„Stranger Things 5“: Serija koja je noćas srušila Netflix i prerasla sopstvenu čar

Prva epizoda Stranger Things, pete, finalne sezone — odložene zbog dvostrukog štrajka u Holivudu i sve većih produkcionih zahteva serije koja je od neočekivanog hita postala pravi blokbaster — smeštena je u jesen 1987. To je 18 meseci nakon događaja iz četvrte sezone, koja se završila tako što je arhineprijatelj Vekna (Džejmi Kembel Bauer) razorio granicu između naše stvarnosti i alternativne dimenzije poznate kao Upside Down. A takođe i pune četiri godine od prve sezone, koja je počela u novembru 1983.

Drugim rečima, realni razmak između poslednje dve sezone opasno je blizu ukupnog vremenskog opsega u samom kanonu serije.

Taj podatak zvuči gotovo apsurdno, ali jasno pokazuje koliko je strpljenje gledalaca na iskušenju u eri kada je televizija nekada značila stabilnost i predvidljivost. (I „Stranger Things“ nije jedini primer — „Severance“ je još jedan hit koji kao da nestaje između sezona.) Ali ta činjenica odražava i ključni izazov braće Duffer, autora serije, dok vode svoju priču ka kraju: „Stranger Things“ je serija o deci — i, još važnije, o detinjstvu i njegovoj nevinosti — koja traje toliko dugo da je cela glumačka ekipa odrasla pred očima publike, što neminovno stvara napetost između prvobitnog koncepta i sadašnje realnosti, piše Variety.

Spisak dokaza je dug. Mili Bobi Braun, koja je svetu postala poznata kao telekinetična, „E.T.“-eska Eleven, sada je udata i majka usvojene ćerke. Glasovi su se produbili, IMDb profili se povećali. Za neke od glavnih glumaca, vreme koje je prošlo između prvog audicijskog snimka i finalne sezone čini čak polovinu njihovog života.

Ali ono što je važno za ovu recenziju jeste da se serija gotovo uopšte nije menjala. „Stranger Things“ je od starta bio omaž nostalgiji. U petoj sezoni, serija kao da ne žali samo za osamdesetim godinama koje je toliko verno rekreirala, već i za sopstvenim „zlatnim dobom“ koje više ne može da vrati — bez obzira na budžet. Zapravo, serija je vremenom postala još glađa i mekša. Sećate li se kada je Hoper (Dejvid Harbur) bio alkoholičar koji je neprestano pušio?

Prve četiri epizode (Volume 1) očekivano ublažavaju efekat velikog prošlosezonskog klifhangera. Hoking, Indijana, nije postao pakleni pejzaž pun demorogona i sluzavih čokota. Umesto toga, grad je pod vojnom blokadom — okupiran od iste one institucije koja je sve i započela. Sa smrću dr Brenera (Metju Modajn), novi predstavnik „duboke države“ je dr Kej (Linda Hamilton), naučnica i oficirka koja upravlja vojnom bazom izgrađenom unutar samog Upside Down-a. Vojska je zapečatila većinu Vekninih pukotina grubim metalnim pločama, ali je ostavila taman toliko otvorenog prostora da može da ga koristi za sopstvene ciljeve.

Ovaj ljudskom rukom napravljen „balon“ čini petu sezonu mnogo kompaktnijom od prethodne, koja je likove razdvojila na hiljade kilometara. To je doprinelo kraćem trajanju epizoda, ali i istaklo osećaj već viđenog. Umesto tržnog centra, ove godine „retro lokacija“ je radio-stanica na kojoj rade Robin (Maja Hok) i Stiv (Džo Kiri), koristeći radio-talase kao tajni kanal komunikacije. Tim se ponovo razdvaja kako bi obavio niz mini-misija pre neizbežnog okupljanja pred kraj sezone. Stiv, njegova bivša devojka Nensi (Natalija Dajer) i njen sadašnji dečko Džonatan (Čarli Hiton) nastavljaju svoju višegodišnju ljubavnu sapunicu. Figure su iste — samo blago preraspoređene.

