Ne želim da rokenrol prestane

 Nedavno ste izbacili novi singl/spot „Zaboravili rokenrol!?!“ (i otišli u šoping- mol). Ova konstatacija deluje tužno ali istinito – šta misliš da je uzrok tome, a šta vidiš kao rešenje?

– Dosta je toga uslovilo ovakvu situaciju, rekao bih da je to plansko i namerno izmeštanje buntovnog rock izraza sa lestvice važnih stvari u životu mlade osobe, i njegovo preinačavanje u efemernu i banalnu zabavu. Očigledan primer je npr. downloadovanje ili streaming, novi način percepcije muzike, koji možda odgovara mirnoj atmosferskoj chill out muzici, gde su autori skoro pa nebitni, ali rokenrol muzici sigurno ne. Dalje, ljudi nemaju više strpljenja da čuju jednu pesmu do kraja, kamoli ceo album. To konstantno skipovanje je mrcvarenje muzike i daleko je od očigledno staromodnog načina slušanja muzike, kad sa nekim određenim poštovanjem i žarom izvadiš vinilnu ploču iz omota, pa je pažljivo staviš na gramofon, očistivši i ploču i iglu prethodno. No, mislim i nadam se da će ovo stanje ravnodušnosti dosaditi ljudima i da će opet poklanjati pažnju onome što čuju.

 [youtube https://www.youtube.com/watch?v=LsXzOYg931A]Osvrnimo se i one koji nisu zaboravili rokenrol, dosta je mladih bendova koji sviraju – da li se i na koji način taj današnji rokenrol razlikuje od onog u vreme kad je nastala grupa Disciplina kičme?

– Pre svega, pozdravljam mlade grupe i njihovo r'n'r sviranje. No, nažalost, kod većine ne primećujem originalnost bilo koje vrste, naime, grupe se trude da liče na ono što slušaju, uzimaju sve odlike žanra koji žele da oponašaju i onda to upravo tako i zvuči – kao oponašanje, imitacija, bez ličnog pečata. Nekad nije bilo toliko tehničkih mogućnosti i prilično se grešilo, ali je sve zvučalo mnogo zanimljivije i bitnije.

Na ovom singlu imaš i neke interesantne goste sa perkusijama – ko je u pitanju i kako je došlo do te saradnje?

– Udaraljke u hit singlu „Zaboravili rokenrol !?!“ sviraju Robert Goldsmith i Lord Eric Sugumugu. To su moji londonski prijatelji i njih sam snimio letos, ponevši demo sa probe, da bih to kasnije umiksovao u pesmu. Takođe, u istoj pesmi, ali malo kasnije, u verziji naalbumu, glasovno učestvuje i Bo (Bojana Bulatović, beogradska kantautorka). Zanimljivost vezana za Lord Eric Sugumugu-a, koji je inače član „Master drummers of Africa“, jeste ta da je on bio jedan od mladih perkusionista koji su bili sa Stonesima na bini 1969. u Hyde Parku, za vreme izvođenja „Sympathy For Devil“.

Koje su paralele a koje novine u odnosu na album „Uf!“, najavio si da prvi minuti pesme poštuju recept strofa-refren, a dalje…?

– A dalje sviramo, pa gde stignemo. Klasično, ali smisleno džemovanje i razrada rifa ili ritma neke pesme koja u prvih četiri minuta nudi sve po ustaljenom pop obrascu. Mislim da je formula uspostavljena na „Uf!“ dobar put. Na ovom albumu baš insistiramo na muziciranju.

 
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=T6slw_RGRY0]
Kako je proteklo samo snimanje albuma, gde je sniman, ko je producent…?

– Album je sniman u studiju „Šamarčina“ u Vrbasu, koji je vlasništvo Roberta Telčera, (gitariste Velikog prezira i Partibrejkersa), a pomogao nam je i Vladimir Kolarić (takođe Veliki prezir) i njegova familija, u čijoj kući smo boravili tokom snimanja. Snimatelj je bio Boris Mladenović (Jarboli, Škrtice), koji je inače i naš tonac, evo već 10 godina, a producent je Crni zub, to je valjda lako pogoditi.

 Ovo je prvi album na kojem svira novi bubnjar Vul i Djeke sa usnom harmonikom – kakve je to promene donelo kada su u pitanju živi nastupi ali i studijski rad?

– Kroz bend je prošlo dosta bubnjara, Vul je deveti bubnjar grupe, verovali ili ne. Svako od njih donosi sa sobom nešto svoje, novo i originalno. Stoga, na meni je da se novom sviraču prilagodim, jer neko je prirodno malo ispred groove-a, neko pak malo iza, pa to treba pomiriti. Djeke je takođe odličan instrumentalista, slobodan i precizan, tako da se na koncertima čovek uvek može pouzdati u njega, čak i ako eventualno dođe do nekih greščica, sa bilo čije strane u grupi, uvek je tu i spremno razrešava situaciju. Baš kao i Manja, koja takođe na ovom albumu ima neke nove momente, kojih nije bilo na proteklim albumima Discipline u kojima je učestvovala. Studio je posebna stvar i tu se tek muzičar može razigrati, što se na albumu „Opet.“ i desilo.

Gde u poslednje vreme najčešće nalaziš inspiraciju, kako uopšte nastaju nove pesme benda Disciplin A Kitschme?

– S obzirom da je ovo grupa koja postoji od 1981, sa više od deset albuma, dosta toga je u tekstovima pesma izrečeno i svaki put imam taj slatki kreativni napor kako se ne ponoviti i reći nešto što se dosad nije reklo po tekstovima, pre svega sebe radi. Nije to uobičajeno kod rock grupa, naprotiv, a prolazi kod publike lako. Dakle, uvek imam te ljute bitke, ali ih doživljavam kao izazov.

 Da li bi mogao da živiš bez rokenrola, da li za tebe uopšte postoji nešto „posle“ toga?

– Pa ne, tj. ja zaista ne bih da to prestane, zato i kukam po tekstovima.

 A šta posle koncerta u Gan klubu? Najavljeno je da ćete tamo premijerno izvesti „Zaboravili rokenrol!?!“ – da li ćete svirati još neke nove pesme i da li je u planu neka turneja povodom promocije novog albuma?

– Na koncertima u Gan klubu ćemo svirati još par novih instrumentala, kojih je ovog puta dosta na albumu, mislimo da je toga danas jako malo kod novih grupa i zato insistiramo na tome. Klasična turneja mislim da nije moguća, ali koncerata po regionu će biti naravno.

Opet nas ovaj muči svojom bukom

Zašto naziv albuma „Opet.“?

– „Opet.“ kao trajno stanje, opet album Discipline, opet sve ispočetka, opet nas ovaj muči svojom bukom, mnogo je mogućih tumačenja koja su mi sva ok. Album inače ima uvod po imenu „Opet.“, koji je jedna gužva i graja, snimljena na Cvetkovoj pijaci pri snimanju spota za „Zaboravili rokenrol!?!“, gde se spominje reč „opet“.