Nedovršen put ka soničnoj bašti

Muzičari koji su Soundgarden činili nisu bili „samo“ istaknuti pripadnici grandž pokreta, već i njegovi rodonačelnici, koji su, potpisujući ugovor sa mejnstrim kompanijom (A&M Records) 1988, prvi privukli pažnju medija i šire publike, i time – u vreme neprikosnovene vladavine hevi metala – pomogli brojnim američkim alternativnim bendovima da izađu iz anonimnosti. Iako su svoje „zvezdane“ trenutke doživeli pod okriljem A&M-a, koji im je omogućio prodaju miliona ploča i osvajanje par Gremija, članovi Soundgardena su za raspad okrivili „biznis koji ih je nemilosrdno gutao“, da bi tek u skorašnjim intervjuima priznali da je pravi uzrok, zapravo, bio njihov sebičluk, kao i nespremnost da se suoče sa posledicama uspeha i slave čiji su robovi relativno brzo postali.

U pomenutim intervjuima reč „sebičluk“ korišćena je u svrhu dočaravanja ponašanja članova grupe sredinom devedesetih, a bez njenog vezivanja za konkretna imena, ali nije teško pretpostaviti čiji je (prepumpani) ego najviše doprineo da dalja saradnja sjajnih muzičara postane praktično nemoguća. Pevač i vlasnik jednog od najmoćnijih vokala u istoriji rokenrola, Kris Kornel, u jednom se trenutku osetio značajnijim (i većim) od benda koji ga je proslavio, pa mu se solistička karijera učinila kao jedini logičan ishod. Ostala trojica su se povukla u „ilegalu“ (Met Kameron će kasnije postati bubnjar Pearl Jam-a), a Kornel se nakon relativno uspešnog debi albuma „Euphoria Morning“ (1999) iznenada pridružio muzičarima okupljenim oko projekta Audioslave. Nakon tri zajednička albuma i čuvenog koncerta na Kubi, Kornel je „zbog nepremostivih umetničkih razlika“ 2007. napustio Audioslave i izdao prilično konfuzan solo album „Carry On“ koji je – između ostalih pesama – sadržao i obradu Džeksonove „Billie Jean“! Kada je na sledećem, pretežno elektronskom albumu „Scream“ (2009), snage udružio sa Timbalendom i Džastinom Timberlejkom, postalo je jasno da je izgubio kompas, pa su nesrećni fanovi na forumima počeli da kukaju kako „Kornela od daljeg srozavanja može spasiti jedino ponovno okupljanje Soundgardena“. Na pevačevu sreću, izgleda da je i sam došao do istovetnog zaključka (ili je to, pak, posledica njegovog prisustva na pomenutim forumima), pa se bend na Kornelovu inicijativu reaktivirao početkom 2010. godine.

A&M su okupljanje „zlatnih koka“ propratili izdavanjem dvostrukog CD-a „Telephantasam“ sa najvećim hitovima grupe (o kojem je Danas pisao), a „četiri viteza muzičkog stola“ najavili su i skori izlazak albuma sa novim pesmama. Od tog obećanja prošlo je, međutim, dve godine i kada su mnogi pomislili da su – slično bendu Faith No More – Soundgarden digli ruke od komponovanja i da im je jedini cilj nastupanje na muzičkim festivalima, Kornel i gitarista Kim Tajil su u julu 2012. objavili da je „King Animal“ završen i da će se u prodaji pojaviti u novembru, u izdanju kuće Republic Records. Tada je obelodanjeno i da je producent albuma Adam Kasper (čovek zaslužan za uspeh albuma „Superunknown“ iz 1994), a kada je u septembru promovisan prvi singl „Been Away Too Long“ (čiji rifovi i atmosfera imaju dosta dodirnih tačaka sa najvećim hitom grupe „Spoonman“), postalo je jasno da su članovi benda snimanju albuma pristupili ozbiljno, te da im namera nije bila da posao otaljaju i krenu na turneju, već da stvore delo koje će se pamtiti. I… skoro da su u tome i uspeli.

Kažemo skoro, jer kad sasvim solidnu, uvodnu „Been Away Too Long“ nasledi bučna, pulsirajuća „Non-State Actor“, u kojoj Kornel vrištećim glasom poručuje „I'll be your beast of burden, I'll be the seed, I bring you the healer, Feel your disease“, a za njom uslede rafali teških Tajilovih rifova („By Crooked Steps“) i još mračnija lirika („I'm a soldier for hire, Killing all you admire … I don't care if you want to cry“), slušalac ne može a da ne pomisli da je prosto neverovatno da Soundgarden i nakon petnaest godina pauze zvuče tako žestoko i moćno, pa mu u trenu postane jasno i zašto (veliku) prazninu koju su iza sebe ostavili 1997. do danas niko nije ni pokušao da popuni. Početnom odličnom utisku svoj doprinos daju i „A Thousand Days Before“ (inspirisana istočnjačkim melosom i Bitls estetikom) i psihodelična, hevi rokerska „Blood on The Valley Floor“ (obe delo sjajnog Tajila), koje će na predstojećim koncertima sigurno biti među udarnim numerama. U ovih prvih pet pesama i Kris Kornel briljira, iako u njihovom komponovanju nije učestvovao: njegov glas sa lakoćom „izvlači“ sve (vrtoglavo) visoke tonove i na momente zvuči „van prostora i vremena“ (na šta nas je i navikao proteklih decenija), što znači da njegova taktika snimanja vokala u miru sopstvene kuće i na sopstvenoj opremi (bez prisustva benda, tehničara i producenta) i dalje daje dobre rezultate.

Međutim, sa „Blood on The Valley Floor“ put ka remek-delu se naglo okončava, jer preostalih osam pesama (sa izuzetkom omaža Cepelinima pod imenom „Taree“ i hipnotičkog grandž bluza „Rowing“ – obe potpisuje basista Šeperd) ne uspevaju da se kvalitetom približe početnoj petorci, a zašto je to tako postaje jasno kad se pogleda ko je njihov autor – Kris Kornel. Teško je naći dokaze za sledeću tvrdnju, ali se čini da su „Black Saturday“, „Halfway There“ ili „Worse Dreams“ melodije koje ranije (iz nekog razloga) nisu mogle naći svoja mesta na Kornelovim solo albumima, a sada su uspele da se „ubace“ na „King Animal“, koji bi bez njih – nema dileme – bio mnogo bolje delo. Kornelove kompozicije poslednjih godina pokazuju da je on u autorskoj krizi (glas ga, bogu hvala, još uvek služi), pa bi bilo bolje da je malo obuzdao svoj ego i dopustio kolegama iz benda da svojim pesmama popune album.

Ali, i sa ovim što smo dobili moramo biti zadovoljni : pet-šest dobrih pesama na povratničkom albumu grandž legendi sasvim je pristojan rezultat. Da je „King Animal“ snimio neki mladi bend i da su njegovi članovi izjavili da su im Soundgarden uzori, kritika bi ih slavila i zvala spasiocima gitarskog roka, ali ovako … Međutim, i to je cena uspeha. Jer kad jednom snimite pesme kao što su „Rusty Cage“, „Black Hole Sun“ ili „My Wave“ ništa ispod tog nivoa vam neće biti priznati kao vredno. A sa tim bremenom je teško ići dalje.