Vadeći usnu harmoniku iz unutrašnjeg džepa od sakoa, Korki Zigel je zavrteo glavom u znak negodovanja i naglasio da tehnički napredak instrumentarijuma u 21. veku ne obmanjuje, niti dehumanizuje komunikaciju na relaciji stvaralac muzike – publika. Ešaloni postmoderne, kako nam je rekao, više nego ikada pre, putem digitalno kodiranih medija dopiru do auditorijuma. Ipak, koncerti su sasvim druga priča. A Korki Zigel je instanca savršenog interpretatora, čiji virtuozitet treba osvedočiti uživo, na koncertima.
Zigel je muzičar samo naizgled minimalističkog prosedea, sa širokim osmehom i nonšalantnim imidžom kojim neodoljivo podseća na Lerija Kinga. Gestikulira, šali se, maše srebrnkastom usnom harmonikom i čitavoj komunikaciji daje jednu zabavljačku dimenziju. Kaže da mu je odavno poznata sinematična identifikacija ovog malog duvačkog instrumenta s vestern filmovima i sa sviranjem „zatvorskog bluza“. Međutim, uverava nas da su zvukovni potencijali ovog instrumenta malih dimenzija beskrajni, u mnogim muzičkim žanrovima. Korki Zigel je jedan od najuticajnijih pripadnika kulturne i intelektualne elite u SAD. Dobitnik je najprestižnijih muzičkih nagrada i odlikovanja. Nedavno mu je dodeljena i Nacionalna nagrada kompozitora Amerike za kamernu muziku. Večeras u 20 sati u Velikoj sali Kolarca, Zigel će prvi put nastupiti u Beogradu i sa Filharmonijom izvesti svoj jedinstveni koncert za usnu harmoniku i orkestar.
Dobitnik ste velikog broja najznačajnijih nagrada: najpre, nagrade Emi za komponovanje muzike za serijski program, koji je s velikim uspehom emitovan na kanalu ABC. Da li je to primenjena muzika?
– Da, svakako, u smislu konceptualnosti i sinhroniciteta zvuka i slike koji u televizijskom programu sačinjavaju kompaktnu celinu. To jeste komponovanje programskog karaktera, ali smatram da muzika u primenjenim medijskim disciplinama ne gubi na značaju, niti preuzima sekundarnu ulogu. Partiture koje sam napisao i deonice koje sam odsvirao primenjuju se na dramski i igrani sadržaj…
A da li je to interdisciplinarnost u savremenoj muzici?
– Jeste, koliko god apsurdno delovalo da se u televizijskim programima s visokim imperativom komercijalne produkcije može tretitati savremena umetnička muzika. Televizijski program nisu samo jeftini reklamni sadržaji koji se prodaju kao na pijaci.
A naziv kompozicije referira ka vašoj fascinaciji američkim bluzom. Proslavljeni ste muzičar klasične muzike. Da li je tačno da ste karijeru započeli upravo kao bluzer?
– Verovali ili ne tačno je! Nisam od onih klasičara zatočenih u tzv. kuli od slonovače. Obožavam bluz! Rok i džez, takođe. Na početku karijere svirao sam gotovo u svim poznatijim njujorškim džez i bluz klubovima. Nastupao sam sa takvim legendama kao što su Madi Voters i Haulin Volf. Tek sam kasnije formirao svoj „Siegel-Schwall Band“ s kojim imam obimnu diskografiju od dvadesetak izdanja. Objavljujemo za diskografske kuće RCA, Vanguard, Alligator, Sony, ali i Deutsche Grammophon, što navodim ukazujući na najrazličitije muzičke žanrove koje pokrivaju pomenute etikete.
Da li smatrate da usna harmonika sugestivno utiče na stvaranje vizuelnih, filmskih impresija – putem zvuka?
– Mislite, na primer, Morikoneova muzika?! Pa, da!(smeh) Brzi revolveraši, zatvorski bluz… Međutim, usna harmonika nije komercijalno, da tako kažem, „potrošena“. To je jedinstven muzički instrument na kojem se tek može eksperimentisati…
Visoko ste pozicionirani na Bilbordu, a od novinara dobijate samo reči hvale…
– I reč publike je važna. A i novinari su moja publika… Zar ne?!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
