Šta je obeležilo 2025. godinu u stripu?

Sara Novaković, ilustratorka i strip umetnica, kaže da je na nju najveći utisak ostavila sama strip scena u Srbiji, naročito jer je prvi put objavila strip i dobila kompletan uvid u mašineriju scene.

– Sa izlaskom mog stripa „Utabanom stazom“ otvorila su mi se mnoga vrata u svetu i regionu. Sledeći veliki momenat ove godine za mene lično bio je odlazak na dvomesečnu umetničku rezidenciju u Angulemu, gde sam počela (i skoro završila) svoj novi projekat.

Nakon rezidencije zaređali su se festivali. Prvi put sam, između ostalog, iskusila Hercegnovski strip festival i konačno shvatila otkud toliko uzbuđenje oko njega, ali verujem da je svima do sada to opšte poznato.

Napominje da je godina bila haotična zbog objavljivanja stripa, odlaska na rezidenciju i festivale, zbog čega je imala ograničeno vreme za čitanje stripova.

– Međutim, od naslova koje sam uspela da pročitam izdvojila bih „Mutare“ od hrvatske autorke Anamarije Kvas. Od radnje do stila ovaj strip me je oduševio, i priznajem da sam od prošle godine nestrpljivo čekala da bude objavljen!

Drugi naslov bi bio manga serijal „Devojčica sa one strane“, izdavačke kuće Lokomotiva. Kao nekoga ko ne čita mangu, ovaj naslov me je progutao posle par strana.

Dodaje da bi bilo neobično za nju da preskoči Dilana Doga, zbog čega izdvaja specijalno izdanje „Smrt, ljubav, smrt“, koje je odlagala do ovog meseca.

– Nedavno sam ga se dohvatila i naravno nisam bila razočarana. Lepo je videti izdanja koja prilaze konceptima naslova sa svih strana, pre nego da ostave fokus samo na epizodama. Kao i uvek sa Dilanovim specijalnim izdanjima, to je i ovde slučaj.

Jovan Ukropina, strip umetnik i ilustrator, kaže da se u moru novih izdanja izdvojilo nekoliko i da mu je skorije na Sajmu knjiga privukao manga-serijal „Devojčica s one strane“, u izdanju Lokomotive.

– U pitanju je prelepo nacrtana bajka sa elementima gotike i misterije, o devojčici koja je zaglavljena u svetu punom senki i neobičnom stvorenju koje se pojavljuje u ulozi njenog staratelja i zastitnika. Kod nas su za sada izašle tri knjige, tako da je ovo tek prvi deo priče. Naslov koji vredi ispratiti…

Dodaje i reizdanje Fibre koje je pročitao sa zakašnjenjem.

– „Spomenar mog oca“, Đira Tanigučija, delo je koje preporučujem svima. Radnja ove grafičke novele prati čoveka koji se priseća svog preminulog oca. Kopajući po starim porodičnim fotografijama i slušajući priče očevih prijatelja i poznanika, junak postepeno sklapa sliku o tome kakav je čovek njegov otac bio.

Ističe da je od domaćih autora pročitao jedino prvenac Sare Novaković u izdanju System Comicsa.

– Ukratko, prica je o devojci koja se vraća u svoj rodni grad, gde je dočekuju davno zaboravljeni likovi, opsesivne ljubavi i teskobna atmosfera koju nose male sredine. Tako su se i sam grad kao i devojcina proslost nasli u ulozi vodecih likova ovog stripa. Lepo ispričana priča koja se čita u jednom dahu, bez skrolovanja telefona sa strane.

Za ljubitelje Bonelijevih junaka, ističe nekoliko knjiga u izdanju Veselog četvrtka – „Smrt, ljubav, smrt“, „Zagor protiv vampira“ i „Bekstvo iz Skajneta“, za koje je sam ilustrovao naslovnu stranu.

– Kako već pominjem stripove na kojima sam i sam radio, u Francuskoj je početkom godine izašao drugi i ujedno finalni tom serijala „Randolph Carter“, u izdanju Delcourt/Soleil. U pitanju je horor-avantura inspirisana delom i likovima H. F. Lavkrafta. Za scenario je zadužen poznati francuski scenarista Žan-Pjer Peko, pa ko voli moj rad, a natuca francuski — nek izvoli.

