„Ja sam Bejz Bejli, a mi sviramo metal“, rekao je na engleskom bivši pevač grupe Iron Maiden, a potom sa svojim bendom krenuo, podjednako jednostavno, da „ruši“ zidove malenog Studentskog kulturnog centra na Pravnom fakultetu u Nišu. Bejlijevom času hevi metala i roka, energije i pobune, prisustvovalo je manje od dve stotine ljudi. Devojaka skoro da nije bilo. Elitni publikum činili su klasični hevimetalci, sa dugim kosama i majicama sa hard aplikacijama, koji mašu glavama i pokazuju „đavolje rogove“, kažiprst i mali prst kao neizostavni deo rok ikonografije. Bili su tu i momci u najboljim četrdesetim, studenti, deca u pratnji očeva.
Posle inflacije Seka, Ceca, Diva ili Lukasa slika je delovala osvežavajuće. Umesto povratka u ružne, krvave a „ružičaste“ devedesete, SKC na Pravnom vratio se u osamdesete, koje su, čini se, bile bolje. A hevi metal bio, pa skoro mejnstrim. Četvrdesetsedmogodišnji Bejli, koga, pored ostalog, vole da predstavljaju i kao nekadašnjeg pevača engleskog benda Iron Maiden, jednog od najuspešnijih hevi metal sastava ikada, nastupio je u Nišu u okviru promocije petog, ujedno i najprodavanijeg solo albuma „Promise And Terror“, objavljenog 1. februara ove godine. Njegov niški nastup jedini je u Srbiji u okviru aktuelne svetske turneje, započete pre skoro deset meseci. Srbija mu, inače, nije nepoznanica, pošto je 12. i 13. oktobra 2007. održao dva akustična koncerta u Novom Sadu i Beogradu, samo uz pratnju gitariste. U Nišu je nastupio sa kompletnim bendom, koji, dakako, nosi njegovo ime.
Bejlijev vrišteći vokal, teška muzička grmljavina, gitarske distorzije i rifovi, bili su više nego dovoljni da izazovu euforiju novosledbenika. A on im je vratio dug skoro dvočasovnim koncertom, na kojem se nije štedeo – nimalo. Izveo je svoje, ali i pesme sa albuma „The X Factor“ i „Virtual XI“ koje je snimio sa Iron Maiden, čije je ime prevođeno kao „Gvozdena devica“, mada je označavalo vrstu sprave za mučenje. Ređali su se hitovi „Man On The Edge“, „Lord Of The Flies“, „Futureal“… Vrhunac nastupa, stvar „The Clansman“, klepio je i njega i publiku. Ipak, po okončanju koncerta, i Bejli i publika imali su snage za neumorno fotografisanje i autograme. Fotku i potpis dobili su svi koji su želeli.
Šteta što takvih nije bilo više, pošto je nastup održan u malenom prostoru, koji je neodoljivo podsećao na katakombu u kojoj je utočište našla šačica nečijih sledbenika. Čak i takav prostor nije bio dupke pun, možda i zbog (ne)velike reklame za nastup ovog svetskog muzičara. Uz to, pa hajde da to kažemo, i pušenje je bilo zabranjeno, pošto se klub nalazi u sastavu fakulteta. Zato su, valjda, mnogi koji su duže od tri sata morali da budu strejt, i to uz Bejlija i hevi metal, odmah po izlasku zapalili cigaretu. Kao posle svakog dobrog koncerta.
Publika stajala i ispred kluba
„Detalji ugovora između izvođača i nas su poslovna tajna. Koncert je bio uspešan i svi su zadovoljni“, rekao je za Danas Nikola Jovanović iz niškog Rock N’ Roller Promotiona odgovarajući na pitanje zašto je Bejlijev nastup organizovan u malom fakultetskom klubu i koliko se svetskom izvođaču isplati da nastupi pred manjim brojem ljudi. Cena karte od 1.050 dinara nije bila previsoka za nastup jednog svetskog muzičara, ali jeste za mladog čoveka sa juga Srbije. Možda se zato više desetina ljudi „napajalo“ Bejlijevim glasom ispred kluba.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