Peta sezona prikazuje Upside Down u većem obimu nego ikada ranije. Hoper redovno patrolira tom opasnom dimenzijom u potrazi za Veknom, koji je nestao nakon ranjavanja u finalu četvrte sezone. Ubrzo mu se pridružuje i njegova usvojena ćerka Eleven, a oboje tamo ostaju tokom celog Volume 1. Scene su vizuelno impresivne i pokazuju koliko je produkcija napredovala. Ali nakon prošlosezonskog otkrića da Vekna kontroliše Upside Down kroz neku vrstu „kolektivnog uma“, peta sezona ne dodaje mnogo novih informacija — ni u simboličkom, ni u narativnom smislu.

Sve što se menja je skala, ne i suština.

Do mere u kojoj „Stranger Things“ uspeva da prikaže emocionalno sazrevanje svojih likova, to čini pre svega kroz Vila Bajersa (Noa Šnap), koji istovremeno prihvata svoju homoseksualnost i nosi teret veze sa Upside Down-om. Vil razvija snažnu vezu sa Robin, jedinom drugom queer osobom koju poznaje, i dele strahove i nesigurnosti. Njen savet se uglavnom svodi na jednostavne poruke o samoprihvatanju, ali Hok ih igra sa uverljivom toplinom.

Umesto da pruži sličnu dubinu ostatku Hellfire ekipe, serija uvodi novu generaciju dece — mlađe likove koji nose onu „slatkoću“ koju je originalna ekipa imala na početku.

Holi Viler (Nel Fišer), mlađa sestra Nensi i Majka (Fin Vulfhard), prvi put dobija veću ulogu kao najnovija žrtva natprirodnih dešavanja u Hokinsu. Tu je i njen školski drug, Derik Ternbou (Džejk Koneli), poznat kao „Dipšit Derik“, koji preuzima deo komične energije koju je nekada donosio Dastin (Gejten Mataraco).

Nije slučajnost da su Fišer i Koneli približno istih godina kao originalna ekipa u trenutku kada je serija 2016. postala globalni fenomen. Holi umesto D&D-ja koristi „Nabor u vremenu“ kao okvir za razumevanje nepoznatog, ali ponovo gledamo dete koje se hrabro nosi sa natprirodnim, dok odrasli više odmažu nego pomažu.

Kako ulazi u završni okršaj sa Veknom, „Stranger Things“ ne ide napred — već okreće sat unazad.

Dufferovi su oduvek s ponosom nosili uticaje Spilberga i Kinga, a njihova formula je seriju i učinila uspešnom.

Ali u završnim poglavljima, „Stranger Things“ ostaje pre svega omaž, prepun arhetipova (ludi naučnik, popravljen nasilnik) i referenci (The Clash, Peanut Butter Boppers), dok njegova stvarna kulturna težina proizilazi iz onoga van same priče — iz glumačkih karijera i Netflixove dominacije.

Time što odbija da sazri zajedno sa svojim likovima, „Stranger Things“ upada u sopstveno narastanje bez razvoja.

Kada postaneš veći, ali ne i dublji — pre ili kasnije postaneš tanak.

“Stranger Things” je toliko popularan da je srušio Netflix

Netflix je u sredu pao baš u trenutku kada je premijerno stigla peta sezona hit serije — desetine hiljada korisnika umesto epizoda dobile su poruku o grešci. Platforma je bila nedostupna oko tri minuta, a pojedini korisnici su i posle prijavljivali bagove.

Iz Netflixa kažu da je „manji broj korisnika nakratko imao probleme sa strimovanjem“, ali da je sve normalizovano u roku od pet minuta.

Ovo nije prvi put da “Stranger Things” preoptereti platformu — isto se desilo i 2022. kada je izašao završetak četvrte sezone.

Finalna sezona sada kreće sa prvim delom epizoda, dok ekipa iz Hokinsa pokušava da zaustavi Veknu, a grad je pod vojnom blokadom. Serija ostaje jedan od najgledanijih Netflixovih naslova ikada.