Ako ste preživeli decibelni smak sveta mitoloških razmera koji vam u petak uveče upriličiše Lemmy i njegov legendarni Motörhead, onda je naredni Tom Odell, umesto predaha, doneo prilično divljačan šou za jednog nežnog momka za klavirom.
Odell nastavlja liniju u kojoj su nekako sjedinjeni Elton John i David Bowie, pod dabome razigranom pop smernicom aktuelne današnjice. No, njegov pretežno dugokosi bend praši li praši, dok je opet njegov klavir povremeno toliko fragilan i osetljiv da zbilja angažuje svu delikatesnost vaše pažnje. Ali, samo trenutak kasnije on je već skočio sa klavira da po samim ivicama scene pozdravi publiku. I doda mnogo duše i bluesa, gotovo pa religiozne kakvoće na razmeđi između odgovarajućih uradaka Dylana i The Beatles. Pravo rajsko višeglasje.
Big Band RTS i veliki Duško Gojković provode nas, samo dan kasnije, preko čitavog globusa i posvuda još okolo – njihova svirka je od formata i potpuno nesvakidašnja za Glavnu binu, senzualna, prefinjena, bez mnogo elektrike i baš zato neodoljiva. Plus jedna baš 'cool' verzija „Summertime“!
John Newman i njegov bend u belom izlaze pred već danima napet auditorijum u iščekivanju, a on upravlja njima pun atletske snage i radosne erupcije energije u svom glasu i ekstatičnom plesu. Mnogo osobenog soula obogaćenog pop-dance sadašnjicom povremeno pomalo priziva onu Duran Duran neodoljivu melodiku, malo „Groznicu subotnje večeri“ – treba li onda uopšte reći da u publici tokom ovog nastupa vlada potpuni delirijum? Pred ovom scenskom zverkom najnovije generacije, koja peva kao zmaj, pada na kolena, igra do iznemoglosti, silazi u publiku, koja pri tom vrišti doslovce svaki stih – EXIT je definitivno pokoren!
Ali šta tek onda kazati za gospodina po imenu Manu Chao i njegovu nezaustavljivu La Ventura skupinu. Sva muzika sveta, naročito ona koja se podvodi pod Jug, sastavila se ovde da pronese duh praznika i slavlja, ubrzavajući i kroteći svoja tempa, terajući noge da poskakuju same, na svim jezicima majke Zemlje i svim narečjima, tragom svakog folklora i svačijeg grada i naselja na revolucionarnom punk kerozinu. Manu Chao daje se iz sve snage desecima hiljada subotnje EXIT publike, a ona mu uzvraća obožavanjem svih naroda planete pred Mesijom muzike slobode. Kao da je sam Bob Marley, sa svojim čudesno plemenitim pesmama koje znaju sve generacije, najednom živ i uskrsao ovde pred svima nama! Takav je borbeni potencijal pesama što ih stvara Manu Chao, a njegova borba takođe je puna dobrote i pokorava ljubavlju i strasnim uživanjem. Revolucija je tu!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
