Trajemo zato što se menjamo

 Popularnost nije uspela da im pomuti ni ekscentričnost frontmena Marka Smita, koji je od osnivanja benda promenio tačno 40 muzičara. U konstataciju britanskih novinara da Smit spada među muzičare sa kojima je najteže voditi „normalan“ intervju uverili smo se već kod prvog pitanja tokom razgovora koji se odigrao nekoliko sati pre jučerašnje tonske probe.

Da li albumi vaše grupe uvek zvuče sveže i inovativno upravo zbog toga što ste tokom karijere sarađivali sa mnogo muzičara?

– Koliko mnogo – odmah je kontra pitanjem uzvratio Smit.

Tačno 40. Jedino ste vi i Dejvid Koverdejl promenili toliki broj muzičara u svojim grupama…

– Koji Dejvid? Kako ste rekli, Dejvid Koverdejl? Ko je taj? Nikad čuo…

Niste čuli za njega i njegov bend Vajtsnejk?

– Ne. Evo tek od vas prvi put čujem. Napišite i da nisam čuo ni za Dip parpl (bend u kojem je Koverdejl započeo karijeru – prim. aut.). Jesam li već uspeo da vas iznerviram?

Zašto je ljudima teško da sarađuju sa vama?

– Ne znam, pitajte ljude. Šta vi mislite?

Iskreno, nije nam baš krenulo najbolje…

– Istina je da čudno zvuči što se toliko muzičara promenilo u mojoj grupi. Sve je u parama. Dovoljno sam mator, prešao sam pedesetu, da mislim da je normalno što sam sarađivao sa toliko ljudi. Teško je dugo godina raditi sa istim ljudima. Možda sam i ja težak, ko zna, ma vidite i sami da jesam. Možda sam se zato i ženio tri puta. Ljudi se zasite mene, a i ja njih. Ne možeš sa svakim raditi, valjda…

Mnogi muzičari ne kriju da su našli inspiraciju u vašoj muzici. U kome ste vi našli inspiraciju?

– Niko me nije inspirisao. Sada kad ste me naterali da razmislim o tome upravo sam shvatio da u stvari zato Fol i postoji toliko dugo i nadam se da će potrajati još. Trajemo zato što se menjamo. A ko je to našao inspiraciju u meni?

Poslednji su to izjavili momci iz grupe Franc Ferdinand, a nije tajna da je i Kurt Kobejn iz Nirvane isto jednom rekao?

– Nisam odgovoran što su je…(psovka- prim.aut.) Franc Ferdinand našli inspiraciju u meni (smeh). Ovog drugog neću ni da pominjem. Osećam se pomalo i krivim što se uopšte bilo ko ugleda na mene. Zato su oni tamo gde jesu, a ja ovde.

Pretpostavljam da vam onda i ne prija što su svojevremeno jedna grupa iz Holandije i jedna iz Nemačke napravile pesme o vama?

– Znam da te pesme sigurno bolje zvuče od numera Franc Ferdinand, ali smešno mi je da iko pravi pesme o meni. Čuo sam jednu od tih pesama, totalno bezveze.

Uvek ste u bendu imali i žene. Sada sa vama svira vaša žena Elena Poulu…

– Čekajte, čekajte. Nemojte i vi kao Britanci da me optužite da sam seksista. Shvatam na šta ciljate. Kao prvo veoma je bitno imati žensku osobu u bendu. U Britaniji me stalno pitaju „šta će ti žene u grupi, ionako ti služe samo da bi spavao sa njima“, ali ja mislim suprotno. Nijedna ženska osoba nije svirala sa mnom samo zbog svog izgleda već isključivo zbog svojih muzičkih sposobnosti. Žene su temeljne, naučiće pesmu do kraja, neće zabušavati kao što to muškarci vole da rade. Zato je bitno imati i ženu u bendu da pokaže drugima šta znači odgovornost – zaključuje Smit.

Sačuvajte retro duh Beograda

– U Beogradu nisam bio još od 1999, ako se dobro sećam. Rado ovde dolazim. I dalje kroz Beograd posmatram Jugoslaviju, umesto Srbiju. Nije se mnogo promenio, ali to mi se sviđa. Lep je. Deluje mi veći i lepši od nekih gradova u Holandiji ili Nemačkoj. Vidim da ovde ljudi žele da grad bude što moderniji, ali sačuvajte taj retro duh – kaže Smit.