Rob Rajner, glumac koji je postao reditelj kultnih filmova

Rob Rajner i njegova supruga preminuli su u svom domu, potvrdila je gradonačelnica Los Anđelesa, Karen Bas. Policijska uprava Los Anđelesa navela je da istražuje „očigledno ubistvo“ u domu porodice Rajner.

Rajner je prvo stekao slavu ulogom Mithaeda, zeta Arčija Bankera, u kultnoj seriji „All in the Family“ tokom sedamdesetih godina, a potom se afirmisao kao izuzetno svestran filmski reditelj. Podjednako se snalazio u mokumentarcu („Ovo je Spinal Tap“, 1984), filmu o odrastanju („Stand by Me“, 1986), dečjem klasiku („Princeza nevesta“, 1987), romantičnoj komediji („Kad je Hari sreo Sali…“, 1989) i sudskoj drami („Nekoliko dobrih ljudi“, 1992).

Tokom karijere reditelja i producenta, Rajner je nastavio da glumi na televiziji i u filmovima drugih autora, čime je postao retka figura u Holivudu – prepoznatljiva i ispred i iza kamere. Istovremeno je vodio i aktivan politički život, koristeći svoju popularnost za podršku različitim liberalnim inicijativama, uključujući borbu za istopolne brakove.

Rajner, filmska porodica

Rajnerova porodica bila je duboko ukorenjena u svetu zabave. Njegov otac, Karl Rajner, tvorac serije „The Dick Van Dyke Show“, preselio je porodicu iz Njujorka u Los Anđeles pedesetih godina i često je u scenarijima koristio motive iz sopstvenog porodičnog života. Njegova majka, Estel Rajner, bila je glumica i pevačica.

Nakon što se u srednjoj školi zainteresovao za pozorište kroz dramsku sekciju, Rajner je radio u manjim teatrima i osnovao sopstvenu improvizatorsku grupu, pre nego što je dobio ulogu u seriji koja će postati jedna od najznačajnijih porodičnih komedija u istoriji američke televizije.

Tokom osam godina provedenih u seriji „All in the Family“, od 1971. do 1978, osvojio je dva Emi nagrade za najbolju sporednu mušku ulogu. U tom periodu počeo je da provodi vreme i u scenarističkoj sobi, pažljivo posmatrajući rad na setu i učeći zanat iza kamere, piše NY Times.

Glumac, pa reditelj

Ambiciju da se bavi režijom imao je još kao tinejdžer. Dok je bio član glumačke postave serije, režirao je jedan manje poznat televizijski film, a pet godina nakon završetka serije, 1984. godine, debitovao je kao reditelj filmom „Ovo je Spinal Tap“, mokumentarcem o britanskom bendu u silaznoj putanji, koji je vremenom postao kultni klasik.

Nakon romantične komedije „The Sure Thing“ sa Džonom Kjusakom u glavnoj ulozi, Rajner je odlučio da ekranizuje fantastično-avanturistički roman Vilijama Goldmana koji je voleo – „Princezu nevestu“. Film, koji spaja satiru, avanturu i romansu, naišao je na izuzetno dobre kritike.

„Ljudi pogledaju ‘Princezu nevestu’ i uzviknu: ‘Bože, kakva neobična mešavina!’“, rekao je Rajner za The New York Times ubrzo nakon premijere 1987. godine. „‘Kako je moguće uskladiti sve te elemente?’“

„Meni to nije delovalo nimalo čudno“, dodao je, „jer su svi ti elementi deo moje ličnosti. Imam izraženu satiričnu stranu, romantičnu stranu, ali i realističan pogled na svet.“

Supruga Mišel

Godine 1971. Rajner se oženio glumicom Peni Maršal, koja je kasnije igrala u seriji „Laverne & Shirley“ i i sama postala filmska rediteljka. Nakon njihovog razvoda i povratka u svet zabavljanja, dobio je ideju za romantičnu komediju o pitanju mogu li muškarci i žene biti samo prijatelji, bez da seks stane na put.

Ideja je zainteresovala scenaristkinju Noru Efron, koja je intervjuisala Rajnera o njegovom ljubavnom životu dok je pisala scenario. Film „Kad je Hari sreo Sali…“, sa Bilijem Kristalom i Meg Rajan u glavnim ulogama, postao je jedna od najvoljenijih i kulturološki najuticajnijih romantičnih komedija svih vremena.

Tokom snimanja filma, Rajner je upoznao Mišel Singer, njujoršku fotografkinju, koju mu je predstavio direktor fotografije. Zaljubili su se i venčali sedam meseci kasnije, 1989. godine. Rajner je kasnije rekao da ga je ta ljubav inspirisala da promeni kraj filma, koji je u ranijoj verziji završavao razdvajanjem glavnih junaka.

Devedesetih godina nastavio je intenzivno da režira, potpisujući filmove poput „Mizeri“, adaptacije romana Stivena Kinga sa Keti Bejts i Džejmsom Kanom, zatim „Nekoliko dobrih ljudi“, sudsku dramu sa Džekom Nikolsonom i Tomom Kruzom, nominovanu za Oskara za najbolji film, kao i „Američki predsednik“, u kojem Majkl Daglas tumači udovca predsednika koji se zaljubljuje u lobistkinju, koju igra Anet Bening.

Rajner i njegova supruga Mišel imali su troje dece: Džeka, Nika i Romi. Dok je bio u braku sa Peni Maršal, usvojio je njenu ćerku Trejsi Rajner, koja je postala glumica i igrala u filmovima poput „Liga njihovih sopstvenih“ i „Apolo 13“.

Politički aktivan

Kao posvećeni demokrata, Rajner je decenijama bio politički aktivan i glasno je podržavao kandidate i inicijative u koje je verovao. U Kaliforniji je predvodio referendumsku inicijativu iz 1998. godine kojom su povećani porezi na duvan kako bi se finansirali programi za rani razvoj dece, a sarađivao je i sa sindikatima na radničkim pitanjima. Takođe je podržavao pravne napore usmerene ka priznavanju ustavnog prava na istopolne brakove.

U kasnijim godinama bio je oštar kritičar administracije Donalda Trampa, često ističući da predsednik predstavlja pretnju demokratiji. Ubrzo nakon vesti o njegovoj smrti, brojni istaknuti demokrate, uključujući i bivšeg predsednika Baraka Obamu, uputili su javne izraze žalosti.

Najvažnije u životu

I dugo nakon što je postao poznat kao reditelj, Rajner je nastavio da glumi u filmovima i televizijskim serijama. Pojavio se u filmu „Vuk sa Vol Strita“ (2013), igrao brižnog oca u seriji „New Girl“ (2012–2018), a ove godine imao je kratko pojavljivanje u četvrtoj sezoni serije „The Bear“.

Prošle godine, dok se pripremao za snimanje nastavka „Spinal Tapa“, Rajner je za The New York Times govorio o stvarima koje su mu najvažnije u životu. Prvo što je pomenuo bili su „supruga i deca“.

„To mi je najvažnije“, rekao je. „Postoji ona šala – niko na samrtnoj postelji nikada nije rekao: ‘Trebalo je da provodim više vremena u kancelariji.’ To se jednostavno ne dešava.“