Jedan je Tricky

Ako ste ga već slušali u ovim krajevima na Exit festivalu 2003. onda ste ponovo sada bili uvučeni u njegovo opojno pripovedanje, u one jedinstvene gimnastičke obrise heroja pod oskudnim svetlima. Osam godina kasnije, njegov glas nekako čudnovato jenjava, hm povremeno i malo više nego što treba, do tek tinjanja, ali hej, ovaj vitez od paranoje peva za vas nešto nalik kakvoj iščašenoj šansoni na „speedu“ punokrvnog roka sve vreme, a njegov bend sa čak tri dame u prvoj liniji povremeno zvuči kao L7 u najboljim danima, odajući počast i jednima Motorhead sa „Ace of Spades“ od koje Tricky pravi lični žur na sceni, izvodeći publiku gore da sa njim pleše u nastupu kraljevske dobrodušnosti glavne zvezde. Jedan je Tricky! Uz perfektno „beatboxovanje“ duhovitog Beardymana, te stelarnu kontemplaciju Murcofa i Anti VJ uvodne večeri, Exit Share priredili su i zadovoljstvo susreta sa šarmantnima Metronomy, scenskog stajlinga na sredokraći između The Residents i „Zvezdanih staza“ sa svojim svetlećim diskovima na grudima. Oživljavajući svetu veštinu „krimpovanja“, tako dobro poznatu obožavaocima „Moćnih kosijanera“ (Mighty Booosh), muzički negde na potezu između LCD Soundsystem i New Order, Metronomy su nas uveli u isečak savremene britanske scene, ubrzane do punkoidnog veselja sa sve uništavanjem klavijatura na pozornici i divljim plesom u publici za Does It Offend You, Yeah? poslednje večeri.

No, pre toga obratili ste svakako još pažnju na elektronsku buku i bes u kovitlacima dima kroz koji se gegaju virtuelni gongovi King Midas Sound, donoseći „dubstep“ raspoloženje sa svojim tamnoputim pevačem-pesnikom Rodžerom Robinsonom i magom Kevinom Martinom za celokupnom aparaturom na sceni. Plus japanska pevačica Kiki Hitomi sa svojom egzotičnom propovedi raskidanom žrvnjem ritmova, režanjem hipnoze i transa. Prava usporena drum n bass fantazija nalik rulanju nadnaravnog aviona u vašem uhu, propadanju vasionskog lifta u punoj brzini. Nezaboravno.