Jedan od najvažnijih segmenata filmske umetnosti ili industrije, kako god je zvali, je scenario. Čak i laici znaju da bez „priče“ nema ni filma, ali teško da će mnogi od nas, čak i kad su u pitanju remek dela sedme umetnosti, znati ko je njihov scenarista. To je tako i kad je u pitanju omiljena domaća kinematografija, ali većini će ipak „zvučati poznato“ ime Srđana Koljevića. Koljević je scenarista („Nebeska udica“, „Klopka“, „Nataša“, „Normalni ljudi“, „Sivi kamion crvene boje“, „Ljubav i drugi zločini“), ali se ove godine pojavio i drugi njegov film koji potpisuje i kao reditelj „Žena sa slomljenim nosem“. Tim filmom počeo je u utorak uveče 34. festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji. Koljević je takođe nekoliko godina unazad i moderator Letnje škole dramaturgije „Slobodan Stojanović“ na Festivalu, a ideal je sagovornik i za temu ovogodišnjeg simpozijuma – „Scenarista-reditelj, reditelj-scenarista, srpski slučaj“.
* Šta je ono čemu učite studente na Letnjoj školi dramaturgije?
– Trudim se da Letnju školu dramaturgije iskoristim da bi studenti ovde dobili nešto što ne mogu da dobiju na fakultetu. I da im ono što pričam ovde bude drugačije od onoga što je deo nastave i klasičnog učenja. Trudim se da ih na neki način uklopim u našu kinematografiju, da nađu neku „zakačku“ jer u školi su oni ipak izlovani. A ovde im dovodimo u goste autore filmova i razgovoramo o njihovim projektima, pokušavajući ono što je nateže – da ih navedemo na to da sami razmišljaju, promišljaju priče, imajući na umu ono što je najvažnije – da te priče dotiču publiku i da budu realizovane.
* Scenarista-reditelj. Vaš slučaj?
– Kada piše, scenarista gleda film u glavi, tako da je to dalje na neki način stvar izvedbe – da li ćete da napišete note ili ćete da dirigujete izvođenjem dela koje ste napisali. Postoji ta paralela sa muzikom i orkestracijom. Pogotovo u ovom mom filmu, koji je zaista bio kao simfonijski orkestar – imao sam veliku ekipu glumaca, struktura je bila mozaička tj. slična muzičkoj, zato što su iz mnogih „instrumenata“ dolazili zvuci koje je trebalo uklopiti. Tako da je moj slučaj takav da, kad napišem priču za koju intimno mislim da ja najbolje znam da je prevedem u slike, odlučim i sam da je režiram. Kada pišem scenario za prijatelje uvek imam u vidu njihove režijske afinitete i onda pišem prema njima. Ali, mislim da je engleska reč „filmmaker“ odnosno stvaralac filma tačna, jer, posebno sa razvojem tehnologije, film postaje jedinstvo koje je nerazlučivo i koje mogu da rade dva čoveka, tri čoveka, a može i samo jedan jer to više nije problem.
* Koliko onda, upravo u tom smislu, ima svrhe jedan ovakav jasno profilisan filmski festival posvećen upravo scenariju?
– Mislim da ovaj festival, uz festival u Nišu, zaista ima najbolji profil jer izdvaja jedan aspekt filma. Pogotovo što scenario ima nezgodnu poziciju da od njega ogromnim delom zavisi kvalitet filma, a sa druge strane – on nije prepoznat kao bitan element. Jer scenario u suštini traži najmanje sredstava, sem vremena, rada i talenta. Zato je važno da se u fokusu jednog festivala nađe taj aspekt – da se i kroz simpozijume i kroz susrete, usmeri pažnja na nešto čemu je potrebna. Često se priča o tome kako filmovi imaju problem sa scenarijem kod nas. I uvek je to tako, i u Americi je tako, jer ne bi oni kupovali prava na rimejkove naših priča da nemaju problem sa tim. Zato je veoma bitno da postoji ovaj festival, koji je u teškim danima, kao što je i svaki drugi aspekt kulture u krizi.
Posvećeno Vuku Pavloviću
Pre zvaničnog otvaranja Festivala, u banjskom bioskopu prikazan je „Nekro film“ po scenariju Vuka Pavlovića, saradnika i prijatelja Festivala koji je preminuo prošle godine. Na Letnjoj pozornici od njega se oprostio direktor Festivala Milan Nikodijević. Vukovoj sestri, glumici Mileni Pavlović, uručena je replika rimskog zlatnika, posthumno priznanje Pavloviću za sve što je učinio za FFS. Nažalost, početak Festivala obeležila je još jedna smrt. Preminuo je filmski novinar Železničkih novina, zaštitni znak mnogih festivala, pa tako i banjskog – Dušan Vukić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
