U Beogradu se osećam dobrodošlom

– Bavim se savremenim plesom, koreografije osmišljavam sama, koristim elemente klasičnog baleta kao bazu koja je potrebna svakom igraču, kaže Julija za Danas na tečnom srpskom i dodaje da je „za decu važno da se telesno razvijaju kroz pokret i muziku“.

Po njenim rečima, savremeni ples je u Buenos Ajresu vrlo popularan, i stoga postoji mnogo škola, dosta njih je potpuno besplatno, u kojima se školuju profesionalni plesači. Julija je završila „dens skul“ koja je univerzitetski stepen obrazovanja i u kojoj se izučavaju veštine vezane za umetnost igre. Pošto je diplomirala, kao profesionalna plesačica igrala je po evropskim pozorištima, sve dok pre par godina u Italiji nije srela beograđanina Nenada Miloševića, fotografa i plesača. Na pitanje da li je to bila ljubav kao u španskim televizijskim serijama, naša sagovornica nasmejano odgovara „ovde se prikazuje puno argentinskih serija, ali nije bilo baš tako, nije trajalo svih dvesta epizoda“.

Par se skrasio na Senjaku, dobili su sina, koji sada ima dve godine, a Julija kaže da je u Srbiji dobro prihvaćena. „Dok nisam naučila jezik, ljudi su imali dosta strpljenja da me saslušaju dok im objašnjavam šta hoću, ali uglavnom svi govore engleski i nije bilo toliko teško. Osećala sam se i osećam se dobrodošlom“, kaže ona. U kući se govore četiri jezika, španski, srpski, engleski i francuski, a spremaju se i balkanska i argentinska jela. Julija kaže da posebno dobro pravi empanadu koju ukućani obožavaju, to je vrsta argentinske pite sa mesom.

Sa suprugom je i profesionalni partner pošto su njih dvoje koautori koreografske duo drame „Nema priče samo mi“ koju su realizovali uz pomoć centra za savremeni ples Stanica. Julija je na Eksteatar festivalu u Pančevu nastupala više puta, kao igračica u predstavama MimArt teatra „Zaboravljeni jezik“ i „Slepa ulica“. Na pitanje da li predaje i latinoamerički ples odgovara „tango plešem ali ga ne podučavam“, naglašavajući da savremeni ples sadrži elemente gotovo svega što je umetnost igre i da je stvar inspiracije koji će elementi biti izabrani i kako će se između njih postići ravnoteža. Njen čas izgleda tako što bosonoga takođe bosonogoj deci, uz muziku pokazuje pokrete koji variraju od figura klasičnog baleta, gimnastičkih vežbi, joga poza, do imitiranja kretanja životinja. Na pitanje da li vežba, trenutno u Beogradu vrlo popularan kapoero, koji je borilačka veština, ali podseća i na ples, Julia odgovara negativno, podsećajući da je kapoero potekao iz Brazila. Jednom godišnje Julia putuje u Argentinu da poseti roditelje i tri sestre, za koje kaže da joj mnogo nedostaju, ali da je njen život, ipak, u Beogradu.

Kreativno građanstvo

Julija Gorosito radi u Međunarodnom centru za kreativno građanstvo u Zemunu, kao stručni saradnik u programu Umetnost življenja, namenjenom deci, i kreativnim stvaraocima. U okviru ovog Centra, radi još međunarodnih predavača i stručnjaka, među kojima i Ian Briok, reditelj iz Velsa. On će režirati „Lavirint čula“, poseban model pozorišne predstave, u kojoj publika prolazi kroz lavirint uključujući sva svoja čula, a među akterima predstave je i Julia Gorosito.