Superheroj na krovu sveta

Ova američka džez-bluz pevačica je rođena pre trideset i sedam godina u džordžijskoj Atini, gradu veličine našeg Pančeva, koji je svetu muzike već podario jedno veliko ime – R.E.M. Za razliku od Stajpa i ekipe, Peruova je veći deo svojih tinejdž godina provela u Evropi gde je nastupala sa The Lost Wandering Blues and Jazz Band, da bi potom samostalnu karijeru započela 1996. izdavanjem albuma „Dreamland“. Njeno interpretiranje pesama čuvenih umetnica (Petsi Klajn, Edit Pjaf, Besi Smit) naišlo je na opšte odobravanje publike, ali i kritike, koja ju je skoro aklamativno proglasila „novom Bili Holidej“. Iako je te godine i magazin „Tajm“ njen vokal nazvao „najuzbudljivijom novom pojavom u muzici“, Peruova se ubrzo potpuno povukla sa scene i u narednih šest godina je tek povremeno nastupala po pariskim i njujorškim klubovima. U to vreme je imala ozbiljnih zdravstvenih problema sa glasom, pa je strah da će ostati bez „najvrednije imovine“ uticao na njenu odluku da privremeno odustane od svog sna.

Duga izdavačka pauza je, naravno, ostavila traga, pa je pred Medelin bio težak put ponovnog dokazivanja i skretanja pažnje publike na njene interpretatorske kvalitete. Ceo poduhvat je dodatno otežavala njena odluka da zadrži „niski profil“, tj. da se ne pojavljuje mnogo u medijima i ne slika za časopise. Ali, u trenucima kada bi njen glas „prodrmao“ membrane zvučnika retko ko je ostajao ravnodušan, pa je Medelin, potpuno svesna te svoje „super moći“, želela da postane prepoznatljiva samo po njoj. Godine 2004. započinje saradnju sa producentom Lerijem Klejnom koja je dovela do izdavanja dva odlična albuma, „Careless Love“ (na kojem se nalazi možda i najbolja obrada Koenove „Dance Me to the End of Love“) i „Half the Perfect World“ (2006), koji je, pored obrada, doneo i četiri nove pesme potpisane njenim imenom. Komercijalni uspeh albuma (prodati su u preko milion primeraka) podstakao je Peruovu da se posveti komponovanju, pa je „Bare Bones“ iz 2009. (producent opet Klejn) sadržao isključivo pesme čiji je ona bila autor ili koautor i koje su reflektovale njene strepnje i dileme u vreme krize, ali i velike nade („Somethin´ Grand“ je, na primer, napisala u čast nobelovca Obame). Prvo mesto na listi džez albuma, kao i dvanaesto na engleskoj top listi, bili su jasni pokazatelji da se Medelin dokazala i kao kompozitor, pa ne iznenađuje što je i „Standing on the Rooftop“ na istoj trajketoriji kao njegov prethodnik.

Za rad na albumu Peruova je angažovala veliki broj saradnika, uključujući i novog producenta Krejga Strita (poznatog po radu sa Kasandrom Vilson i kej di leng) koji je dosta uticao na zvuk albuma, čineći ga melanholičnijim, svedenijim, ali i modernijim u odnosu na „Bare Bones“. Stritov rukopis je prepoznatljiv u većini pesma, npr. u obradi Dilanove „I Threw It All Away“, zatim „The Kind You Can’t Afford“ (koju je Peruova napisala sa Bilom Vajmenom) ili završnoj „The Way Of All Things“, u kojima se zavodljivo dremljivi i „usporeni“ Medelinin glas suprotstavio „plutajuće-pulsirajućem“ fanki zvuku gitare Marka Riboa, a u cilju povećanja dinamičnosti same interpretacije. S druge strane, u obradi klasične bluz pesme „Love in Vain“ Roberta Džonsona, Strit je potpuno izbacio gitaru, melodiju dodatno usporio i pomalo sablasnu atmosferu izgradio na ambijentalnim zvucima klavijatura i Medelininom skoro ravnom glasu. Ovim producentskim trikom (primenjenim i u naslovnoj melodiji) potpuno je „proteran“ bluz iz strukture pesme, čime je dobijena verzija koja podseća na radove engleskog benda Morčiba, što ni u kom slučaju nije njena mana.

Pored osam novih melodija i tri obrade (uz pomenute dve tu je i „Martha My Dear“ Bitlsa), na Ruftopu je svoje mesto našla i poema velikog angloameričkog pesnika V.H. Odena „Lay Your Sleeping Head, My Love“ koja i naslovom i atmosferom sjajno dočarava karakterističnu estetiku Peruove. Uz pratnju Riboa na akustičnoj gitari i Alena Tusana za klavirom, Medelin je poemu interpretirala sa puno emocija u glasu, dokazujući da je – kao umetnik koji se potpuno predaje umetnosti kojom se bavi – sazrela u svakom pogledu. Iz tog razloga ime albuma „Standing on the Rooftop“ ne bi trebalo posmatrati kao dokaz prepotentnosti Peruove, već kao potvrdu svesti o sopstvenoj vrednosti i rezervisanom mestu u klubu čiji su članovi još samo dva super heroja: Nora Džons i Dajana Krol.