Jednostavnost je najviši princip u umetnosti

Nakon iskazivanja svog gitarskog virtuoziteta poslednjih godina sa dvojicom drugih „kraljeva žica“, Rozenbergom i Emanuelom, ili nastupa sa Janom Ekermanom, snimanja i nastupa sa simfonijskim orkestrima, pravljenja filmske i pozorišne muzike, Stefanovski se vratio muzici nalik onoj iz Leb i sol faze svoje karijere. I u muzičkom smislu, slažu se kritičari, od etna, čiji je jedan od najboljih predstavnika i izvođača na Balkanu, ostao je tek štimung, oličen u nazivu albuma i stihovima pojedinih pesama.

Sevdah, dert, seir, reči su koje mi, Balkanci, razumevamo bez mnogo objašnjavanja. I najčešće su usko vezane uz zvuk, muziku, a neretko imaju i neka tamna značenja. Šta je seir na vašem novom albumu?

– Seir je životni stil kojeg često srećemo na Balkanu. To je pasivno i pomalo ironično gledanje na život i na sve oko sebe. Mi bismo radije sedeli i posmatrali nego aktivno učestvovali… Naravno, to ne mora uvek biti u negativnoj konotaciji. Cela istočna filozofija govori o pasivnosti, o zenu, meditaciji, jogi i tako dalje. Seir je, rekao bih, balkanski specijalitet.

Pomenuta teška osećanja vezuju se uz isto tako tešku, moćnu muziku. S druge strane, novi album ponovo ima pesme u kojima je jednako važan i tekst, a on je, kako je to često u popularnoj muzici, obično više „light“. Kako uspevate da spojite ta dva oprečna principa?

– Album “Seir” je uglavnom „laid back“ po atmosferi. Nije mi bila namera da insistiram na teškim emocijama i na dramskim situacijama. Čiste poruke, malo humora, malo ljubavne, malo refleksivne lirike. Ništa prepametno, ali nadam se ne i patetično. Album je nastajao oko 10 godina, a samo snimanje je potrajalo oko četiri godine. Radio sam u maniru lenjog slikara, po dve-tri linije dnevno…

Otkud to da se jedan od tri kralja žica vrati kantautorskom principu i kakav je po vašem mišljenju današnji status popularne muzike u odnosu na vremena kada su nastajali Leb i sol albumi?

– Autorski rad je poriv i potreba koju ne možete zaustaviti. Javljaju se nove ideje za songove, tekstove, i red je dati im formu i završiti ih u jednom trenutku. Kantautorski albumi su u modi, jer je sve manje novih i dobrih ideja. Današnji pop je preproduciran, opterećen sa bogatim aranžmanima, a siromašnim sadržajem. Iz svakog kompjutera vrebaju bombastični zvuci i gruvovi, ali kome to treba, pitanje je sad?

Može li se danas uopšte napraviti jedna pevljiva i ljupka pesma poput „Kontakt je skup“, koja vremenom postane svojevrsni evergrin?

– Naravno da može, poslušajte „Seir“ i videćete da tamo ima 10 takvih stvari. Sve je pitanje ukusa i iskrenih poruka. A jednostavnost je najviši princip u umetnosti. Na vrhu nema mesta za kompliciranje…

Od naslova „Kula od karti“ do naslova „Seir“, šta se to tako dramatično promenilo u proteklih deset godina u vašem doživljaju sveta?

– Au… stariji sam desetak godina. A samim tim valjda i iskusniji. Znam da iskustvo samo po sebi ne znači i kreativnost i svežinu, ali u mom slučaju, strpljenje i izdržljivost igraju važnu ulogu. Svet se svakodnevno ubrzava i menja, i mi se ne možemo ljutiti što je to tako. Ako nam svetlo ide u oči, treba promeniti poziciju. Ako nam je tamno i ne vidimo dobro, treba izaći na sunce… Na nama je da li ćemo se prilagođavati, ili ćemo odustati od igre…