Rok trio iz Beograda

Petrol je za sada objavio jedan album (Nezgodno vreme, opasni dani), a u pripremi je i drugi koji snimaju u zagrebačkom studiju Kramasonik i po planu bi trebalo da bude završen do sledećeg leta. Od velikog broja koncerata koje su imali za šest godina postojanja, najspecifičniji je nastup za štićenike specijalne bolnice Centralnog zatvora (2007), gde su pred publiku izašli bez straha i predrasuda poput pravih profesionalaca.

– Posmatrajući iz današnje perspektive, to je možda najbitniji nastup koji smo imali do sada, zbog emotivnog naboja ali i publiciteta koji nam je kasnije doneo. Svirali smo jednog vrelog julskog jutra dva koncerta u biblioteci bolnice Centralnog zatvora, u okviru akcije otvaranja krila „Paviljon bez droge“ koju su organizovali Kulturni front, uprava zatvora i Britanska ambasada. Publiku su činili štićenici bolnice, medicinske sestre, doktori i čuvari. Nismo znali šta da očekujemo, ali smo naišli na jako topao prijem ljudi kojima rok muzika najverovatnije nije primarni izbor. Imali smo priliku da upoznamo i Žikicu Simića, psihologa zatvorske bolnice, uz čiju muziku smo odrastali – priča za Danas Ilija Duni, gitarista i pevač Petrola.

Kako ste odabrali ime za bend?

– Ime je smislio naš tadašnji basista Vladimir Lenhrat, neposredno pred prvi koncert. Svirali smo skoro godnu dana bez imena, mada nisamo imali nijedan javni nastup, pa se nismo ni trudili da ga smislimo. Možda jeste neobično da bend dobije ime nakon godinu dana postojanja, kao da detetu date ime tek pre nego što krene u jaslice. Uglavnom, par dana pre koncerta, Vlada je sedeo u D(r)KC-u, gde je trebalo da sviramo, zapala mu je za oko petrolejska lampa koja je visila u klubu i predložio je da se zovemo Petrol. Nama se to svidelo i ime je ostalo.

U jednom periodu imali ste pet članova. Kako je došlo do toga da se ustali aktuelni trio?

– Počeli smo kao duo. Ana Janković i ja smo jedno vreme pravili pesme uz ritam mašinu. Ubrzo nam se priključio Buki (Milan Bukljenović – prim. aut.) na bubnjevima, a nakon pola godine i Vlada na basu. Svirali smo u mom stanu i nismo bili ograničeni studijskim terminima, nije bilo pritiska oko zakazanih koncerata ili snimanja, tako da smo mogli slobodno da eksperimentišemo, koristimo razne instrumente i efekte, improvizujemo. Uživali smo u tome, ali smo ubrzo počeli da razmišljamo kako da našu muziku uobličimo u formu koja bi mogla da se ponavlja i izvodi uživo pred publikom. Odmah nakon prvog koncerta u bend je došla Dragana na klavijaturama. Svirali smo kao petorka godinu dana. Na kraju je ipak ostao prvobitni trio usled različitih puteva kojim smo hteli da krenemo. Vlada je želeo da nastavimo sa improvizacijama, bez striktnih okvira i stalnih proba, Ana, Buki i ja smo hteli čvršću formu i češće probe, pa smo se razišli. U prvom trenutku smo krenuli da tražimo zamenu za Vladu, ali dok smo razmišljali ko bi to mogao da bude, Ana je prešla na klavijature i svidelo nam se kako smo zvučali.

Koju vrstu muzike privatno slušate i ko su vam uzori?

– Slušamo najrazličitiju muziku. Trenutno slušam pesmu „Dotakao sam dno života“ Tome Zdravkovića, a muzičari koje najviše poštujem su Ana, Buki i Džon Lenon.

Članovi benda

Bend Petrol čine: Ilija Duni (gitara, vokal, Ana Janković (sintisajzer i električne orgulje), Milan Bukljenović Buki (bubnjevi).