Neverovatan mentalni surf

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Legenda kaže da kad je konačno izašao iz svoje kuće u Los Anđelesu napolje, negde tamo oko 2003, Ariel Pink beše tretiran kao još jedno nepotrebno čudo iz undergrounda, ekscentrik sa roze frizurom, što snima po kući sumanuto duhovite kolažne trake kojima reinkarnira pop muzičku zaostavštinu svih epoha istovremeno. Dugo se nije moglo ustanoviti postoji li osoba pod tim pseudonimom, a njegovi prvi nastupi bili su više nalik karaokama. Vreme je prošlo neumitno, te je danas onaj nekada stidljivi i neuhvatljivi Ariel Pink izrastao u punokrvnog zabavljača koji predvodi odličan bend, skače u publiku, pada po bini pod naletom emocija ili sapleten kablovima, i uopšte deli javno svoje emocije sa fanovima kao svaka istinska pop zvezda, pa makar isprva bio tek samo bunovni buntovnik iz spavaće sobe. Zamislite srećnog i dugovečnog Kurta Cobaina ili dobroćudnog i za umetnički eksperiment spremnog Axla Rosea.

Kao kompresovana pop muzička istorija šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih, Ariel Pink uživo deluje vrhunski. Slaveći euforičnost i melodičnost, kao i impresivnu rokersku energičnost, on sa lakoćom kreira urnebesnu atmosferu rođendanske žurke koja nikad neće prestati. I svi slavimo sa njim, mada ne znamo baš šta i dokad! Ali, ko uopšte mari.

Svaka pesma je izgovor za ekstazu, svaki citat je dobra osnova za pesmu, a citira se u parčićima sve i svašta: u jednom trenutku besprekornu funk vožnju što samo traži noge koje će na nju da igraju, smenjuje uraganska gitarska punk seča, koju potom nadvlada jak elektronski bit, da bi se sve završilo u nekoj iščašenoj dečijoj razbrajalici, ovde u verziji za odrasle. Svaka vrsta muzike samo je razlog za dobru zabavu, sa ili bez poruke.

Ali Ariel nije nikakav komedijaš, mada se pajacem zna napraviti – njegove kompozitorske i izvođačke mogućnosti su ogromne i on ih upražnjava na sceni sa strašću koju imaju samo najveći. To se potpuno jasno vidi na najnovijim pesmama sa poslednjeg albuma „pom pom“, običnom uhu najprijemčivijeg dosad: njih peva punim plućima, pa tako „Put Your Number In My Phone“ postaje neočekivani psiho-pop hit, a „Picture Me Gone“ nagoveštava kraj nastupa u maniru grandiozne balade koja se izvodi bez odmaka, sa primerenim patosom koga se ne bi postideli ni Guns N’ Roses, kad bi imali malo humora.

Ariel Pink ne priznaje granice, on ih lomi rukama pred nama, sa talentom velikog ceremonijal karate majstora. Gospodareći svim žanrovima, on pokazuje erudiciju, šarm i sočnost jednog underground Princea u malom. Ukoliko je eklektičnost XXI veka ikada imala svog rock pesnika sa stavom u svoj toj razbarušenosti, to je dame i gospodo Ariel Pink! Ako neko mari.