Svaki dan iznova otkrivam muziku

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

* Kako ste počeli sa džez muzikom? Da li je džez bio deo vašeg odrastanja, kako ste uopšte otkrili ovu muziku?

– Na džez sam natrčala slučajno, kao i na svoj instrument – trombon. Pratila sam prijatelja na prijemni u specijalizovanu umetničku gimnaziju, i na licu mesta odlučila da se upišem na džez odsek, bez mnogo prethodnog poznavanja ili posebne ljubavi za taj žanr. Iz nekog razloga, sve mi je to izgledalo kao nešto što može biti dobra zabava. Već sam svirala muziku godinama, i imala sam nešto iskustva sa improvizovanim sviranjem. U srednjoj školi sam naučila teoriju, istoriju, aranžiranje i mnogo džez matematike – kako improvizovati preko promena akorada, analizirati promene i tako dalje. U nekom trenutku sam pomislila da muzika verovatno nije nešto čime treba da se bavim, pošto nisam uspevala da shvatim u čemu je poenta, odnosno zašto čovek mora da svira tačno kako je napisano. Vratila sam se muzici baš pred sam kraj srednje škole, kad sam se upoznala sa slobodnim improvizacijama i drugim formama kroz koje sam pronašla način da se izrazim, a koje ne podrazumevaju samo da se svira tačno po notama. Od tad sam našla i svoj put nazad u „tradicionalni“ džez, ali i u druge muzičke oblike koji uključuju improvizaciju, mada ne uvek „džez“ vrste. I do danas iznova otkrivam muziku.

* Kada ste i kako počeli kao muzičar? Zašto ste izabrali trombon? Da li ponekad poželite da svirate neki drugi instrument?

– Počela sam da sviram klavir sa pet godina. U ranom tinejdžerskom uzrastu sam se zainteresovala za trubu, koju je svirao jedan moj prijatelj. Kada sam otišla u lokalni konzervatorijum da započnem svoje školovanje, objasnili su mi da meni ne odgovara truba, te da mogu da biram između trombona i horne. Trombon je ovu bitku lako dobio, uglavnom zato što je mogao da pravi razne vrste luckastih zvukova, a i zato što je predavač bila jedna mlada profesorka trombonistkinja. Prvobitno sam planirala da studiram paralelno klavir i trombon, no, polako ali sigurno, trombon je preuzeo stvari, te smo postali nerazdvojni. Retko kad mi se desi da poželim da sam odbrala neki drugi instrument – kad se to desi, uglavnom je zato što je on đavolski težak, posebno kad ga vučete neko duže vreme, ha-ha.

* Koji umetnici su vas lično najviše inspirisali da nastavite i radite svoju stvar?

– Odluka da radim nešto svoje uglavnom je bila stvar mog unutrašnjeg tajminga, pre nego uticaja drugih muzičara. Na početku je sve to izgledalo veoma zastrašujuće, jer sam se do tad navikla na prolaznu prirodu žive i improvizovane muzike, a komponovanje je bilo nešto drugačije, jedan definisan, nefleksibilan način izražavanja. Istovremeno, što duže idem tim putem, sve više i više postajem ovisnik o njemu – komponovanje, aranžiranje, vođenje većeg ansambla – jednom kad počnete, sve vam je više i više i više potrebno.

* Kakvo je stanje u kome je muzika na globalnoj muzičkoj sceni i kuda ona ide po vama?

– Postoji ne jedna, nego više globalnih muzičkih scena. Takođe, svi su izgledi da se one razvijaju u mnogo raznih pravaca. Drugo, stvari se dešavaju brže nego što smo u stanju da pratimo. Ovako ću reći: stvari koje si ranije mogao da dobiješ samo kao uslugu velikih izdavačkih firmi – kao što je štampanje CD-a, svetska distribucija, dobra promocija, ozbiljan studio za snimanje – sve to je sad dostupno i pristupačno za većinu ljudi koji su uštedeli ili pozajmili neki novac. Ako ste ranije morali da budete „otkriveni“ od strane izdavača, ne biste li uopšte objavili CD, danas svako to može da učini bez mnogo muke. Ovo jako olakšava sve – nema potrebe više da vas neko „lansira“. Ali, sa druge strane, biti umetnik često danas ne znači samo biti muzičar i kompozitor, nego i producent, dizajner, publicist, koncertni agent i sam svoj tour menadžer, koji organizuje putovanje… To je intenzivan život.

Bend R*time

– Volim muzičare koji učestvuju u mom bendu R*time – Igal Foni, Žan Pol Bureli, Mark Piterson, DŽon Sas, sa kojima ove godine nastupamo po Evropi. U Beogradu će pored mene biti Foni i Sas – najavljuje Rut Regev.