Kljuse, bundeve i sunce što sja

Iako je najveća zvezda festivala bio Dejvid Bouvi, koji je promovisao svoj džangl-dram-en-bejz album „Earthling“, mala ekipa koja se autobusom iz Beograda uputila ka Budimpešti odlučila je da gleda bend iz San Franciska što je, ispostavilo se, bio dobar potez: Bouvi je, kažu, svojom suzdržanošću i odrađivanjem posla prilično razočarao, dok je nastup FNM bukvalno oduvao sve prisutne. Već sa uvodnim rifovima monstruozne „Collision“, koju su sledile fenomenalne „Midlife Crisis“, „The Gentle Art of Making Enemies“ i „What a Day“, više od pedeset hiljada „gusto pakovanih“ fanova počelo je da pravi talase praćene oblacima prašine koja se uvlačila u svaku poru i koju ni danima posle koncerta nije bilo moguće u potpunosti izbaciti iz disajnih puteva. Bend, tada na vrhuncu popularnosti, zvučao je moćno, sa harizmatičnim Majkom Patonom, čije je karakteristično vrištanje atmosferu usijavalo do maksimuma i verujemo da niko od tada prisutnih nije mogao ni da pretpostavi da će osam meseci kasnije, u kratkom pismu upućenom medijima, basista Bili Gould obznaniti da su FNM prestali sa radom.

Članovi benda su se po razlazu – sa manje ili više uspeha – bavili solo projektima, a pošto su svi, bogu hvala, ostali živi i zdravi, na internetu su fanovi neprestano podgrevali priču da je ponovno okupljanje samo pitanje trenutka. Iako većina njih nije iskreno verovala da će se to zaista i dogoditi, pogotovo zbog toga što je hiperaktivnom Patonu dobro išlo sa bendovima Fantômas, Peeping Tom i Tomahawk, nakon jedanaest godina čekanja njihove su molitve 2009. konačno uslišene: FNM su otpočeli „The Second Coming“ turneju koja je sa prekidima trajala do prošle godine i koja je pokrila veće svetske festivale, a među njima i naš Exit 2010. Slično kolegama iz benda Blur, koji su imali i skoro identičnu koncertnu taktiku, i FNM ni u aluzijama nisu pominjali novi album; baš naprotiv, izričito su tvrdili da ulazak u studio nije u planu (bubnjar Majk Bordin: „To se nikada neće dogoditi. Apsolutno nikada. Nema šanse.“), a i Majk Paton je svoje pesme 2013. objavio sa Tomahawk-om na vrlo dobrom albumu „Oddfellows“. Nepostojanje novog „materijala“ je razlog i zašto ih dolepotpisani nije gledao u Novom Sadu (a i da ne bi, kako reče nedavno Noel Galager, mlađima posle gunđao kako bend nije ni približno dobar kao što je nekoć bio) i kad je kao i drugi fanovi čekao vest da su FNM otišli u definitivnu penziju (koju je Paton najavljivao u intervjuima) usledilo je iznenađenje.

Krajem maja 2014. na Tviter nalogu benda pojavila se poruka „Okupljanje je bilo zabavno, a sada je vreme za malo kreativnosti!“, da bi na koncertu u Hajd Parku početkom jula FNM premijerno i izveli pesme „Motherfucker“ i „Superhero“. Po rečima klavijaturiste Rodija Botuma, čija je opera „Sasquatch“ nedavno imala premijeru u Njujorku, bend je bio ugovorio novu rundu koncerata i pred njen početak rodila se ideja o najavi novih nastupa novom pesmom. „Ponovno izvođenje starih pesama počelo je da nam liči na tegljenje mrtvog kljuseta naokolo. Sve je postalo pomalo isprazno… Snimili smo tu prvu pesmu, a kako nas je rezultat zadovoljio rešili smo da nastavimo dalje i da ne zakazujemo nove nastupe dok ne komponujemo još muzike. Album smo završili prilično brzo jer je to jezik koji svi govorimo vrlo dobro.“ Fanovi su gajili nadu da će se bendu priključiti i gitarista Džim Martin, koji je FNM napustio 1993, ali do toga nije došlo – kako tvrdi Botum – iz vrlo prozaičnih razloga. „Da, razgovarali smo sa njim, ali on nije bio zainteresovan… Stekao sam utisak da je i dalje kivan na nas zbog načina kako smo se razišli. S druge strane, on je sada u potpuno drugoj priči, farmer je, ima ženu i dve kćerke i šampion je države u uzgajanju bundeva!“

Na Martinovo mesto uskočio je DŽon Hadson koji je svirao i na Szigetu 1997, pa je tako „Sol Invictus“ („Nepokoreno Sunce“) snimila ista postava koja je radila i na prethodniku „Album of the Year“ izašlom pre 18 godina. Datum zvaničnog objavljivanja deset novih pesama je 19. maj, a čitaoci „Danasa“ će recenziju albuma imati priliku da čitaju koji dan ranije i tako saznaju da li je mrtvo kljuse ustupilo mesto rasnom ždrepcu ili kakvom tegljaču koji će farmeru Martinu poslužiti kao dokaz da je njegovo davanje prednosti bundevama bilo potpuno na mestu.