Izraelska novinarka za Danas: „Evrovizija je postala mesto gde se Izraelcima poručuje da nisu dobrodošli“

Iako Evropska radiodifuzna unija (EBU) nije saopštila da je Izrael prekršio bilo koje pravilo takmičenja, nekoliko zemalja je najavilo povlačenje upravo iz političkih razloga, dok su druge razmatrale sličnu odluku ili se suočile sa snažnim pritiscima javnosti i aktivističkih grupa.

Istovremeno, dodatnu pažnju izazvala je izjava pobednika Evrovizije iz Švajcarske, Nema, koji je najavio da će „vratiti“ evrovizijski trofej u znak protesta zbog učešća Izraela. Ovi događaji ponovo su otvorili pitanje granice između umetnosti, politike i bezbednosti, naročito u kontekstu rastućeg antisemitizma u Evropi.

O tim temama za Danas govori Čača Asido, izraelska novinarka portala Euromix, studentkinja komunikacija i dugogodišnja novinarka koja Evroviziju prati direktno sa terena.

Kao neko ko godinama prati Evroviziju i bio je prisutan kada su se tokom samog takmičenja dogodili neprijatni incidenti u vezi sa izraelskim predstavnicima, kako gledate na povlačenje velikih zemalja sa takmičenja zbog učešća Izraela?

– Povlačenje mnogih zemalja sa Evrovizije zbog učešća Izraela jasno nam pokazuje veoma zabrinjavajuću stranu načina na koji Evropa gleda na Izrael, ali pre svega to da izraelski narod nije dobrodošao na Pesmu Evrovizije. Neke zemlje nisu ni krile da je u pitanju politička odluka, iako naš emiter nije prekršio nijedno pravilo Evropske radiodifuzne unije. Najveći paradoks je to što se ova rasprava pokrenula tek nakon završetka rata, a ne tokom izraelsko-hamasovskog sukoba. Po mom mišljenju, povlačenje je čista provokacija tih zemalja, s obzirom na to da im prethodne dve godine nije smetalo da se takmiče sa Izraelom, čak ni tokom samog rata. Sve je počelo iznenada, kada su shvatili da Izrael drugu godinu zaredom dobija veliki broj glasova publike, i to im očigledno nije odgovaralo.

Kakva je situacija u Izraelu, na javnom servisu i među umetnicima? Šta se govori o povlačenju drugih zemalja i kako ljudi na to reaguju?

– Naš emiter zapravo nije objavio zvanično saopštenje o ovoj temi nakon rasprave. Ipak, tokom diskusija u okviru EBU-a snažno se borio da Izrael ostane u takmičenju, i sigurna sam da su veoma zadovoljni što će učestvovati. Kada je reč o umetnicima, većina, ako ne i svi, nisu se javno oglašavali. Ipak, izvođači koji učestvuju u nacionalnom izboru „HaKokhav HaBa“ veoma su srećni što imaju priliku da se bore za nastup na najvećoj muzičkoj sceni u Evropi. Reakcije javnosti su podeljene. Većina ljudi oseća tugu, jer je odluka mnogih zemalja doneta upravo zbog njihove države, Izraela, i to se doživljava veoma lično. Istovremeno, ima i onih koji smatraju da bi, ukoliko neko ne može da ostavi političke stavove po strani, bilo bolje da druge zemlje uživaju u takmičenju bez njih.

Da li ste zabrinuti zbog porasta antisemitizma u svetu, uključujući i samu Evroviziju?

– Očigledno sam veoma zabrinuta zbog porasta antisemitizma u svetu. Gotovo svakog meseca svedočimo antisemitskim incidentima, pa čak i terorističkim napadima. Zbog toga je danas veoma teško biti Izraelac ili Jevrejin u javnosti, naročito van Izraela. Na Evroviziji smo posebno osetili tu napetost u Malmeu. Bezbednost je bila pojačana, ali se moj tim i ja nismo osećali bezbedno u svim delovima grada. Prošle godine u Bazelu iskustvo je bilo potpuno drugačije i mnogo otvorenije. Kako će se naredna Evrovizija održati u Beču, nadam se da će atmosfera ponovo biti slična onoj iz Švajcarske.

Šta mislite o tome što je pobednik iz Švajcarske, Nemo, najavio da će vratiti trofej u znak protesta zbog učešća Izraela?

– Ono što je Nemo uradio doživljavam kao veoma sramotnu provokaciju i pokušaj da povrati naklonost dela publike. On je javno rekao da želi da „vrati“ evrovizijski trofej kao znak protesta, ali smatram da je to pogrešan i simbolički prazan potez. Da je zaista bio zabrinut, mogao je da proda trofej i donira novac u humanitarne svrhe. Posebno je problematično to što je i sam prošle godine nastupao na Evroviziji i takmičio se tokom rata, i tada mu to nije smetalo. Zbog toga ovaj potez vidim kao čisto licemerje.

Kako danas izgleda svakodnevni život u Izraelu?

– Nakon što su izraelski taoci vraćeni kući i postignut je prekid vatre sa Hamasom, svakodnevni život u Izraelu izgleda relativno normalno. Ipak, posledice su duboke. Građani i vojnici se i dalje oporavljaju od masakra 7. oktobra, bombardovanja domova i gubitka ljudi koje su voleli. Mnoga deca pohađaju terapije zbog ozbiljnog psihičkog stresa. Uprkos svemu, mogu jasno da kažem da su izraelska i jevrejska otpornost jače od svake mržnje. Am Israel chai – i molitva za svet u miru.