INTERVJU Kalikamo: Pišem jer me muči taj vrlo novi svet oko nas

KaliKamo, Milovan i Jun uživo će nastupiti u četvrtak 22. januara, u klubu Karmakoma, a dovode ih DIY organizacija Ljubav i Bes.

Ekipa KaliKamo sastavljena je od sjajnih muzičara, a njihov zvuk i nastupi su nesvakidašnji, eksperimentalni, puni emotivnog ali žestokog naboja, izgravirani ljutim i britkim tekstovima. Njihov album „Jedinstvo“ muzički sladokusci prepoznali su kao pravu poslasticu.

Sam bend Chakka Svraka opisuje kao slučajni VOLTRON sastavljen na ruševinama Kali Fat Duba i temeljima Đurinog i Rokovog projekta koji nosi naziv Kudikamo?.

– To je žanrovski neopterećen muzički ringišpil upotpunjen ozbiljnom tehničkom podrškom (Dino Mudrić) i megalomagičnim multiinstrumentalizmom koji uz moj neveseli weltschmerz u rimi čine JEDINSTVO savršenim albumom za na prazan stomak i pun (ružna reč)… – pojašnjava Chakka Svraka.

Na početku intervjua on šalje pozdrav svima i želi sve najbolje, koliko god najbolje u datim okolnostima i u zadatim okvirima može biti…

Da ste maestralni uživo, lično sam se uverila na Ekoslavija festivalu, gde su, bez preterivanja, vilice ostajale na podu dok ste nastupali. Koju dimenziju performans dodaje muzici u vašem stvaranju, kako i šta publici „saopštava“?

– Zaista mi je drago da vam se dopao naš nastup na Ekoslaviji. Tada smo još bili četvorka i bili smo sve samo ne maestralni. Još nismo imali osmišljen materijal, bilo je tu puno kljakave improvizacije i šaranja, putovalo se malim Fordom i bili smo u večitom pretovaru. Ognjen nam se pridružio nakon snimanja Jedinstva tako da je tek tada cela ova naša priča, pojačana gitarom, saksofonom, trombonom, uznesena na potpuno novi nivo koji „saopštava“ da najgore tek dolazi.

Ako nije razotkrivanje misterije, volela bih da nam o kostimu „svrake“ kažete kako je idejno komponovan, i koji umetnički, ali i lični stejtment ili funkciju ima?

– Kostim je poklon od moje najbolje prijateljice Ivane iz Drniša. Neprobojan je i čuva me od zlih jezika, trećerazrednih tračeva, neutrališe udarce ispod pojasa, zimi greje, leti greje, topi salo, upija toksine, u njemu se mačke mace… To je prvi kostim koji nisam izgubio u zapećcima regionalnih zapozorja. Gadi mi se bendovsko sponzorska uniformisanost. Uvek sam davao prednost bendovima koji guraju ozbiljnu priču, dobro tamburaju ali se znaju i dobro zaje*avati. A svraka k’o svraka. Tu uzme, tamo vrati, upozori, najavi, prorekne, use*e, oprosti, zaboravi, padne, ustane, ispravi se… I tako u krug ali ne obavezno istim redosledom.

Kad smo kod Ekoslavije, koja gaji jedinstveni sentiment i jasno ga ističe u svom sloganu – festival ekologije i antifašizma – zanima me da li biste i vi sa nama podelili idejni potpis u koji verujete, jer mi vaša muzika i tekst deluju angažovano u ljudsko-solidarnom kontekstu. Kako doživljavate socijalnu realnost, našu regionalnu, svetsku, i da li je kroz muziku „obrađujete“?

– Pozdravljam sentiment koji gaji Ekoslavija i moje su simpatije potpuno usklađene sa njihovim ali isto tako moram priznati da imam osećaj da će nam u vrlo bliskoj budućnosti trebati mnogo više od isticanja slogana. Ovde se politika otvoreno stavlja na stranu koja nije nimalo antifašistička, naganjaju se ljudi i predstave, festivali i kulturne priredbe nepodobnih narativa, a u Srbiji vidimo da se strani investitor postavlja iznad svih ekologija. Seniori čitaju istoriju između redova, juniori je ne čitaju uopšte. A ona se ponavlja. Situacija je napeta na sve četiri strane sveta i svaki naš susret, svirka, druženje iziskuje sve više solidarnosti, drugarstva, kreativnosti, poštovanja, snage… Imamo 24/7 otvoren komunikacijski kanal sa svim našim sestrama i svom našom braćom iz Ljubavi i Besa, iz Iluzija slobode, u bliskom smo odnosu i sa SAWA ekipom, Punk salaš žgadijom, Cirkobalkanom, na vezi smo sa drugaricama i drugovima iz Pule, Zadra, Zagreba, Rijeke, Beograda… Nekada smo govorili da gde god da nas ljudi budu trebali i gde god da ekipa radi nešto iskreno, srčano, kvalitetno, beskompromisno, mi ćemo dolaziti i nema tih stranačkih uhljeba, graničnih policajaca i carinskih službenika koji će nas u tome sprečiti… To uskoro neće biti tako jednostavno i to je ono čime se bavimo i upravo je to građa svih naših ljudsko/solidarnih vizija socijalne realnosti.

