One Republic pokazali snagu emocije i hitova u nezaboravnom nastupu u Antverpenu

Jer One Republic su klasična grupa koja ima više hitova nego što je čovek svestan toga. Stalno ih slušamo na radiju i TV-u ali nikako da upamtimo da su to oni. Sva sreća pa imaju milionsku armiju fanova te je aktuelna „Escape to Europe“ turneja bila rasprodana nedeljama unazad.

One Republic su u poznatoj Lotto Areni u belgijskom gradu Antverpenu nastupili pred oko 10.000 gledalaca a piscu ovih redova po ko zna koji put pojavio se osećaj žala što i Srbija recimo nema takvu dvoranu koja je idealna baš za ovakve „ni tamo, ni ovamo“ koncerte.

Realno, One Republic ne bi u Srbiji napunili Arenu, ali bi u manjim koncertnim prostorima u Beogradu bilo pretesno za njih.

Članovi One Republic, predvođeni harizmatičnim frontmenom Rajanom Tederom surovi su profesionalci koji su svaki sekund na sceni besprekorno uvežbali. Ništa nije slučajno i šestorica momaka tačno znaju šta u kom momentu da urade, gde na bini da se, shodno scenariju, premeštaju i kako publici da gestikuliraju.

Ono što ih razlikuje od Red Hot Chili Peppersa, Guns ‘n’ Roses i sličnih, većih ali na sceni anemičnih i nezainteresovanih velikana je što oni unose veliko srce u svaku pesmu.

Rajan Teder usklađuje svoje govore u odnosu na grad u kojem nastupaju, pa je tako u Antverpenu pričao publici da je u Belgiji proveo veći deo detinjstva jer su mu baka i deka živeli baš tu.

Zato je i emotivnije nego inače izgledao na ovom nastupu, a u nekim momentima je umalo i zaplakao pošto su ga neki stihovi i podsećali na familiju.

Najjači utisak na sve ostavio je Teder govorom kako je One Republic posle planetarnog prvog hita „Apologize“ sa Timbalandom umalo prestao da postoji.

„Nismo želeli da budemo ‘one hit wonder’, da se šlepujemo na slavi jedne pesme. Zato je druga pesma koju smo lansirali bila prekretnica. Rekli smo jedni drugima da ako ona prođe ‘u narodu’ nastavljamo s karijerom, a ako ne – prekidamo sve. To je bila pesma ‘Stop and stare’ koja je na sreću uspela i meni je najdraža“, rekao je Teder otpevavši potom upravo tu stvar pred razgaljenom publikom.

Kroz koncert je bilo jasno da što su hitovi novijeg datuma, to ih publika više zna i peva, dok su one stvari iz prve decenije 21. veka u dvorani „prohujale s vihorom“ kao da nisu ni odsvirane.

Rajan Teder iskoristio je centralni deo nastupa, kada se bend iznenada u mraku premestio na sredinu dvorane, da ispriča publici da je sarađivao sa nekim od najvećih imena svetske muzičke scene.

Tako smo, dok su baš te hitove interpretirali, saznali da je pisao hit „Halo“ za Beyonce a „Bleeding love“ za Leonu Luis. Pisao je i za Adel, ali i za Tejlor Svift!

Svako ko nije pre znao za ovog sjajnog producenta i tekstopisca, u One Republicu i pevača, na koncertu je tek tu došao do saznanja da upravo prisustvuje velikom koncertu. Što je i bio.

Posebni blokovi bili su posvećeni fudbalu – Teder je lansirao tri fudbalske lopte u publiku poželevši Belgiji da se plasira na Mundijal 2026. Gitarista i jedan od osnivača grupe Zak Filkins imao je svoj španski solo na gitari pošto je veći deo života proveo u toj zemlji.

Kraj koncerta One Republic je upakovao kao medley sa tri velika hita u jednom izvođenju, dok je pre toga lansirao u nebesa poput Toma Kruza „muzički avion“ u obliku hita „I ain’t worried“ iz filma „Top Gun 2“.

Fantastičan koncert i još bolji osećaj kod publike koja nije bila toliko upućena u kompletan opus One Republic da zapravo zna mnogo više o njima nego što joj se činilo pre.