U isto vreme, i sa sličnom tematikom, izašlo je i antologijsko izdanje „Classic Fantastic“, za koje sam, pored drugih autora, ilustrovao jednu priču. Reč je o stripskoj adaptaciji horora sa početka dvadesetog veka i, koliko mi je poznato, System Comics je kupio prava za ovo izdanje, tako da bi trebalo da se nađe i u našim knjižarama tokom sledeće godine.

Dodaje i par knjiga koje su mu na listi za čitanje:

-U izdanju Maverika je pre mesec dana objavljen strip „Laku noć, sine – sedam basni u stripu“, slovenačkog autora Izara Lunačeka, dok je njegovom kolegi i zemljaku Iztoku Sitaru izašla sjajna monografija „Under the Red Star“.

Naš proslavljeni Aleksa Gajić ponovo iskače iz frižidera, ovog puta sa monografijom koja prelepo izgleda, dok je izdavačka kuća Makondo objavila je integral „Pogrebnik“, još jedan naslov koji zaslužuje pažnju.

Bane Kerac, crtač stripa, scenarista, ilustrator, kaže da nije lako odlučiti se za utisak godine kada je iza nas živahna i bogata izdavačka godina.

– Naši izdavači kao da su se utrkivali ko će ponuditi bolje upakovano i „mora se imati“ stripsko izdanje. Istina, ova godina nije bila prebogata kao neke prošle ali je ipak opšti utisak da su se Veseli četvrtak, Golkonda, Čarobna knjiga, Komiko, Darkvud, Lokomotiva, Najkula i ostali baš svojski potrudili da nam pruže raznovrsne i znalački odabrane albume.

Dodaje da bi ovogodišnju produkciju neobavezno podelio na savremeni svetski trenutak i svevremeni izbor nostalgije.

– Budući da pripadam generaciji vrlo sklonoj radosti iz mladosti, moj ovogodišnji favorit je druga sveska iz Golkondine edicije „Crtani romani izbor“.

Prošle godine, Golkonda je pokrenula seriju vestern stripova baziranih na engleskom izdanju „Cowboy Picture Library“ koji su kod nas objavljivani između 1962. i 1970. godine u kultnoj Forumovoj ediciji „Crtani Romani“. Filmovi preneseni na papir su za moju generaciju bili pravo otkrovenje, a likovi Rej Karson, Kanzas Kid, Roj Renk, Larigan i Rajli Sačmara su zauvek zauzeli mesto u srcima nas veterana.

Napominje da je „Larigan“ isprve postao kultno ime serije.

– Sa odličnim scenarističkim predloškom i fantastičnim grafizmom Artura Del Kastilja i Emilija Freha Abegona, to mu i nije bilo teško. Bez obzira na ofucani kliše usamljenog kauboja lutalicekoji ne traži nevolju nego nevolja nađe njega, „Larigan“ je kao završni krem ispeglanih vesterna i prethodnica špageti vesterna naprečac osvojio srca čitalaca.

Furiozna akcija oslonjena na neskrivene ljudske slabosti i dileme, puna sivih tonova koji razbijaju uobičajenu podelu na crne i bele šešire je dovoljno izdvojila Larigana od arhetipskih junaka iz „Crtanih Romana“.

Ističe da druga Golkondina sveka sadrži tri epizode španskog crtača Emilija Freha Abegona i jednu epizodu argentinca Karlosa Romea.

– Emilio Freho je bio idealan nastavljač Kastiljovog „Larigana“. Štaviše, dao je Lariganu čvrstinu i grubost i tako dopunio Kastiljovog prašnjavog džentlmena. Skok prema bluberijevskom tumačenju Divljeg zapada je napravljen tako da smo potpuno bili pripremljeni na dolazak antiheroja koji su znali i da dele ali i da dobiju batine, koji su smrdeli na znoj i konje i koji su morali da pune revolvere.

Kao što filmove „The Good The Bad & The ugly“, „High Noon“, „Scalphunters“ i „Rio Bravo“ možemo uvek iznova da gledamo, tako i Larigan ostaje kod nas da ga često vadimo iz police i uživamo u izvanrednom klasiku.