Foto Radmila RadosavljevićPuni mi srce borba studenata, studenti iz Novog Pazara koji su pešačili šesnaest dana do Novog Sada, građani iz svih mesta koji su došli u moj grad i dalje slomljen bolom, to nam daje ogromnu snagu i optimizam u daljoj borbi za pravdu – izjavio je za Danas Slobodan Tišma, novosadski pisac, pesnik i muzičar.
U Novom Sadu juče je održana komemoracija, godišnjica od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici koja je usmrtila šesnaestoro ljudi, a pored glumca Tihomira Stanića koji je govorio odlomak iz drame „Hasanaginica“ Ljubomira Simovića, teško je nabrojati sve umetnike i kulturne radnike koji su zajedno sa građanima iz cele Srbije, u subotu, 1. novembra, prisustvovali ovom skupu.
Prema rečima Tišme, njegov grad od ove tragedije više nije isti, a s druge strane, on ne pamti toliko veliko okupljanje ljudi, povezano snažnim osećanjima i željiom za promenom režima.
– Posle godinu dana od ubistva šesnaestoro ljudi osećam se vrlo tragično, ali i inspirisano, desio nam se jedan užas koji je, s druge strane, probudio hrabrost, snagu i nadu u ljudima, digli su se iz ovog močvarnog tresišta u kojem živimo godinama. Ne znamo kako će se dalje odvijati protesti, ali već ovo što se do sada dogodilo je zaista mnogo – pokazalo se da ova zemlja ima jedno drugo lice, lice bez straha, sa moralom i saosećanjem, i da nas koji tako mislimo ima jako puno, a i sve nas je više, što pokazuje i ova komemorativni skup.
Ne pamtim toliko okupljanje u Novom Sadu, i mislim da nas u narednim mesecima očekuje teška borba, jer ova vlast ima svoju „filozofiju“, i kao što vidimo, ne odustaje da se koristi svim kriminalnim i prljavim sredstvima. Ti ljudi nemaju drugu šansu, moraju da se brane do poslednje kapi „naše krvi“, ja to tako viidim – objašnjava Tišma.
– Ne bih prognozirao šta bi sve moglo da se dešava, moramo da se nadamo da njihov odlazak može mirno da se završi. Najvažnije je da ne insceniraju građanski rat, jer je je to ono najgore. Ne bih da zvučim pesimistički, ali takav sukob je nekako stalno izvestan, latentan, jer nasilnost i perfidnost nekih od vodećih ljudi ove vlasti znamo još iz 90-tih godina.
Prema rečima Tišme, mladi ljudi imaju gde da odu, i već decenijama odlaze jer ne prihvataju da žive u ovom našem blatištu i mraku.
– Studenti koji neumorno protestuju godinu dana, ne žele da beže iz svoje zemlje, hoće da promene sistem i stvore normalno društvo, i bilo bi najstrašnije ako zbog toga ova deca sada treba da ginu. Moramo još više da budemo uz njih, ne smemo da odustanemo, to je moralna i ljudska obaveza svakog čoveka u ovoj zemlji. Živimo u autokratiji, znamo da je tu uvek zakon jačeg, i ovog puta zaista ne smemo da propustumo istorijsku šansu koju su nam otvorili studenti.
Puni mi srce njhova borba, ovaj komemorativni skup, studenti iz Novog Pazara koji su pešačili šesnaest dana, građani iz svih mesta koji su došli, i sve nam to daje razloge za optimizam i dalju borbu. To je suština. Jedna stvar je jasna – ovaj front koji se formirao protiv vlasti je neuništiv, i verujem da se nikakvom silom neće zaustaviti. Svaka nova represija, novo nasilje i manipulacije samo nas učvrščuju i daju hrabrost i snagu da istrajemo.
Pisac koji je laureat brojnih nagrade (Ninove, „Biljana Jovanović“…), podseća i da se radnja njegovog poslednjeg romana, „Genije bas gitare“, događa upravo na Bulevaru Jaše Tomić, odnosno, Železničkom bulevaru, i ovom železničkom parku.
– Živim dvesta metara od Železmičke stanice, a roman sam napisao neposredno pre nego što se desila pogibija mojih sugrađana, dakle, nisam koristio taj događaj, i hor u ovoj priči peva revolucionarne pesme, „Bella ciao“, recimo. A svaki pogled iz mog stana u ovih godinu dana stvara mi ogromnu tugu, rezignaciju.
Gotovo da nema dana da ne pomislim kako je u sekundi prekinuto šesnaest života ljudi koji su tog jutra krenuli iz svojih domova puni planova, nade, želja, i nikada se neće vratiti. Kao što me svaki pogled na proteste ispunjava nadom i verom da ćemo kao ljudi spasiti naše duše kad njihova pogibija doživi zakonsku pravdu i kad promenimo ova režim – ističe Slobodan Tišma.
Komemorativnom skupu prisustvovali su i Vida Ognjenović, Vesna Popović, Ivan Medenica, Gojko Božović, Lena Bogdanović, Nela Mihailović, Božidar Đurović, Ksenija Radulović, Nada Šargin, Aleksandar Milosavljević, Željko Hubač, Aleksandra Janković, Jelena Đokić, Anđelika Simić, Nenad Hadži Maričić, Vanja Milačić, Petar Janjatović.
Ispred Železničke stanice su bili i Vanja Nenadić, Stevan Piale, Branka Pujić, Andrija Milošević, Borka Tomović, Anđela Jovanović, Andrijana Oloverić, Boško Obradović…, a kao i mnogo puta, nije izostao i psiholog i profesor Žarko Trebješanin, novinar i publicista Dušan Bogdanović, i druge javne ličnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
