Foto: Zoran Laki Lazarević
Usisivače „trampili” za prve gitare, nastali u podrumu zgrade u kojoj su stanovali a ime dobili u kafani. Prvi singl izdali za časopis a za „Devojko mala” telefonom zvali glumca Đuzu iz Zageba da im izdiktira reči. Ne, „Retko te viđam s devojkama” nije gej pesma al niko i ne zna „baš, šta je” i „o čemu, tačno”. Ionako im to ne veruju. Kako je sovjetska ambasada reagovala na „Maljčike”? Prvi put s Bregovićem na kolače pre zadnjeg albuma.
Sve to je samo deo anegdota koje je u utorak veče Zdenko Kolar, bas-gitarista, pevač i autor, član bendova „Idoli”, „Zvuk ulice”, „Zona B”… podelio sa publikom u kragujevačkoj Narodnoj biblioteci na promociji knjige „Razgovori kod ’Zlatnog papagaja’” Olge Kepčije o istoriji fenomena, ne samo muzičkog već kulturološkog i društvenog – novog talasa. Promociji je sem autorke knjige Kepčije i Kolara prisustvovao i Svetislav Todorović alijas Toza Rabasa lider kultnog novovalnog/pank benda „Zvoncekova bilježnica” iz Aranđelovca.
– Bilo je to srećno i berićetno, detinjstvo i mladost, na Tašmajdanu na obodu „kruga dvojke” gde smo Vlada Divljan i moja malenkost živeli u istoj zgradi. Inače, do prve gitare došao sam tako što sam na nekom takmičenju „Ekspres politike” dobio usisvač koji sam prodao i od tih para kupio instrument, ispričao je Kolar svojim kakterističnim duhovitim stilom na promociji, zasmejavši publiku do suza.
Po njegovim rečima Vlada Divljan je od malena „bio preduzimljiv”.
– Voleo je da pravi žurke za rođendan ali ne za nas, drugare, već za rodbinu, i uvek je unapred, umesto poklona tražio da mu donesu lovu. Tako da je oduvek imao sopstveni budžet za rešavanje svih problema. Šteta što je rođendan samo jedanput godišnje ali, Bože moj, realan je Kolar.
Sve je krenulo lagano.
– Lepo se živelo u to vreme i niko od nas nije razmišljao da ćemo da budemo neki veliki bend. Vlada i ja smo svirali u grupama i pre „Idola” od kojih je najznačajniji „Zvuk ulice”. Bio je to dobar bend. Svirali smo velike koncerte sa puno publike, na festivalima poput onog u Novom Sadu… ali, nikada ništa nismo snimili, podsetio je on.
„Zvuk ulice” se po njemu raspao na prilično pogrešan i bolan način.
– Kako je ko to podneo? Vlada vrlo bolno, ja pak malo manje. Počeli smo da tražimo nešto drugo i da se bavimo nečim drugim. Jedno vreme ja se nisam bavio muzikom uopšte dok je Vlada nastavio. Fotograf Dragan Papić je Vladu i Šapera koji su išli u isto odeljenje u gimnaziji i Krstića koga je Šaper poznavao sa fakulteta stalno slikao ali ne kao grupu već kao modele. Uz njihove fotografije je objavljivao neke priče, poput foto stipova koji su u to vreme bili popularni u Italiji. Bilo je to lepo, zanimljivo i propraćeno u tadašnjoj omladinskoj štampi. Potom je došao na ideju – zašto vi, pošto je Vlada već bio muzičar, ne uzmete nešto da svirate. Vlada jeste ali Krstić i Šaper nisu. Probali su i okupili se u podrumu naše zgrade. Počeli su nešto da prčkaju sa gitarom, basom i bubnjevima. Svratio sam da vidim šta rade, pozvali su me sa „e, upadaj komšo”. Upao sam i poslušao ih, iskreno – zvučalo je kriminalno. Pozvali smo Božu Jovanovića, takođe komšiju iz iste zgrade, pravog bubnjara koji je i ranije svirao sa nama, rasporedili se i to je stvarno krenulo da zvuči baš kako treba. Ova dvojica su kao vokali pevali neke melodije, čak se ne sećam da li su to bili pravi tekstovi ali taj zvuk je stvarno imao neku neverovatnu energiju. Ta „boja” zvuka će postati ono po čemu su postali i ostali prepoznatljivi „Idoli”.
Ime VIS „Idoli” su „dobili” u kafani „Palilulska kasina”.
– Seli smo za astal, bockali ćevape, jedno pola sata i većali kako da se zovemo. Bilo je više predloga u opticaju dok nismo došli do „Idoli”. Odlučili smo se za to a Vlada je insistirao da dodamo i VIS, vokalno instrumentalni sastav. Kao u stara vremena, otkrio nam je Kolar i tu priču, naravno uredno zabeleženu u knjizi „Razgovori kod ’Zlatnog papagaja’” Olge Kepčije.
Prvi singl su snimi za časopis „Vidici”
– Singlovi su tada bili popularni. Najviše su ih snimili, mislim, Čkalja i Mija, pa čak i Dragan Džajić. Pesma sa njega „Retko te viđam sa devojkama” i dan danas je jedna čudna numera. Ne zna se na šta se odnosi, na šta tačno misli taj dečak iz pesme ali stalno nas pitaju da li je gej himna. Ne, nije, ali džabe, svi to misle, iskren je Kolar, po kome je „to obična ljubavna pesma a ne promocija homoseksualaca”.