Novi, sjajan, album „Jedinstvo“ izbacili ste 2025. godine. Recite nam kako je nastajao, šta je od emotivnih, socijalnih, mentalnih, realnih i maštovitih faktora uticalo na njegovo stvaranje. Prošlo je skoro godinu dana od njegovog izlaska i sada, kada se osvrnete iza sebe, šta biste rekli da album reflektuje?

– Pa rekao bih da smo opet pogodili „prstom u govno“. Gaza, Ukrajina, Sudan, Iran, Sirija, Venezuela, nerenovirane nadstrešnice, klečanje po trgovima, femicid za femicidom, informacijska kakofonija, stadionski šovinizam, homofobni ispadi, sve brutalniji i učestaliji napadi na strane radnice i radnike, koruptivne afere, ekocidne babunarije, zveckanja oružjem… Kao da je sve ovo neki morbidni maraton satkan od loših vesti, odluka, izbora. Jutros sam otvorio komp i nakon petnaest najava da će Trump napasti Grenland, da Rusija sprema novu ofanzivu, da je „unatoč primirju u Gazi stradalo više od stotinu djece“, da će Evropa poslati vojsku na svoje blistočne granice, da nas očekuje najgora zima i najtoplije leto, da su Hrvati dobili stare, za remont spremne, a Srbi nove, moderne Rafaele, Donatele, Leonarde i Mikelanđele za koje ni jedni, a ni drugi, nemaju ni sredstva, a ni potrebu… Ralice vama trebaju i kanaderi, sigurne kuće i pučke kuhinje, škole, bolnice, rodilišta bez buđi na plafonu, a ne borbeni avioni. Prognoza loša. Horoskop grozan. Dve reklame. Jedna za kasino. Druga za Temu. Sklopiš komp, protrljaš slepoočnice, udahneš, izdahneš, Kripija na lajnu, kese za pseći izmet sa mirisom lavande u džep i vozi van.

A s vedrije strane? I kako se gradilo „Jedinstvo“…

– Optimističan sam po pitanju benda. Sajna je to ekipa sposobnih i kreativnih ljudi sa kojima se može putovati, ozbiljno porazgovarati, a i kreveljiti se silno i zahvalan sam kosmosu što nas je spojio. Optimističan sam i emotivan kada razmišljam o pčelama i košnicama, o pitomim kestenima mikoriziranog korena, crnim smokvama i starim sortama jabuka koje, više/manje uspešno, pokušavam prilagoditi oštroj zagorskoj zimi ali nije to isti osećaj koji me prožima i koji me obuzima kada se spustim u grad i među ljude… I onda pišem. Pišem jer me muči taj vrlo novi svet oko nas. Pišem jer sam i sam novonenormalan… Pišem da te i takve misli ne držim u sebi… Da negde izbije… Da shvatim. Da se upoznam. Da se ne taloži u meni. Da ne oksidira. Da me ne zadavi. Preporučujem svima. I misli na papir. I kuče pa u šumu. I kese sa mirisom lavande. „Ljudi su govna ali planine su prekrasne!“ – Miron Milić.

Šta se nalazi na omotu albuma?

– Na albumu omota je posljednji bastion JEDINSTVA… Kafana. Crveno beli stolnjaci, alu pepeljare, stol za bilijar, suva pamet, doživotna prijateljstva, mali oglasnik, želje i pozdravi, domaće i strano, riznica mudrosti za neodnarođene kibicere vične osluškivanju i tihoj opservaciji iz mraka drugog reda. Kafana Jedinstvo se nalazi u Kolutu, ili bolje rečeno, nalazila se u selu i na putu prema granici gde je život opasan i tvrd… Svakim mojim prolaskom bila je u sve lošijem stanju i sve bliže dnu. Možda se do sada i potpuno urušila… Kao i naše JEDINSTVO.

