Žestoki rok i emotivni trenuci

Priča o grupi Tide počela je 1998. godine. Album „Seven Days“ izdat je 2005, a drugo ostvarenje „Nothing to Lose“ 2007. Tokom leta 2009. Tide su objavili eksperimentalni, treći po redu album nazvan „Regeneration“, koji je svetlost dana ugledao pod etiketom nemačke izdavačke kuće Antstreet Records. Pored Kevina Koradina, glavne kreativne snage benda, u postavi su i Matej Batelič (bas gitara), Tine Čas (gitara) i Blaž Sotošek (bubnjevi).

Za one koji vas još nisu čuli – kakav je zvuk i tematika grupe Tide?

– Tekstovi oslikavaju događaje iz svakodnevnog života ili su socijalno angažovane tematike. Volimo da pevamo o nečemu što nam je blisko. Zvuk je osim na trećeg albumu uvek bio surov, žestoki rok, a ima i dosta emotivnih trenutka. Mislim da je naša muzika prikladna za sve koje vole noviji ili stariji rok.

Interesantno je da je nastanak i rad benda vezan ne samo za Sloveniju već i za Holandiju – kako se odvijala ta priča?

– U Holandiji sam radeći u istom studiju upoznao našeg prvog bubnjara, Mikkel Brink, koji je rodom iz Danske, a sa kojim sam zajedno oformio Tide tokom boravka u Amsterdamu. Nakon kraće turneje u Americi snimili smo materijal za prvi album, ali ubrzo posle toga Mikkel se vratio u Dansku, a ja u Sloveniju. Priču benda nastavio sam u Sloveniji, gde smo izdali prvi album „Seven days“, a nakon toga smo se upoznali sa menadžerom po imenu Sandi Maver.

Kako danas izgleda rok scena u Sloveniji, ima li mladih perspektivnih bendova i kakvi su uslovi za njihovu promociju?

– Slovenačka scena je u krizi, sviraju samo stari bendovi koji su već dugo na sceni, a za mlade bendove nema prostora, nema sponzora, a takođe izostaje i medijska podrška. Radio je striktno orijentisan na pop, TV emisija nema, a nema ni neke prave muzičke revije. Ostaje internet kao vodeći medij za promociju, ali često to nije dovoljno. Šteta što za puno perspektivnih bendova nikad nećemo saznati, ali mislim da trenutno ovaj problem postoji u celoj ex-YU regiji. Mislim da imamo mnogo dobrih muzičara, ali nisu dovoljno motivisani. Kad je tržište ovako malo, uvek su problemi sa koncertima. Da bi se moglo živeti od muzike i profesionalno se njome baviti, potrebno je svirati mnogo više van Slovenije, ali se za to retko pruža šansa.

Svirali ste na mnogim festivalima u regionu, kod nas u Beogradu na Beer Festu i u Novom Sadu na Exitu – kakvi su vam utisci?

– Sjajno smo se proveli i odmah bi se vratili. Nadamo se da će nas organizatori pozvati sledeće godine ponovo. Voleli bismo da više sviramo u svim ex-YU republikama, ne samo na festivalima nego i u klubovima. Publika nas je u Hrvatskoj i Srbiji uvek dobro prihvatila i naši utisci su do sada odlični.

Uskoro izlazi vaš četvrti album – da li ima nekih promena u odonosu na vaša prethodna izdanja?

– Četvrti album je vrlo zreo produkt benda Tide, a po energiji i zvuku možda najviše liči na naše prvo izdanje. Veoma smo bili motivisani prilikom snimanja i to se čuje i oseća prilikom slušanja novih pesama. Naš drugi album imao je više garažni zvuk, a treći je bio eksperimentalan. Sa ovim izdanjem smo do sada najviše zadovoljni i mislim u najvećoj meri ističe suštinu grupe Tide.

Da li imate u planu neku promotivnu turneju kad izađe album, hoćemo li imati prilike da vas vidimo negde?

– Žao mi je što moram da vam kažem da još ne znamo kakva će biti situacija sa koncertima u regiji. Zavisi od toga da li će nas vaši organizatori pozvati da predstavimo naš novi album. Ipak, nadamo se da će ova i sledeća godina biti uspešne za Tide.