Inspiracija najbolje radi kad ostane neizgovorena

Repetitor je od nastanka svirao preko 200 koncerata u 13 zemalja, i prošao put od tinejdžerskog post-punk benda do furiozne koncertne atrakcije i jednog od najboljih novijih bendova na ovim prostorima. Svu izazvanu pažnju i te kako su opravdali na žestokim live svirkama i na dva dosadašnja studijska albuma: “Sve što vidim je prvi put”, koji je završio na vrhovima muzičkih lista 2008. godine i “Dobrodošli na okean” od prošle godine, koji bend prikazuje u još oštrijem, sočnijem, zrelijem i iskrenijem izdanju. Pred nastup u Beogradu, naš sagovornik je Boris Vlastelica, pevač i gitarista benda Repetitor.

Nedavno ste se vratili sa turneje po Holandiji, Nemačkoj, Austriji… Gde ste sve svirali i kakvi su vaši utisci?

– Turneja po Holandiji koju smo imali pre dve godine je imala odjeka i sada smo svirali u do kraja popunjenim klubovima, tri koncerta zaredom u Groningenu i jedan veći koncert u Amsterdamu. Onda smo prvi put svirali u Švajcarskoj, u jednom manjem gradu, Šafhausenu, na granici sa Nemačkom, i na kraju smo završili u Minhenu, što nam je bilo posebno zanimljivo jer nam se prva pesma sa drugog albuma zove „Devojke idu u Minhen“.

Kakve su bile reakcije publike, da li mislite da vas u inostranstvu drugačije doživljavaju s obzirom na to da ne razumeju o čemu pevate?

– Zanimljivo je da nas u inostranstvu gledaju većinom stranci, a po reakcijama kao da razumeju o čemu pevamo, jer se koncerti bitno ne razlikuju od onih koje sviramo ovde. Upravo je to i snaga muzike, da se razumemo bez da se razumemo.

Poznati ste po energičnim i uvek drugačijim svirkama, a i reakcije fanova su u skladu sa tim – šta je po vama to što je potrebno da bi jedan koncert bio dobar, koliko je važna ta interakcija sa publikom?

– Da bi koncert bio dobar, sve što treba je dobar bend i raspoložena publika. Ne škodi ni kad je dobra oprema, tonac, ozvučenje, svetlo, prostor, ali nema dobre svirke bez dobrog benda, a nama uvek pomaže kad je i publika u istom tripu, kad se razumemo, jer odatle crpimo snagu. To nije fraza, bukvalno smo 10 puta jači kada osetimo tu vezu tokom koncerta.

Na albumu „Dobrodošli na okean“ je primetan dosta čvršći zvuk u odnosu na prethodno izdanje – šta vas najčešće kreativno inspiriše, tematski i muzički, i od čega zavisi u kom će se smeru kretati Repetitor?

– Što se tiče inspiracije, to nije nešto o čemu tako lako pričamo, ni sa vama medijima ni međusobno. Bolje radi kada ostane neizgovoreno, kao i mnoge druge stvari.

U Domu omladine svirate sa bendom Artan Lili – kažite nam nešto o njima i o tome kako će izgledati predstojeći nastup?

– Artan Lili je veoma zanimljiv novi bend koji vežba sa nama u istoj prostoriji u BIGZ-u. Sviraju pop u osnovi, ali sa bučnom gitarskom nadgradnjom. Veoma lako pamtljive, i pomalo melanholične nojz stvari. Ovo im je prvi nastup, pa će to sigurno zanimati muzičke sladokusce, jer je njihov prvi singl „Džoni“ naišao na jako dobre reakcije. Zanimljivost je da gitaru svira Dragan Knežević, doskora gitarista Obojenog programa. Da ne pričam sada kao sportista kako ćemo dati sve od sebe, ali mislim da nas čeka dobar koncert.

Novi singl za Artan Lili

Beogradski sastav Artan Lili je upravo izbacio singl „Najbolje što znam“, zarazni pop-rock biser zbog kojeg proleće dolazi ranije. Artan Lili će u subotu, 8. februara, biti gosti grupi Repetitor na koncertu u Domu omladine Beograda (od 21 sat, cena ulaznice je 500 dinara). Artan Lili je novi pop intervencija u gradu o kojoj se priča i koja se iščekuje još od objavljivanja spota za njihov prvi singl „Džoni“ početkom prošle godine. Pesma je odjeknula u podzemnim krugovima, a sada su Elena, Marko, Dragan i Bojan spremni da izađu na površinu i predstave se publici prvi put sa 12 pesama u samo 45 minuta.