milisekund pesme, dok glavna zvezda slika svoj „selfie“ sa vatrenim auditorijumom iza.
Nemate vremena ni za dublji uzdah, jer Rudimental smesta izleću na pogonu svoje dečačke napaljenosti u kojoj prepoznajete crne soul uzore u najeruptivnijem mogućem izdanju. Dve veličanstvene pevačice, posve različitih i otuda unikatnih senzibiliteta, čuda čine sa svima nama, atmosfera postaje upravo halucinantna sa ovom raspojasanom družinom, čija su sviračka umeća, međutim, više nego prefinjena, na čelu sa genijalnim bubnjarem na čijoj majici piše kratko i jasno – Husker Du!
Subota pred i, doslovno, nepregledni i veoma glasan auditorijum, izvodi dvojicu mladih džentlmena iz 2Cellos, donoseći naoko klasiku na Main Stage. No, nežno muziciranje belog i crnog violončela, postajaće sve violentnije kako vreme odmiče, apsolutno dostojno scene na kojoj ovog časa borave, spajajući tako suptilnost i strastvenost, kao gorivo za podizanje oduševljene publike uvis. Kada, međutim, ono strastveno stvarno postane divlje i žestoko, te kada im se pridruži i bubnjar u jednom opakom koncertnom uzletu, ovi momci će vas oduvati svojim verzijama „Smells Like Teen Spirit“, „Highway To Hell“, „Satisfaction“, sa mnoštvom frenetičnih hendriksovskih virtuoznih elemenata, dok obožavaoci vrište i pevaju, čineći utisak fantastično gromoglasnim. I nezaboravnim.
Damon Albarn izlazi pak sa svojim bendom plešući, sa dairama u ruci, a taj njegov neverovatan koncertni „cool“ ostaje neupitan do poslednjeg časa i daha. Albarn sledi svojevrsnu dinamiku melanholije tokom ovog spektakularnog nastupa, koju ne narušavaju ni njegova buntovnička silaženja sa scene u publiku i uspinjanje uz ogradu prema obožavaocima, na kojoj stoji kao na barikadama. Jedna od najizuzetnijih autorskih i izvođačkih ličnosti, u bar dve generacije popularne kulture, od onih najčuvenijih Blur dana preko Gorillaz do najnovije solo karijere, ovde jasno svedoči o tome da već pripada klasici muzike na prelazu vekova, zasipajući vas pesmama u kojima se mešaju plameni pop, nešto upečatljivog dub ugođaja, alternativna rock beskompromisnost, sve sa spiritualnom dubinom, koja katkad seže do samosvojnog čitanja gospela, pa ponovo natrag u pakao simfonijskog energije. Plus neodoljivi crni hor i besprekoran bend u kojem je svako naročita scenska persona. Totalno iskustvo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
