Vredni i radni sanjari

Želja nam je da spojimo različitosti u jedno, a da to jedno ostane naše, posebno i nedodirljivo – ističe u razgovoru za Danas Zvonimir Đukić Đule, frontmen grupe Van Gogh.

• Posle 15 godina od poslednjeg nastupa u Hali sportova u Novom Beogradu, vraćate se na staro „mesto erupcije“. Šta se od tada promenilo?

– Promenio se čitav sistem vrednosti, kako u sociološkom tako i u kulturološkom smislu. Te 1999. godine, kada smo u Hali sportova održali jedan od energetski najudarnijih naših koncerata u karijeri, nalazili smo se kao društvo u izuzetno teškom i mračnom periodu i nismo previše pozitivno mogli da gledamo u daljinu. Verujem da će apatija, koja u ovom trenutku mnoge kida, dovesti do pozitivne promene, baš kao i posle te 1999. godine, nama izuzetno drage i po karijeru revolucionarne turneje „Happy New Ear“.

• Karijera duga 28 godina sa sobom nosi uspone i padove, prijatelje i neprijatelje – čemu ili kome Van Gogh može da zahvali na uspehu i istrajnosti?

– Zahvalimo prvo sebi svako jutro kad ustanemo iz kreveta, a onda porodici, bliskim i dragim ljudima koji su nam bili tu da taj teret na uzbrdici pridrže kad se zadišemo. Zahvalimo se i ovima što su nas „tovarili“ dodatno, jer da njih nema, možda ne bismo znali koliko smo tvrdoglavo istrajni i uporni. Samo potpuna predanost i maksimalni profesionalizam u poslu ti omoguće kontinuitet i koračanje na stepenicama ka gore.

• Iza sebe imate hitove poput „Mama“, „Spisak razloga“, „Brod od papira“ i mnoge druge koje mlađe i starije generacije odlično poznaju. U kojoj pesmi/pesmama pratioci Van Gogha emotivno daju sebe najviše?

– Uz „Puls“ i „Kiselinu“ ekipa na koncertima se baci u šutku, „Kolo“ odvede mnoge u trans i polivanje pivom, „Opasan ples“ neke navede na požudu. Sa novog albuma „Neumeren u svemu“, pesme „Prva i poslednja kap“ i „Nešto vuče me dole” vrlo brzo su se podvukle publici pod kožu, a na „Skačem – skači“ počinje pozitivno ludilo na nastupima, što se može videti i u spotu koji smo snimali tokom Beer festa letos. Pesma „Anđele moj brate“ uvek na kraju pomeša sreću i setu u po koju suzu i izmami iskreni i gromoglasni vrisak publike.

• Po drugi put ste postali dobitnici MTV nagrade za najbolji bend u regionu. Koliko takva priznanja „otvaraju vrata“ ka nekim novim muzičkim poduhvatima?

– Takva priznanja pre svega znaju da daju vetar u leđa i da rasplamsaju žar. Dolaze kao znak da ono što radiš vredi i potvrda da ostavljaš snagu, krv, znoj i razum na pravom mestu i da neko to primećuje i ume da ceni. Biti regionalni dobitnik MTV nagrade za nas je čast. Deluje lako, ali dug je put do nje, a uz mnoga samoodricanja, predani red, rad i disciplinu sve je moguće.

• Koncerti u zemlji i regionu, nastupi na Exitu i Beer festu i mnogi drugi – postoji li neki cilj kojem još uvek težite?

– Nema konkretnog cilja, ali zato jasne vizije da. Mi nismo oportunisti, već vredni i radni sanjari. Verujem da će nas baš to odvesti do daljih poduhvata u karijeri. Nikada ne prizivamo, nama se pasijans uvek sam otvori.

• Posle završetka turneje „Licem u lice“, kakvi su planovi za dalje?

– Posle ove električne faze, ući ćemo u seriju akustik koncerata ili kako to od milja kažemo „Van Gogh na drva“. Sledi uskoro snimanje spota za pesmu „Viline vode“ u Vrnjačkoj Banji, novogodišnji praznici, a onda i odmor pred veliku turu.

Najbolja foto-monografija

* Na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu dobili ste priznanje za najbolju foto-monografiju za delo „Tragovi prošlosti“. Koliko vam znači nagrada i da li je to početak nečeg novog u daljem razvoju grupe?

– Nagrada za najbolju foto-monografiju je priznanje Srbinim i mojim dečačkim snovima i i te kako nam znači jer je dokaz da za sve snove postoji pravi trenutak kada će se oni i ostvariti. Knjiga neće imati svoj drugi tiraž, zato je jezgro fanova već uveliko dalo epitet knjizi – da je knjiga „Tragovi prošlosti“ knjiga koja ima kolekcionarski šmek. Po knjizi nikada neće biti snimljen ni film, jer to i nije bila naša prvobitna ideja, pa u međuvremenu neće postati ni naša naknadna zamisao.