Muzika i optimizam – to je naš odbrambeni mehanizam

Tim povodom, razgovarali smo sa Dejanom Gvozdenom, pevačem i gitaristom Kristala.

* Posle duge pauze, uskoro bi trebalo da izbacite novi album. Kada ga možemo očekivati i da li donosi neke promene u odnosu na vaš dosadašnji rad?

Svakako da ima promena, mi se trudimo da sa svakim albumom idemo u korak sa tim kako se osećamo i šta slušamo u toku tih perioda između. U tom smislu, biće organski album – live instrumenti, verovatno bez klavijatura, što više „basic“. Kada će izaći, to stvarno ne mogu da tvrdim, jer ovo je zemlja slučaja, u kojoj se sve dešava slučajno i onda kad se desi. Mi radimo na albumu i to nam je najbitnije, imamo još par tekstova da završimo. Već smo pustili neke singlove, pesmu „Vreme“, čisto probno, da vidimo reakcije ljudi i to je sjajno prošlo.

* Neko vreme niste svirali, a sada imate koncerte u Beogradu dva vikenda zaredom. Da li to znači da ćete se malo aktivirati po tom pitanju i da li ćete na ovim koncertima svirati nove pesme?

Nadam se da hoćemo. U suštini, u Beogradu namerno nismo dugo svirali, jer to je posebna publika, to su sve naši prijatelji, koji nam stalno dolaze na koncerte. Za današnji nastup odabrali smo Lađu jer smo prošle godine imali dobar koncert tamo, otvoreno je, lepo i prijatno i nekako ide uz nas. Sledeće vikend, isto u subotu, sviraćemo na Avala rok festivalu. Ne znam kako će to sve da izgleda, ali verujem da će biti lepo s obzirom na ambijent i prirodu, volim Avalu i često idem tamo. Sviraćemo dve pesme sa novog albuma i obradu pesme „Drvoseča“. Možda deluje kao da smo škrti na novim pesmama, ali to je zato što smo jako temeljni i malo nas je sramota da nešto što nije skroz dorađeno sviramo i predstavimo publici na koncertu. Sviraćemo pesme „Vreme je“ i „Reka“ koja je sledeći singl i nadamo se da će na jesen da se pojavi i kao spot, što bi bila neka vrsta najave za novi album, za koji nije toliko bitno kada će tačno izaći, koliko je važno da on bude dobar.

* Znači još je rano da pričamo o nekoj turneji povodom promocije albuma?

Ovde turneja kao takva ne postoji, mala nam je zemlja, ništa nije organizovano i svira se po pozivu – ako vas u nekom gradu slušaju, onda vas pozovu, tako to funkcioniše. Album, spotovi i singlovi služe da ljudi vide da si aktivan pa te zovu da napraviš koncert.

* Da li ste razmišljali o tome da omogućite besplatan daunloud i eventualno izbacite vinil?

Besplatan daunloud je jedna od mogućnosti, ako ne napravimo dogovor sa nekim izdavačem. Naša matična kuća je PGP, ali još im nismo prezentovali materijal, tako da ćemo prvo njima da ponudimo. Meni je inače muzika ljubav, a ljubav volim da delim sa drugima, pa ako se ne dogovorimo sa izdavačima, stavićemo album na sajt i biće besplatan. Jako mi je drago što imamo jedno vinilno izdanje – to je singlica iz 1993. godine koja je rađena za potrebe radio-stanica. Na njoj se nalaze pesme „Znam“ i „Osmi dan“ i baš je raritet pošto je štampano samo 200 komada. Ja to nažalost nemam i jako sam ljubomoran na ljude koji je imaju. Čuo sam da je sada neka nova moda da se štampaju ploče, pa, videćemo, sve zavisi od budžeta i ideje kako ćemo to da prezentujemo.

* Učestvovali ste u pravljenju muzike za neke filmove?

Snimili smo 2004. godine jednu pesmu za saundtrek filma „Sivi kamion crvene boje“, a prošle godine smo radili obradu pesme „Drvoseča“ benda Crveni korali, za film „Žena sa slomljenim nosem“. Oba filma je radio isti režiser, Srđan Koljević, koji je naš prijatelj. On ima običaj da uvek dođe tri dana pred kraj da nam zatraži uslugu, tako da je to s jedne strane težak posao jer su rokovi kratki, a sa druge strane je slatko raditi, zato što taj čovek zna šta hoće i u istom smo fazonu, tako da to uvek sjajno ispadne i jako sam zadovoljan tom saradnjom.

* Bend je nastao 1993. godine, dugo ste na sceni i poznati ste po svom optimizmu, koji se vezuje i uz samo ime benda. Šta vas motiviše da nastavite dalje?

Motivisala nas je upravo ova težina u kojoj živimo, protiv koje jedino možeš da se boriš sa suprotnom stvari, a to je apsolutni optimizam i pozitiva. To je neki naš odbrambeni mehanizam, uvek očekujem da me muzika opusti, da bude lepa. Prevazišao sam neke tinejdžerske fore, a kada je to prošlo, ostala je samo lepota. Tu su vrlo bitni i tekstovi koji moraju da imaju pravo značenje i smisao i da budu iskreni i pozitivni. Naravno, pesma može da bude i tužna ali ne sme da bude depresivna. Sa svim tim se odlično slaže i ime benda, jer za nas je kristal nešto pozitivno, čisto i jasno.

* Kako vam izgleda današnja pop-rok scena u Beogradu i uopšte Srbiji?

Sviđa mi se što su se pojavili bendovi koji nisu klasični rok, tipa Akademija, KST i SKC. To je neki novi mejnstrim kao Zemlja guva i Svi na pod. Takve stvari su potrebne da bi se malo široj masi ljudi približila muzika koja nije narodnjačka i koja nije onaj bljutavi pop koji nam stalno serviraju, do te mere da su nam ga ogadili. Ima bendova koji će, nadam se, uspeti da speru ljagu sa značenja reči pop, bitno je samo da postoji želja da se takve stvari dese i da nastane neki novi mejnstrim.