Nauka dokazala koji pevač ima najšire vokalne sposobnosti

Šta čini dobrog pevača uvek je predmet rasprave. Džoni Roten nikada nije imao veliki raspon, ali je nesumnjivo bio savršen frontmen za Seks Pistolse, piše Far Out magazine.

Isto važi i za Fredija Merkjurija, nekoga sa neverovatnim vokalnim sposobnostima, ali ko bi se možda razlikovao od onoga što bi jedan pank bend želeo, prenosi N1.

Ono što čini dobrog pevača potpuno je subjektivno i zavisi od vrste benda i muzičkog stila koji pokušavaju da stvore. Ipak, postoje i neki objektivni elementi koji doprinose tome šta je dobar pevač, uključujući prirodni vokalni raspon.

Concert Hotels je nedavno sproveo istraživanje kako bi utvrdio koji poznati pevač ima najimpresivniji vokalni raspon svih vremena. U tom procesu analizirani su snimci gotovo svakog izvođača koji je oblikovao pop-kulturu u poslednjih šest decenija.

Zabeleženi su najniži tonovi koje su ikada otpevali, kao i najviši, a zatim je na osnovu tih podataka izračunat njihov vokalni raspon. Prvoplasirani izvođač može u prvi mah iznenaditi, ali kada se uzme u obzir njegova diskografija, teško da je to mogao biti neko drugi.

Među imenima u prvih deset nalaze se Dejvid Bouvi, Prins i Maraja Keri, svi uticajni na svoj način i sa nesporivim vokalnim rasponom. Ipak, prema nauci, na samom vrhu i kao izvođač sa najimpresivnijim vokalnim rasponom našao se kontroverzni frontmen grupe Guns N’ Roses, Aksel Rouz.

Treba odmah naglasiti da ovde ne govorimo o sadašnjoj verziji Akselovih nastupa. Vreme stiže sve nas, a Rouz je tokom godina očigledno pretrpeo slabljenje pevačke moći, pri čemu su nedavni viralni snimci ne samo bolni za gledanje, već i teški za slušanje.

S obzirom na to da ga noviji nastupi možda ne prikazuju u najboljem svetlu, mora se uzeti u obzir koliko dugo nastupa i kakav je to uticaj imalo na njegove glasne žice.

Kada se vratite pesmama grupe Guns N’ Roses, nema sumnje da se pevačev vokalni raspon prostire na izuzetno velikoj širini.

Od pesama poput „It’s So Easy“, u kojima peva dubokim, tutnjavim glasom, do „Paradise City“, gde njegov prepoznatljivi krik odzvanja kroz celu numeru, on koristi različite oktave kako bi različitim pesmama dao drugačiji osećaj.

Može se tvrditi da se dugovečnost grupe Guns N’ Roses delom duguje upravo toj vokalnoj sposobnosti, jer im je omogućila da tokom karijere pesmama daju nov izraz, a da pritom ne menjaju drastično instrumentaciju koju su fanovi zavoleli.

Iako je Rouz bio fantastičan pevač, često je bio vrlo sklon tome da se uopšte ne pojavi. Neretko je odlagao ili pokušavao da otkaže koncerte u poslednjem trenutku, dopuštajući da njegov ego nadvlada talenat. Ipak, treba imati na umu da ne može svako da pravi takve poteze i da i dalje ima bend ili nastup na kraju večeri. Toliko je bio vešt i moćan u svom zenitu.

Jedna od pesama koja najbolje ističe njegov raspon je „Sweet Child O’ Mine“, numeru koja se uglavnom peva u visokim tonovima, ali se nakon sola spušta u prigušeno i hrapavo „Where do we go now?“.