No, po mišljenju Olge Kepčije, autorke knjige u tome i jeste veličina novotalasnog pokreta što je on „izbacio” na površinu i takve teme poput u pesmi „Moja prijateljica” grupe „Ksenija” (koju je, doduše, pisao muškarac iz ugla žene”) al’ „pre se nije moglo”.
Tako je prošao prvi singl „Idola” a za drugi „Devojko mala”, koliko se on seća zvali su Đuzu Stojilikovića da im izdiktira reči pesme.
– Mi smo tu pesmu svakako svirali na nas način, drugacije od originala, dodaje on.
Prvi koncert im je bio u SKC-u 1981, godine na promociji singla grupe „Vruć vetar”.
– Mi, „Električni orgazam” i „Šarlo akrobata” smo nastupili kao predgrupe. Tada sam ih upoznao, istakao je Kolar.
To poznastvo su „učvrstili” iste godine na danas više nego kultnom LP-ju „Paket aranžman” snimljenom u studiju „Druga maca” Enca Lesića i objavljenom u zagrebačkom „Jugotonu”.
Olga Kepčija je istakla činjenice i da je njihova ploča, prvi studijski album „Odbrana i poslednji dani” čak dva puta proglašen za najbolji album svih vremena na ovim prostorima. Prvi put 1998. godine u knjizi „YU 100: najbolji albumi YU roka”, a drugi put u specijalnom broju hrvatskog izdanja časopisa „Rolling Stone”.
– Svi članovi benda su zaslužni za to, ali, bezbroj puta sam to napomenuo, Vlada i ja smo bukvalno angažovani na njegovom snimanju po 16 sati, svaki dan, punih šest meseci. Prvi dolazimo u studio, dok ne stignu ostali. Pregledamo i preslušamo šta smo prethodnog dana snimili i uradili, onda počinje novo snimanje. Posle svega vozimo kući tonca Jocu Viškovića, koji je bukvalno spasao taj album i koji je stanovao na Petlovom brdu. Vratmo se kući, odspavamo samo dva-tri sata i ponovo na probu u studio, u dahu je Kolar naveo kako je izgledao rad na „Odbrani i poslednjim danima” te, po njih berićetne 1982. godine.
Ipak, sa druge strane tiraž ploče nije bio očekivan.
– Sa njega je hit samo bila pesma „Kenozoik” a mislim da slušaoci nisu shvatili na prvu loptu ostale pesme. „Odbrana” je bila preoriginalan album i pre svog vremena, ceni Kolar.
Pak, „Čokolada” je bila najtiražnija i najprodavanija ploča „Idola”. Vlada i ekipa su je snimali u Londonu dok je Kolar bio u vojsci u Zenici.
– Jednog dana sretnem Gorana Bregovića, koga smo znali od ranije jer je bio producent našeg drugog singla „Maljčiki” (po njemu „preterana je priča da je sovjetska ambasada tražila da se on ne emituje”) i on me odvede u poslastičarnicu „Kristal” gde sam probao kolač „Havana” na koji kad pomislim i danas mi ide voda na usta. Ja mu kažem da su Vlada i ekipa u Londonu, da snimaju album „Čokolada”. A on meni kaže: „To je zadnje što ćete snimiti, vi se raspadate u roku od godinu dana”, prepričao je Kolar svoju armijsko-konditorsko-muzičku uspomenu i posetiocima na promociji kao i svim čitaocima knjge.
Nažalost, Bregović je bio u pravu.
– Gledao nas je sa strane, kako sviramo, kako razmišljamo. Skenirao nas je sve pojedinačno. Tačno je znao ko koliko može, koliko zna. Znači, videlo se da ne možemo još dugo, iskreno je okupljenima u Kragujevcu Kolar „preneo” Bregovićvu surovu realnost. I, oko za detalje, koje on sam, kako kaže, iskreno nije primećivao.
Na kraju, na pitanje koliki je uticaj novog talasa na muziku jugoslovenskih prostora, odgovara:
– Ogroman. Novi talas je čudo jedno neviđeno. Mada nisam to tako video u ono vreme, uvek je istinoljubiv Zdenko Kolar.
Kao i od svakog od 50 sagovornika u knjizi „Razgovori kod ’Zlatnog papagaja’” Olga Kepčija je i od Kolara (za)tražila da izdvoji pet najboljih pesama novog talasa po njegovom mišljenju. Novovalnih Top 5 u izboru Zdenka Kolara ovako „zvuči”: Film – „Neprilagođen”; Haustor – „Moja prva ljubav”: Šarlo akrobata – „Ona se budi”;
Azra – „Lijepe žene prolaze kroz grad” i U Škripcu – „Kao u boji”.
Ali, ne to nije sve ni od Zdenka Kolara, novog talasa a ponajmanje Olge Kepčije koja već radi na drugom delu knjige „Razgovori kod ’Zlatnog papagaja’”, kako je svečano obećala na promociji u Kragujevcu.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
