„Starci“ nisu stari za rokenrol

Nadam se da ćemo uskoro sve ovo ponoviti – napisao je na oficijelnom sajtu grupe Vajtsnejk (Whitesnake) čuveni Dejvid Koverdejl, posle beogradskog koncerta održanog u petak uveče u Beogradskoj areni. „Beogradska publika je bila jebeno neverovatna sinoć“ – objavio je na svom Tviter profilu Ričard Faulkner, gitarista Džudas Prista (Judas Priest), koji su iste večeri nastupili u okviru svoje oproštajne svetske turneje „Epitaph“ .

A opšti utisak sa suprotne strane stejdža je da su hard rok i hevi metal veterani premašili očekivanja. Vajtsnejk su svirali standardno dobro nešto više od sat vremena, ukupno deset pesama i dve solističke gitarske i bubnjarske deonice, a zanimljivo je da je posle njihovog nastupa dosta ljudi počelo da napušta Arenu, očigledno nezainteresovani za nastup koji je sledio. I može se reći da su propustili svirački i produkcijski nezaboravan nastup utemeljivača hevi metala – skoro dva i po sata svirke Džudas Prista, koja je kulminirala daleko iza ponoći pesmom „Living after midnight“, trećim bisom. Na set-listu od 21 pesme, „Džudasi“ su smestili gotovo sve važnije stvari iz svoje skoro četdesetogodišnje karijere – od „Breaking the law“, „Painkiller“, „Diamonds & rust“, „Victim of shanges“, „You’ve got another thing coming“, preko „Turbo lover“ i „Electric eye“ do galopirajuće „Prophecy“ sa poslednjeg studijskog albuma. Pevač Rob Halford, iako šezdesetogodišnjak, pokazao je da nije star za rokenrol – osim konstantne komunikacije sa publikom, pevanja, vrištanja, na Harli Dejvidsonu se dovezao na scenu tokom „Hell bent for leather“, nekoliko puta se presvlačio – i uopšte, činilo se da ne samo njemu, već i Glenu Tiptonu, te ostalim članovima benda, izuzetno prija euforičan doček srpskih fanova. Legendarna „Breaking the law“ otpevana je horski, a Halford je samo dirigovao masom, bez vokalnog pridruživanja, delujući potpuno sveže i kada se u sitne sate koncert okončao.

Činilo se, ipak, da je za razliku od Halforda i drugova, na koje „otkidaju“ uglavnom samo tvrdokorni metalci, Vajtsnejk je bend sa veoma široko profilisanom publikom, i iz tog razloga su mnogo popularniji pre svega zbog nekoliko opštepoznatih „MTV hitova“, poput „Here I go again“. Tako su i izdanja dnevnih listova tek uzgred u subotu pomenula nastup „Džudas Prista“, dok je u jednom dnevniku čak objavljeno – da je to bio oproštajni koncert Vajtsnejka, što spada, opet, u raširenu vrstu novinarske površnosti.

Daleko od toga da nastup dobrodržećeg, takođe šezdesetogodišnjeg Koverdejla nije bio vredan pažnje – ali se može reći da se posle magične svirke „Džudasa“ činilo kao da su „Vajtsnejk“ zaista imali ulogu predgrupe, kako su se šalili fanovi uoči koncerta. Istina, Koverdejl, koji i dalje sjajno vlada scenom odajući utisak vođe kakvog hipi plemena, sve vreme je komunicirao s publikom (obratio se na srpskom i izrazio simpatije prema Đokoviću), čak je iz prvih redova uzeo jedan transparent i okačio ga na bubnjeve, ali se u pojedinim trenucima teško borio sa zahtevnim vokalnim deonicama, pa su u pomoć priskakali članovi benda. Oni su, opet, perfektno odsvirali set-listu, ali se činilo da se publika tek zagrejala kada je posle odsvirane „Still of the night“, Koverdejl bez pratnje benda otpevao nekoliko strofa balade „Soldier of fortune“ i zahvalio se publici do sledećeg viđenja.

Sinoć sam vozio Dejvida – pričao nam je te noći taksista utiske od prethodne večeri, kada je od hotela „Balkan“ do „Hajata“ prevezao Koverdejla, potvrđujući tako tezu da Vajtsnejk slušaju svi, čak i beogradski taksisti. Šteta, možda je kasno da počnu malo da slušaju i Džudas Prist.