Poezija je hvatanje posebnog momenta, opasna je greška prići joj zanatski

Snažni tekstovi pesnika i frontmena Aleksandra Stojkovića St, sa kojim smo imali priliku da razgovaramo, u kombinaciji hipnotizirajućeg bluza i minimalističkog trip-hopa vinuli su Goribor među vodeće bendove u regiji. Neke od pesama sa novog albuma beogradska publika će moći da čuje na koncertu u klubu Lađa 9. juna.

Upravo ste izbacili novi singl „Uzalud se budiš“ koji se već nalazi na top-listi domaćih singlova na Radiju B92. Da li planirate još neki singl i spot pre izlaska novog albuma, što je najavljeno za jesen?

Ta pesma u stvari i nije pravi singl, na njoj ćemo još raditi u studiju, a za sada je tizer kojim najavljujemo novi album, kao neko obaveštenje ljudima – ovi rade nešto. Nadamo se da će od jeseni, zajedno sa albumom, da krene i zvanična promocija. Spot smo imali u planu, ali sada je to pod znakom pitanja jer ne znamo da li ćemo stići, možda je bolje da se skoncentrišemo na snimanje albuma, pa da spot izbacimo od jeseni. Za snimanje spota, kao i za završetak albuma, treba mnogo para. Zapravo, na malo mesta na TV-u se i puštaju spotovi, mada ne bi bilo loše da napokon imamo jedan regularan spot, za sada imamo neke snimke sa koncerata koji se vrte.

Šta u muzičkom i poetskom smislu možemo očekivati na novom albumu?

Novi album je po meni nastavak onoga što je smo radili. Naravno, ipak je sada 2011. godina, pa pretpostavljam da ima i nešto novo, jer ja nisam isti kao što sam bio pre sedam ili više godina, pa tako ni muzika i tekstovi nisu isti. U suštini, to je novi album Goribora i ja to tako gledam. Za promenu imamo živi bubanj. U osnovi je, kao i ranije, matrica, ali sada preko nje svira živi bend, tako da mislim da ćemo dobiti na dinamici, na tom nekom live momentu, ali ona naša hemija je ostala ista. Bitno je da to bude i nama zanimljivo i da postoji neki pomak u odnosu na ranije i super je što smo takav bend da možemo sebi da priuštimo eksperimentisanje, jer se od nas ne očekuje da prodamo neke velike tiraže i da punimo stadione, tako da smo sa te strane potpuno opušteni i nismo opterećeni time šta će neko da kaže.

Album će objaviti hrvatska izdavačka kuća „Dancing Bear“. Imate li u planu i izdanje za naše tržište i eventualno besplatan daunloud?

Prošli album za naše tržište je preuzeo Automatik, ali čuo sam da oni više ne postoje, tako da ćemo videti da li će neko drugi biti zainteresovan. Što se tiče besplatnog daunlouda, za sada ništa ne znam o tome. Možda će naš izdavač „Dancing Bear“ preko svog sajta postaviti album za besplatno preuzimanje, ali to moramo još da dogovorimo s njima, jer oni odlučuju na koji način će se album distribuirati. Ali pretpostavljam da će biti nešto od toga, jer album će se svakako, hteli mi ili ne, pojaviti na internetu već nekoliko dana pošto bude objavljen. Uvek kažem da je najbolje prodavati album na koncertima, jer dolaze ljudi kojima je stalo da imaju zvanični album, na kojem se osim pesama nalazi još i lep omot, tekstovi i nekoliko fotografija. Osim toga, mislim da ljudi ne kupuju diskove jer su u prodavnicama previše skupi, dok se na koncertu mogu kupiti za manje novca.

Pored muzike baviš se i pisanjem, kako ove dve vrste umetničkog izražavanja koegzistiraju kod tebe i kako se odvija stvaralački proces u bendu – prvo muzika pa tekst, obrnuto, ili je to neka vrsta simbioze?

Knjiga mi je došla do drugog tiraža, a to je, s obzirom na situaciju kod nas, već uspeh. Ono što ne ode na album i muziku, ode u knjigu. Dobro je da neke stvari koje funkcionišu uz muziku, funkcionišu i bez muzike. Uvek nešto raduckam kod kuće, imam na primer par stihova koji legnu na neku temicu, pa se to razradi dalje. Nekad se desi da izađe sve odjednom, a nekad se vratim i na neke stare ideje pa sklapam dalje. Nema pravila da li ide prvo tekst ili muzika, može se desiti i da prvo nastane neka melodija pa se uz nju uklapa tekst. Nikada se ne opterećujem time, uvek imam tonu nekakvih skica koje se mogu iskoristiti za nešto. Naravno, nekad naiđe i period kreativnog zastoja, ali tu se ne može ništa na silu. Za poeziju je opasna greška ako joj se prilazi zanatski, to bi trebalo da bude hvatanje nekog posebnog momenta i ne treba praviti neku racionalizaciju po svaku cenu. Kada mi reči ne idu, bavim se muzikom i obrnuto, a kada mi ne idu ni muzika ni reči, onda ne radim ništa, samo bez panike.

Pomalo je čudan taj vaš put od Bora, preko Hrvatske pa do Beograda, zašto je došlo do te obilaznice?

Ta naša priča jeste specifična. Zdenko Franjić, vlasnik nezavisne izdavačke kuće „Slušaj najglasnije“, počeo je da objavljuje 2006-2007. godine kada se to pojavljivalo na internetu. Tu i tamo je izlazila poneka recenzija, zatim kompilacija „Bombardiranje Njujorka“, a za nas je zapravo presudna bila svirka u Puli 2007. godine, posle koje kreće cela naša priča. Tada se konačno desilo sve ono na šta smo čekali 15 godina, usledio je festival za festivalom, svirali smo na istoj bini na kojoj i Džon Spenser, to je bilo super. Nekako su se sklopile kockice, tu je bila neka ekipa koja ima autoritet u muzičkom svetu, izašao je veliki članak o nama u Jutarnjem listu. Na tom festivalu nismo pobedili, ali su nam obećali koncert u Zagrebu, gde smo i imali prvu celovečernju svirku i sve je krenulo.

Da li u Hrvatskoj bendovi imaju bolju medijsku podršku nego kod nas?

Oni definitivno imaju više muzičkih portala, mnogo su aktivniji i prate dešavanja. Mi imamo samo Popboks, ali nažalost ako se to ugasi ostaćemo bez ičega. Živeo sam dve godine u Zagrebu i pratio sve to – osim što najavljuju svirke, redovno imaju i izveštaje sa koncerata. Kada smo mi svirali, dan ili dva kasnije su ljudi pisali o tome, dok je kod nas to ređe slučaj.

Da li će publika na beogradskom koncertu 9. juna moći da čuje pesme sa novog albuma?

Ta svirka je prvo trebalo da bude u Living room-u, ali bolje je što nije. Prostor je dobar, ali je na našem poslednjem koncertu tamo bila tolika gužva i tako nesnosno toplo i zagušljivo, da sam ja posle toga bio dve nedelje bolestan. Zato smo se ipak odlučili za drugi prostor. Naravno sviraćemo i nove pesme, možda sedam-osam. Za live nastup uvek probiramo pesme, treba naći neku zlatnu sredinu, brzo-sporo, a mi imamo puno pesama koje su u nekom mid-tempu, koje su mantrične, tako da posle tri-četiri takve treba preseći sa nekom bržom na primer. Nadam se da ćemo do jeseni potpuno završiti i ostale, tako da ćemo ukupno imati 16 pesama, što znači dupli album.