3 nova stripska integrala iz Stalkera: „Loun Sloun“, „Plava nota“ i „Monstrum“

Loun Sloun – Stelarni integral

Osam vekova nakon apokaliptičnog događaja znanog kao Velika strahota pratimo neverovatne pustolovine Louna Slouna, koga, tek što mu je svemirski brod uništen, zarobljava entitet poznat kao Onaj Koji Traga. On potom biva bačen u drugu dimenziju, gde postaje svemirski odmetnik i skitnica s neobičnim moćima.

Zatiče se usred međuplanetarne borbe između svemirskih pirata, džinovskih robota, mračnih bogova i bića iz drugih dimenzija. Nalik kakvom futurističkom Odiseju, Loun Sloun je primoran da usamljen luta univerzumom koji mu je potpuno stran.

U bibliografiji francuskog strip-autora Filipa Drijea, često nazivanog „svemirskim arhitektom”, poznatog po svom grafički zadivljujućem ali i avangardnom stilu, kao magnum opus ističe se njegov serijal Loun Sloun.

Odmah po pojavljivanju, 1966. godine, postao je simbol vizuelnog eksperimentisanja u stripu. U sledećih pola veka, sve do 2012. godine, kroz raznorodne fantastične priče o samotnom vaseljenskom pustolovu, Drije je, u duhu epohe koja je ubrzo iznedrila slavni časopis Metal irlan, istraživao ontološka pitanja, na inspirativan način zadirući u pitanja teologije i tehnologije, haosa i kosmičke harmonije.

Posledično, njegov heroj Loun Sloun nije klasični avanturistički junak, već figura osuđena na lutanje kroz zagonetna zvezdana prostranstva, suočena s pitanjima identiteta i slobodne volje. Drijeov rad otvorio je vrata za nove kreativne pristupe u stripu, brišući granice između narativa, ilustracije i apstraktnog stvaralaštva.

Njegov uticaj primetan je i u filmskoj i konceptualnoj umetnosti, a „Loun Sloun“, čije je objavljivanje potrajalo gotovo pola veka, suvereno se svrstava među evropske stripske klasike.

Plava nota i druge priče

Integral „Plava nota i druge priče” sabira pet značajnih saradnji scenariste Filipa Parengoa i crtača Žaka de Lustala, dvojca koji je krajem osamdesetih i početkom devedesetih redefinisao poetski ton frankfonog stripa.

Pojavljivanje ovog dueta u Kastermanovoj strip-reviji À Suivre početkom osamdesetih godina prošlog veka predstavljalo je neku vrstu šoka za ljubitelje devete umetnosti.

Likovno stvaralaštvo Lustala, sa estetikom nesavršenosti na granici naivnog slikarstva, utemeljeno na poetičnim tekstovima Parengoa, donosi nam atmosferične priče, ponekad avanturističkog štiha, a ponekad, poput noar filmova, začinjene spektrom rudimentarnih emocija u prostoru između senzualnosti i nasilja.

Njihovi radovi najčešće nisu klasične priče u oblačićima, već amalgami stripa, proze i filmskog scenarija, u kojima slike i tekst teku paralelno – kao muzika i reči u istoj partituri.

Monstrum, tetralogija

Tetralogija „Monstrum” Enkija Bilala integralno je izdanje koje sadrži celovit serijal od četiri strip-albuma – „San Monstruma“, „32. decembar“, „Sastanak u Parizu“ i „Četiri?“.

Priča prati Najka Hacfelda, ratno siroče iz Sarajeva, koji poseduje izuzetno pamćenje i vođen je zavetom iz detinjstva da pronađe i zaštiti dvoje prijatelja iz ratnog skloništa, Amira i Lejlu. Radnja se proteže od njihove rane i nasilne prošlosti 1993. godine do distopijske budućnosti oko 2026–2028, spajajući lično sećanje i kolektivnu traumu sa univerzalnim političkim temama, pitanjima višeslojnosti identiteta i mestom čoveka pod teretom istorije.

Sa grafičke strane, Bilalove table u različitim tehnikama doživljene su kao njegov vizuelni vrhunac. Takođe, zbirka „Monstrum“ smatra se jednim od njegovih najličnijih dela — tamnim, proročkim po tonu, koje istražuje na koje se načine vreme, pamćenje, umetnost i tragedija međusobno prepliću. Uprkos izvesnoj hermetičnosti, serijal je opčinio čitaoce – kako melanholičnom lepotom, tako i začuđujuće neprolaznom aktuelnošću.