Glogovac, Hadersfild i larve negativne energije u pesmi „Stratus“, a tu su i drugi citati iz domaće kinematografije i muzike. Zanima me koliko vas je lično oblikovala ta estetika i ljubav prema ostvarenjima koja su nam svima saosećajno bliska, te ste im napravili omaž kroz muziku?

– Hadersfild mi je jedan od najdražih filmova, a Glogovac i Tatić su u Hadersfildu, po mom skromnom mišljenju, igrali uloge života. Druga zanimljiva stvar mi je koliko ljudi zaista ne zna da taj film uopšte postoji. To me je nekako obavezalo da kroz JEDINSTVO ukažem na tih par, meni bitnih, zanemarenih segmenata domaće kinematografije. Slična je situacija i sa Crnim bombarderom i inspektorom Beševićem. Mlađe generacije nisu upoznate sa likom i delom dotičnog inspektora. Jednostavno nismo kalemljeni na istu podlogu. I onda se dogodi ona grozna nesreća u Novom Sadu i onda zaista izađe „milion ljudi na ulice“ i zaista se dogodi to neko JEDINSTVO i onda stotine inspektora Beševića ispliva iz najcrnjih rupa i iz najplićeg dela misaonog i moralnog bazena i krene da ga trga i gazi, da bije i da hapsi i svi krenu da se natežu u ime najvećeg inspektora Beševića u novijoj istoriji Srbije, a život je jedan i valjalo bi ga živeti punim plućima, grabiti ga velikom kašikom, a to jednostavno nije tako jednostavno… I ceo život prođe u senci tih i takvih inspektora Beševića i eto ti omaž. „O zašto nemaš četiri noge!“ da ni ne spominjem. Otišlo bi predaleko.

“Jedinstvo” – Ambasador za album godine

KaliKamo su kolektiv za čije klavijature, analogne syntheve, semplere i lupere garantuje Roko Margeta (KudiKamo?, Dunja Knebl, Gnomad), za čijim bubnjevima sedi Đuro Dobranić (KudiKamo?, Je Veux, Nemanja), čiju opremu postrojava i čije efekte miluje Dino Mudrić, čiju gitaru, trombon, saksofon svira i muziku snima, miksa i producira Ognjen Zečević – Egoless i u čiji mikrofon glasnogovori Chakka Svraka. Njihov album prvenac “Jedinstvo” objavljen je u februaru 2025. za zagrebački PDV, te je nekoliko meseci bio najprodavaniji album u zemlji, u novembru je krunisan nagradom Ambasador za album godine, a već u decembru petim mestom na listi albuma portala Ravno do Dna i veliko osmim mestom na godišnjoj listi albuma.

„Moćna je to i razuzdana petorka koja uspešno navigira kroz sound system kulturu i niske frekvencije basa, distorziranu energiju francuske škole duba, ekstravagantne, spacy i trancy bravure na synthu, precizne i metronomski tačne udarace po bubnju, vešte zahvate na looperima, semplerima, melodici i taru, more efektiranih vokala, vrhunsku produkciju i Svrakine megalomagične spoken word deonice. Brdskopanonski weltschmerz u punom koloru za sve uzraste, boje i oblike“, kažu o bendu iz kluba Karmakoma.

Uz Kalikamo, Jun i Milovan

Karte za koncert na kome nastupa hrvatski Kalikamo, ali i Beograđani Jun i Vojvođani Milovan, možete nabaviti u baru Dim u Cetinjskoj 15, po ceni od 800 RSD, dok će na ulazu u klub koštati 1000 RSD.

Milovan (NS) „Bend postoji nešto jače od godinu dana, za sada bez izdanja, imaju nekoliko svirki tu po Vojvodini za sada, jedan demo snimak iz Brutala. Svi u bendu imaju „karijere“, Endi je svirao u jedno 45 bendova, bojan u Vršnjačkom Nasilju i JKMAMKK, organizator je Iluzija Slobode, Ivana je pevala na albumu OPO, a Vuk trenutno svira u Deep Steady i Korektivna Gimnastika, a svirao je u Ringišpilima i The Bayonets. U osnovi je to neki pank, tekstovi su angažovani“, ukazano je povodom benda iz kluba Karmakoma.

Za Jun (BG) je istaknuto da su indie rock senzacija sa ljutog beogradskog asfalta.