Repetitor je bez sumnje jedan od najzanimljivijih i najprodornijih mladih bendova na ovim prostorima, što konstantno dokazuje bezbrojnim koncertima po regionu, kao i evropskim turnejama, nastupima na festivalima (Pohoda, Tallin Music Week, Eurosonic, INmusic…), pa čak i nastupima u Rusiji i Kini. Nakon izuzetno uspešne koncertne godine, Repetitor će održati beogradski koncert večeras (subota, 12. decembar) u Domu omladine Beograda. Ovaj koncert će ujedno biti i obeležavanje deset godina od prvih proba grupe Repetitor, krajem 2005. godine. Osim toga, Repetitor sa novim, upravo objavljenim singlom „Beskraj“ najavljuju i novi album, koji je planiran za sledeću godinu. Do tada neumorni beogradski trio nastavlja sa osvajanjem novih fanova, moglo bi se slobodno reći – širom sveta, a u pauzi između koncerata frontmen benda Boris Vlastelica nam priča o svemu tome.
Letos ste bili na turneji po regionu, a u novembru ste krenuli na još jednu evropsku turneju – kako uopšte jedan bend iz Srbije (a vi ste zaista među retkima) uspeva da organizuje tako velike turneje u tako mnogo država?
– Pre svega tako što postoji interesovanje, zovu nas svuda, a to je počelo odmah posle prvih odlazaka u Holandiju i prve turneje po Evropi. Dobra reč se brzo širi, a puno doprinosi i naša izdavačka kuća iz Slovenije Moonlee Records, koja pomaže u organizaciji turneja i tako nam štedi vreme i energiju.
Da li vam se dešava da vas pozivaju da ponovo nastupite negde gde ste svirali samo jednom?
– Da, naravno, i po okolini i u inostranstvu. Prošle nedelje smo došli sa turneje gde smo ponovo svirali u Krakovu, Berlinu, Beču, ove godine smo tri puta svirali u Moskvi, prošle u Amsterdamu. Poslednje dve godine smo stalno na turneji i važno nam je što tamo gde ponovo sviramo bude sve više ljudi.
Kako prolaze koncerti na turnejama, da li ste upoznali neke zanimljive bendove sa kojima ste delili binu i kakve su reakcije publike koja vas nije ranije slušala?
– Prolaze dobro, čim se toliko vraćamo. Reakcije publike su jednako odlične kao i ovde. Delili smo binu sa puno zanimljivih bendova. U Srbiji sa Mudhoney, Igijem i Stoogesima, Thee Oh Sees, Queens of the Stone Age, a u inostranstvu sa nekim manjim bendovima kao nemački Die Nerven, Sweet Release of Death iz Holandije, ili Rusi Ploho i Sonic Death.
Da li je naporno svaki dan putovati i svirati u drugom gradu, drugoj zemlji i šta vam daje energiju za sve to?
– Koncerti nas napune snagom, taj osećaj koji dobiješ od zadovoljne publike te drži posle dugo, i samo je sve veći što se više gomilaju utisci. Tako da je najteže na početku turneje, posle sve legne na svoje i ne osetiš napor, postane normalno to putovanje, nošenje stvari, sviranje…
U maju ste nastupili na jednom festivalu čak u Kini. Kako je došlo do toga i kakvi su vam utisci sa tog koncerta i putovanja uopšte?
– Bili smo u Talinu u Estoniji i pričali o tome kako smo najdalje od kuće što smo ikada bili i taj razgovor nam je prekinuo mejl iz Kine, sa pozivom da nastupimo na Tomorrow festivalu u Šenženu, posvećenom otkrivanju nove muzike. Mislili smo da nas neko zeza. Ali dva meseca kasnije bili smo u avionu za Kinu, proveli tamo pet nezaboravnih dana i svirali sjajno raspoloženim ljudima. Postoji snimak koji se lako nađe kad se ukuca Repetitor i China u pretraživač.
Jeste li uspeli da „provalite“ da li tamo postoji neka alternativna muzička scena i kako funkcioniše? Da li ste čuli neke od kineskih bendova na tom festivalu?
