Sva ustreptala, sa sjajem u očima, Tereza Kesovija se sinoć sa ljubavlju obratila publici u krcatom beogradskom Sava centru, nakon što je već jednako uzbuđena u subotu naveče nastupila u maloj sali novosadskog SPENS-a. Koncerti su prošli pod lajtmotivom, koji je zapravo i naslov njene pesme, „Još se srce umorilo nije“, a druženje sa publikom otpočela je numerom „Prijatelji stari gdje ste“ da bi uz muzički besprekornu pomoć orkestra Camerata Serbica, pod dirigentskom palicom Đela Jusića, postepeno podizala temperaturu u snegom prekrivenom Beogradu.
I to sve samim višedecenijskim hitovima kao što su: „Na Stradunu“, „Nono moj dobri nono“, „Još se srce umorilo nije“, „Larina pesma“… Bilo je i nekoliko pesama na francuskom jeziku, koje su podsetili na njene zvezdane trenutke u pariskoj „Olimpiji“.
Između pesama Tereza nije izdržala, iako je obećala da neće puno pričati „jer pjesme govore umjesto mene“ pa se uz iskre u očima, najbiranijim nežnim rečima obratila publici, pa je tako rekla:
– Izbrišimo sve ono što nas je godinama djelilo, ali nas nije razdjelilo. Kao da nikada nisam odlazila odavde, ništa se promjenili niste! – poručila je dalmatinska, hrvatska i nekada jugoslovenska pevačica brzo krčeći put do srca publike, koja joj je na to znala uzvratiti odobravanjem, aplauzima i zajedničkim pevanjem.
Nakon svih onih tabloidnih, zapaljivih i veoma ostrašćenih navodnih izjava Tereze Kesovije i njenih kolega iz Hrvatske i Srbije pokazalo se da ništa ne funkcioniše bolje nego direktan susret sa publikom. Ma kakvi novčani motivi bili iza ovoga i niza sličnih koncerata, pokazuje se da su u svakom smislu izuzetno dobri za zdravlje nacija na Balkanu pa čak, bez pretencioznosti, i za odnose država…
To što je uradila Tereza Kesovija, rođena 1938. godine (dakle, još u Kraljevini Jugoslaiviji), bez obzira na muzički žanr, lični pečat i sve ono što prati ovakve koncerte može da posluži kao matrica i škola za njene mlađe kolege kako se odnositi prema publici posle. Pri tome valja izdvojiti da je ova Dubrovčanka kroz glas, stas i energične geste i posle dve decenije koliko je nije bilo na ovim prostorima, delovala mnogo mlađe neko što to krštenica pokazuje.
Videlo se još jednom da je susret publike i umetnika, nekada iz jedne zajedničke zemlje, sam po sebi prožet dubokim emocijama, a kako se pokazuje u slučaju Tereze Kesovije i njenog susreta sa publikom u Beogradu da je ostalo mnogo međusobnih vatrenih emocija. Arsen bi rekao „Zagreb i ja se volimo tajno“. Beograd i, nedavno, dalmatinske klape i pevači, a sinoć Tereza Kesovija, po svemu sudeći, vole se javno, ma šta ko o tome mislio.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
