Legendarni bend Partibrejkers će povodom 30 godina postojanja održati slavljenički koncert 29. novembra u maloj dvorani Spensa u Novom Sadu, u organizaciji promoterske kuće Long Play. Brejkersi će svirati hitove iz svih faza razvoja benda, od klasika „1000 godina“ (1984). U razgovoru za Danas, Zoran KostićCane govori o počecima i o tome kako je bend rastao dok su države nestajale.
– Bilo je davno, jako davno. Pokušati, u gomili nekih prosečnih, isplivati i pokazati da si ti taj koji ima nešto novo. To je bilo to. „Hiljadu godina“ nije pesma koju si svakog trenutka mogao da čuješ negde. Od bubnja, gitare, same poruke, bilo je drugačije u odnosu na sve dotadašnje. Energična muzika, dovoljno sugestivna i istinita. Kad si mlad, veruješ u nešto. Ali to te prati do kraja života. Kako si napravio prvu predstavu o sebi, kao u školi kad ti zalepe neki nadimak, prati te uvek. Mi nismo u gomili istih pisali iste pesme. Mi nismo bili zarobljeni u formi, nego – suština. Nismo pisali opisne pesme, za njih treba da se opustiš. Nema ulepšavanja, ćao, doviđenja.
* Osamdesetih je zajednička zemlja prolazila kroz tešku krizu, pokazalo se – svoju poslednju. Istovremeno, popularnost Partibrejkersa se širila.
– „Kreni prema meni“ je jedan od najvećih hitova. Kao i sve te pesme, koje kao da nisu završene, nego i dalje žive. Nisu okoštale, mrtve. To vole ljudi, nose u srcu. Imaju neku stvaralačku snagu. Osamdesete su vreme pred fajront. Umro je Tito, krenule su restrikcije, nema deterdženta, toalet papira, kafe. Na Kosovu je krenula prva frka. Nije to bio baš armirani beton, nego, ispostavilo se, kula od peska. Zlatno doba je trajalo do 1982. i 1983. Onda su došle neke menadžerske snage koje su htele da prodaju mladost za neke pare. Mlade voliće da upregnu u svoja kola. To se sve brzo raspalo. Onda je došao nokaut.
* Usledio je rat, koji je, gledano sa ove distance, bio najavljivan.
– Rat je bio samo posledica toga. Uzrok je bio to što se ljudi nisu upoznali jedni sa drugima i sa problemima. Sve je bilo kontra, nekom je nešto bilo dozvoljeno, nekom nije. Neko je mogao da se iživi, a drugi nije i postao je neiživljen. Lažni sindikati, polutke, krompiri. Pokazalo se da nema bratstva, a ni jedinstva. Svakog od nas može da obmane trenutak. U jednom trenutku nam se učini da smo ono što nismo. Nismo imali pravi identitet. To su radile gomile nekih ljudi, a platio je narod. Gomila je bila zaglupljivana i obmanuta svim tim partizanskim filmovima i rafalima u nebo, pri čemu su padale čete Nemaca. Svi su mislili da ćemo lako. U stvari, živeli smo u PAT poziciji, Partija-Armija-Tito. Nismo mogli ni ovamo ni tamo. A ovi što su brinuli o nama nisu ništa znali. Oni su živeli neki izmišljeni život. Niko nije mislio o obavezama. Ili nisu hteli da znaju. Biće bolje, zavaravanje. A onda se sve survalo. Došla je mala ekipa ljudi koji su sve podelili među sobom.
* U tom vremenu, narodi su se gledali preko nišana, a danas preko haških presuda. Posledice ratova se još uvek sagledaju.
– Onaj ko je oštećen u ratu, taj ne zaboravlja. Stari računi se ne opraštaju, nego uvek čekaju na naplatu. Što bude veće siromaštvo i manje obrazovanih, veća je mogućnost da se vidimo u sledećem ratu. Onaj ko je oštećen, teško ćeš ti njemu da pričaš neke priče. Sami smo krivi, jer nećemo da vodimo računa ni o čemu.
Ulaznice
Ulaznica za veliku rođendansku žurku Partibrejkersa u Novom Sadu (29. novembar, Spens) košta 800 dinara u pretprodaji na blagajni Spensa kao i preko mreže Eventima. Na dan koncerta karte će koštati 1.000 dinara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
