Pripremamo se cela tri meseca i jedva čekamo da izađemo na scenu. Sama svirka jeste bitna, ali je još bitnije sabiranje rokerskog društva na jednom mestu – kaže za Danas Radomir Mihajlović Točak, frontmen grupe Smak, pred večerašnji koncert u Kombank areni.
Kada se posle dugog vremena okupe neki veliki stari bendovi, javnost obično kaže da su to učinili jer im je ponestalo para. Šta je bio Vaš motiv da ponovo okupite Smak?
– Motiv je veliki pritisak publike i naših fanova da Smak već jednom „priredi“ svoj koncert u Beogradu i prosto je došlo vreme da se to uradi. Drugim rečima, dobili smo poziv od agencije Music Star, koja kao organizator stoji iza ove manifestacije. Što se tiče para, vodili smo računa o tome da ulaznice ne budu preskupe, da se pokriju svi troškovi – ekstraprofit nas jednostavno ne zanima.
Šta publika može očekivati od Vas i „smakovaca“ na beogradskom koncertu?
– Šta će publika moći da očekuje drugo sem onoga što zaista očekuje kada je grupa Smak u pitanju – dobru atmosferu, lep i nezaboravan muzički događaj koji spaja nekoliko generacija. Neću štedeti svoje znanje, svoje prste i svoje gitare. Ostali članovi benda, već sad vidim, prosto žive za taj dan. Mislim da sve dolazi onako, samo od sebe. Imamo svest o tome ko zapravo jesmo, rok grupa koja traje kroz jedan prilično dugačak period. Na početku svoje karijere sam imao upravo takvu želju, da trajemo.
Znaju li današnji klinci ko je Točak? Interesuje li ih da od vas nauče da sviraju gitaru u vašoj školi?
– Svakog dana to moram da dokazujem, što mi i ne pada baš teško s obzirom da u životu ništa drugo ne radim sem što se bavim muzikom. Moja majka je često znala da me tera sa mesta gde joj smetam u kuhinji jer sam svirao po čitav dan. Dakle, umem da budem i dosadan ako treba. Sreća je moja što današnju mladež i te kako interesuje šta ja to radim, da i oni budu tako „dosadni“.
Među prvima ste uneli etno elemente u rok muziku. Danas je to trend. Da li zbog toga gubi rokenrol i da li ste ikada imali ponudu da komponujete za narodnjake?
– Mislim da su narodnjaci nešto drugo, nisam dobijao nikakve ponude, zaista. Ali ono što zvuči rokerski treba probati, svi to rade na ovome svetu, zašto bi naša muzika bila izuzetak ako u sebi ima pre svega muziku.
Ima li domaćih bendova koje slušate i kako vam se uopšte čini srpska rok scena danas. Je li tačno da je u Srbiji umro rokenrol?
– Nije umrla rok muzika u Srbiji, pod uslovom da je i dalje muzika. Pomodarstvo je prolazna kategorija, a rok muzika je institucija koja se širi i opstaje. Možda ne onako kako bi bilo poželjno, ova zemlja je rasadnik entuzijasta spremnih da puno toga učine ako bi za to imali priliku. Treba se prisetiti za šta su rok bendovi služili zadnjih decenija, pogotovu u doba političkih okupljanja, tj. protesta naroda. Rok je slobodno mišljenje pre svega i kao takav je bio i upotrebljen. Bina, tzv. stejdž, ozvučenje, rasveta – čak, pa i bendovi, bogami. Ali u centru pažnje su bili politički govori, takvo je vreme bilo. Sviralo se i ja sam prepoznao nekoliko „junačkih“ bendova koji su defilovali, a među njima smo nemali broj puta bili i mi, grupa Smak. Pomenuću Eyesburn, Darkwood Dub, Negativ, Del Arno Band, Partibrejkerse. A od ranije su tu naravno i EKV, Van Gog te još niz grupa koje imaju svoj značaj u rok smislu. Naravno da ne zaboravljam grupe iz tzv. unutrašnjosti a to su pre svega Bjesovi, Osvajači, Kerber, Alogia, Goblini… Postoji zaista veliki broj grupa koje valja pominjati ali onda kada je zaista potrebno. Ja poštujem njihov rad i podržavam to što ipak nisu sasvim komercijalni, što su odigrali svoju ulogu i nadam se da će njihovo pravo vreme tek doći. Postoji i red veoma mladih bendova koji baš nemaju puno kompromisa kada je u pitanju promocija po svaku cenu. Poštujem njihove principe i nadam se da će se ipak čuti za sve one koji baš vrede.
Ko su prema vašem mišljenju najbolji svetski i domaći gitaristi svih vremena?
– Među najbolje svakako spadaju: Hendriks, Gibons (ZZ Top), Tom Morelo (RATM), ako se radi o rok gitaristima. Od domaćih najveći pečat su ostavili Dragi Jelić i Bata Kostić (YU Grupa).
Kako se postaje „legendarni gitarista“ – da li je to talenat, nešto „odozgo“, rad ili…
– Ljubav prema muzici ne može se naručiti. Uopšte ljubav u širem smislu, razumevanje, početi vrlo rano… Mene su od malena vukli na razna mesta znajući pre svega da sam uvek bio spreman da sviram, voleo sam to da radim. I sve ostalo je prosto – ljudi vole da vide ono što ti voliš da radiš.
Počast našem Lazi
Da li će Smaku na BG koncertu nedostajati Laza Ristovski i hoćete li mu odati neku počast?
– Nedostajaće svakako, odaćemo počast našem Lazi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
