Kultura, humor i jezik koji svi razumeju: Šta stoji iza popularnosti filma „Svadba“

Povodom ovog neočekivanog uspeha, Danas je razgovarao sa rediteljima iz regiona kako bi saznao šta stoji iza fenomena koji ponovo vraća publiku u bioskopske sale.

Hrvatski reditelj Predrag Ličina smatra da je regionalni uspeh Svadbe zapravo vrlo logičan i lako objašnjiv, naročito ako se sagleda širi kulturni i tržišni kontekst:

– Regionalni uspeh filma Svadba zapravo je lako objašnjiv. U poslednjih 35 godina u Hrvatskoj mnogo su popularniji srpski filmovi nego hrvatski, naročito kada je u pitanju žanr komedije. Kada, iz hrvatske perspektive, ugledate šareni plakat za film Svadba, pređete očima preko njega u pravcu kojim čitate – prvo što vidite jeste šest srpskih glumaca, od kojih najmanje pet njih znate, pa pomislite – opa, evo je nova srpska komedija! To moram da gledam! Nakon toga vaš pogled nastavi udesno, a tamo je sad na plakatu šest hrvatskih glumaca, od kojih najmanje pet njih znate, pa se onda upitate – otkud sad ovi, pobogu?! Posle sagledate celu sliku, pa kad vidite vladiku i biskupa, te shvatite da se film zove Svadba, ne možete da ostanete ravnodušni.

Kada, iz srpske perspektive, pogledate plakat, prvo pomislite – kako bre Hrvati umeju da snime komediju? Aha, uzeli su naše glumce pa kao biće smešno. Međutim, kada film u Hrvatskoj u prvom vikendu u bioskopima pogleda neverovatnih 140 hiljada ljudi, onda se u Srbiji postavlja logično pitanje – pa čekaj, možda je stvarno smešno? Moram to da proverim!

Sledećeg vikenda film je stigao i u srpske bioskope, gde je publika reagovala na sličan način kao u Hrvatskoj, potvrđujući logičan obrazac regionalnog uspeha

Iako se radi o filmu u kojem se dijalozi izgovaraju na dva različita jezika, a film nije titlovan ni na hrvatski, ni na srpski, a prilično sumnjam da će biti titlovan na bosanski i crnogorski, postavlja se i sledeće pitanje – da li su onda ovo uopšte različiti jezici ili ih sve možemo svrstati pod jedan zajednički koji bi se zvao ‘domaći jezik’? Ovim dolazimo do osnovnog razloga regionalne popularnosti filma Svadba – on je, naprosto, domaći film.

Slično razmišlja i srpski reditelj Zoran Janković, koji uspeh filma vidi kao potvrdu dugoročnog obrasca kada je reč o domaćoj kinematografiji:

– Početkom prikazivanja filma Svadba još jednom se potvrdilo da domaći filmovi koji obrađuju teme iz svakodnevnog života, a u osnovi su komedije, imaće uvek veliki broj gledalaca. Još ako su junaci filma iz bivših republika, onda imamo filmski hit. Poslednji film koji je imao ovakav kapacitet i veliki broj gledalaca bio je Parada – isto su glavni junaci bili iz Srbije, kao i iz bivših republika.

Mislim da će i u budućnosti filmovi sa ovakvim okvirima imati dobru gledanost.

Za reditelja Ognjena Jankovića, važan aspekt uspeha Svadbe jeste i širi značaj koji film ima za bioskopsku publiku u regionu, bez obzira na lični sud o samom ostvarenju:

– Ja, nažalost, nisam gledao film još uvek, ali je genijalno to što se ljudi vraćaju u bioskope ponovo, jer je proteklih par godina bilo neko malo zatišje. E sad, morao bih stvarno da vidim film, a ne da nagađam zašto je toliko pažnje privukao – verovatno uloge i tema – ali svakako je početni uspeh u Hrvatskoj dao zamajac za ceo region, jer u Hrvatskoj inače su posete u bioskopima mnogo slabije nego u Srbiji, tako da je to sigurno dodatni motiv. Ali, svakako će brojke do kraja biti baš velike.

Reditelj Miloš Avramović kaže da se raduje uspehu svakog filma:

– Posebno me raduje velika gledanost u bioskopu, koji je za mene uvek bio i ostaće hram filma. Bioskop je ostao poslednje mesto i utočište gde odlazimo da gledamo film sa poštovanjem i pažnjom kakvu trud i ljubav uloženi u stvaranje jednog filma i zaslužuju. Bez skrolovanja po telefonu, pauziranja, preskakanja “dosadnih” delova.

Bioskopi ponovo puni

Film Svadba je za pet dana prikazivanja u Hrvatskoj i BiH pogledalo više od 200.000 ljudi, dok je u Srbiji za četiri dana dostigla 130.000 gledalaca, čime je ovo ostvarenje postalo jedan od najgledanijih regionalnih filmova u kratkom vremenskom periodu.

Takav rezultat potvrđuje da publika i dalje ima snažan interes za domaće priče, naročito kada one prepoznatljivo, duhovito i bez zadrške govore o zajedničkom prostoru, jeziku i mentalitetu.