-Da, uspeli smo da „provalimo“ da u Kini postoji baš sve. Ali baš sve. Pa tako i alternativna scena koja nije mala, sve moguće vrste bendova. Svidelo nam se malo što smo čuli od After Argument i P.K.14. Ima bendova koji su postali popularni, a buntovni su, pa su zabranjeni, što im samo poveća popularnost. A bendovi ironično i uvijeno kritikuju sistem da ih cenzura ne shvati, vrlo slično kao novi val osamdesetih kod nas. Tako da smo razbili i predrasude o nekom sistemu surove kontrole, za koju odmah shvatiš da je i nemoguća na toliko ljudi.
Nakon Kine je trebalo da svirate i u Velikoj Britaniji ali to je nažalost otkazano – šta se desilo?
– Problemi sa vizama. Organizatori u Liverpulu koji su bili zaduženi za papire nisu imali predstavu da toliko ranije treba ući u proceduru, i da radne dozvole toliko koštaju. Ići ćemo neki drugi put, kad se bolje organizujemo.
Pretpostavljam da u većini zemalja ljudi nemaju pojma o čemu se radi u pesmama pošto pevate na srpskom – da li je to prepreka ili naprotiv?
– Nije se pokazalo kao prepreka jer ljudi osete muziku i ton teksta i to im je dovoljno da razumeju suštinu muzike koju sviramo. Kao da se kod nas na lošim razglasima razume šta ko peva.
Ipak, uz datume ove evropske turneje postavili ste na Fejsbuku i prevode nekih tekstova na engleski?
– Da, ako nekog zanima, da može da sazna o čemu su tekstovi. Bilo je ljudi u Nemačkoj koji su me pitali o čemu pevamo ali zato što su bili zabrinuti jer dolazimo iz Srbije, da nije neki nacionalizam i ratne teme. Zabavno nam je što se nekada ljudi čude otkud tako dobar rokenrol iz Srbije.
Imaš običaj da na svirkama uđeš ili čak skočiš u masu – koliko je važan taj neposredni kontakt sa publikom na živim nastupima i kako ljudi reaguju na to?
– Pa ne znam koliko je važan, mene samo ponese dobra atmosfera i želja da se približim ljudima. To nije nešto promišljeno, tokom koncerta nema prostora za puno promišljanja. Ljudi uglavnom reaguju tako što nastave sa igranjem ili šutkom ili krenu da udaraju po žicama. Neki se i postide, ali sve je to ljudski.
Da li od silnih koncerata uopšte imate vremena za pravljenje novih pesama? Kako se odvija taj proces kod vas, gde najčešće nalazite inspiraciju?
– Jako malo vremena, ali zato svaki put kad smo duže u Beogradu uživamo u probama kao da su nam prve, i pravimo pesme i jedva čekamo još. Zbog količine koncerata ne stižemo češće da izdajemo albume, ali bez toliko koncerata ne bi bili to što jesmo. U situaciji kada medijska podrška izostaje, čast Danasu i još retkim izuzecima, to je najbolji način promocije i širenja publike.
Možemo li očekivati i novi album u narednom periodu?
– Da, tokom sledeće godine.
Šta imate u planu posle beogradskog koncerta, uopšte tokom zime?
– Beogradski koncert je večeras. Pula i Maribor su 24. i 25. decembra, kada je tamo Božić, pa onda Kotor za reprizu nove godine. Mala praznična turneja. Posle toga veliki koncert u zagrebačkoj Tvornici krajem januara.
„Beskraj” u zvuku i slici
Neposredno pred beogradski koncert, Repetitor je izbacio videospot za novu pesmu „Beskraj”, koji je dostupan na Youtube kanalu nezavisne izdavačke kuće Moonlee Records, a o tome Boris kaže: „Novi spot za pesmu 'Beskraj' režirala je, montirala i producirala Mina Đukić, koja nas je potpuno oduševila pristupom na snimanju i krajnjim rezultatom. Sa tolikom lakoćom je jako veliki posao obavila u vrlo kratkom roku. Spot je sniman starom 16-icom kojom je baratao Aca Pavlović, a eksplozije i efekte je dodao Nebojša Nenadić. Za zvuk se pobrinuo Goran Crevar koji će da producira i sledeći album. Hvala im svima beskrajno”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
