Ko ne oseća, ne može ni da svira bluz

Beogradska koncertna promocija ovog izdanja je zakazana za večeras od 21 sat u klubu Akademija 28, a tim povodom smo razgovarali sa Jovanom Stepićem.

• Kažite nam za početak, za one koji još nisu imali prilike da vas čuju, kakav je zvuk i tematika benda Cotton Pickers?

– Kada smo se prvi put okupili, počeli smo da sviramo neke bluz improvizacije, iz prostog razloga jer ja ne poznajem bolju muziku za „jamming“ od bluza i smatram da se ljudi tako mnogo bolje upoznaju jedni s drugima, kroz improvizaciju. Kasnije, kada smo svi počeli malo više da se udubljujemo u ono što radimo, svako od nas je počeo da donosi u bend ono šta ga od muzike najviše zaokuplja. Na samom početku smo svirali instrumentale, jer ja nisam ni pomišljao na to da bih možda mogao da pevam. Kasnije smo svirali neki mekši bluz i neke čak pop obrade, da bi konačno pre možda dve godine počeli da prepoznajemo ovaj sadašnji stil koji furamo, a to je blues/rock ili čak rock/blues! Što se tematike tiče, to je svakako ljubav. Bilo da je to ljubav prema muzici koja je najvažnija ili ljubav prema bilo čemu što nas pokreće i inspiriše u životu.

• U početku ste se zvali Unregistered Feedback, ali je kasnije ime promenjeno u Cotton Pickers – šta vas je inspirisalo za taj naziv?

– Prvo ime, Unregistered Feedback, bilo je dugačko i užasno teško za izgovoriti. Mislim da Uroš (bubnjar) i dan-danas ima poteškoće da ga izgovori. Jednostavno, želeli smo neko originalno ime, ali se ispostavilo da smo dobili jedno možda previše originalno. Ipak, ime Unregistered Feedback ili „Mikrofonija na crno“, u slobodnom prevodu, će ostati upamćeno kao naše prvo ime i kao takvo nam je mnogo drago. Cotton Pickers su berači pamuka. Ime sve govori, a vezano je za nastanak bluza kao muzičkog pravca. Naime, crni robovi na američkom jugu su brali pamuk na plantažama bogatih zemljoposednika i, naravno, budući da su im uslovi života bili jako teški, muzika je bila neki vid olakšanja. Bol izražena u njihovoj muzici daje pesmama posebnu težinu, tako da je jako teško kopirati ili lažirati bluz. Ko ne oseća, ne može ni da ga svira. Mi sebe smatramo modernim beračima, jer nažalost, i mi sada živimo u uslovima koji su jako loši za život, te tu pronalazimo neku analogiju.

• Nedavno ste objavili album „SlaughterHouse Blues“, da li je u pitanju samo bluz ili nešto više?

– „SlaughterHouse Blues“ je ujedno i rok i bluz album. Dobra stvar je da ga mogu slušati i pristalice bluza i ljubitelji roka, te smo na taj način, sasvim slučajno, podobni za širi auditorijum slušalaca.

• S obzirom da vam je to prvi album, da li ste zadovoljni radom u studiju i konačnim snimkom?

– Da, apsolutno smo zadovoljni! Snimali smo u studiju „Mr. Sound“ u Petrovcu na Mlavi, dok nam je miks i mastering radio Vuk Aleksić kVu, inače naš drugar iz Mladenovca koji je napravio sjajan posao.

• Koliko je važan taj korak od statusa demo benda ka bendu sa zvanično izdatim albumom?

– Veoma je važan. Kada čujete taj prefiks „demo“ u imenu benda, automatski pomislite da je tu nešto još uvek u povoju, nije sve kristalno jasno i nije toliko ozbiljno. To naravno ne mora uvek da znači, ali vas ljudi ipak drugačije tretiraju. Demo bend i bend, ogromna razlika!

• Tekstovi su vam na engleskom – da li to ima veze samo sa vrstom muzike koju svirate ili i sa planom za proboj na strano tržište?

– To ima veze pre svega sa našim načinom izražavanja. Najbolje izražavam svoja osećanja na engleskom jeziku. Naravno, to diktira i pravac muzike u kome smo, a razume se, ukoliko ste dobri i ambiciozni u nečemu, da želite sebe da prikažete i na inostranom tržištu. Razlog više za to je naše pevanje na engleskom.

• Dobitnici ste brojnih nagrada, između ostalog pobedili ste na prošlogodišnjoj Zaječarskoj gitarijadi – koliko vam takva priznanja znače lično, a i za dalju promociju benda?

– Nažalost, vremena su takva da pobede na raznim festivalima i gitarijadama ne znače mnogo ukoliko vi sami ne zapnete iz petnih žila. Naravno, drugačije vas gledaju kada pobedite u Zaječaru, ali bojim se da to nije dovoljno. Ipak, sve te nagrade nam lično mnogo znače i uvek ćemo imati lepa sećanja na njih. Sada je vreme da se ozbiljno latimo posla i pokažemo ljudima šta znamo i umemo.

• Koncertnu promociju albuma ste već započeli u Velikom Gradištu, Mladenovcu i Subotici – da li ste zadovoljni reakcijama publike?

– Da!

• Šta imate dalje u planu kada je u pitanju promocija albuma, da li možemo očekivati neki spot?

– Spot ćemo raditi sigurno, ali ćemo prvo pustiti par pesama da se zavrte. Najverovatnije spot možete očekivati početkom naredne godine. Za koju pesmu, pa neka za sad to ostane tajna.