Stvarno su svi dobrodošli u Narodni muzej

Ona smatra da večerašnje svečano otvaranje velike centralne zgrade na Trgu Republike, njene dostupnosti u celini, mogućnost posete stalnoj postavci koja će zahvatiti 5.000 kvadratnih metara i to u izuzetno širokom hronološkom rasponu od daleke praistorije, do 20. veka pruža neprocenjiv sadržaj za sve građane Beograda , Republike Srbije i goste Beograda.

– Mogućnost da se šest dana u nedelji obiđe stalna postavka u celini ili njen deo, da to postane kvalitetan sadržaj slobodnog vremena verujemo dodatno će obogatiti kvalitet života sviju nas.- ističe Lidija Ham.

*Koja je u najkraćem istorija arhitekture zgrade Narodnog muzeja?

Sama zgrada Narodnog muzeja građena je za potrebe Upravne fondove, odnosno, namenski za potrebu banke. Sagrađena je 1903. godine po projektu arhitekata Andre Nikolića i Nikole Nestorovića. Sa aneksom 1933, godine vertikale su stavljene pod zajednički fasadni omotač. Ova i druge osobenosti zdanja nalagale su kompleksno rešavanje arhitektonskog i građevinskog obnavljanja, završenog upravo 31. marta tekuće godine. Izvođači su bili upućeni da rade obnovu po vertikalama i tako je i učinjeno. Na zgradi, takođe postoji i aneks trećeg i četvrtog sprata koji je pridodat 1966, godine u vreme poslednje rekonstrukcije zgrade pre ove, to jest, kada je na čelu Muzeja bio čuveni Lazar Trifunović. Sadašnja obnova je bila celoviti građevinski zahvat koji podrazumeva šest etaža same centralne zgrade koja je uz to, važno je reći, i sama spomenik kulture. Svi građevinski radovi su se odvijali pod nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika kulture

*Mnogo je vremena prošlo, postojali su i drugi autorski projekti za rekonstrukciju Muzeja. Zna li se koliko je novca za sve to utrošeno do sada?

Svi ti ugovori koji su potpisivani su bili javni. Potrošen je novac, potrošeno je i vreme. Ta dva projekta su bila autorska i podrazumevala su dodatno preinačavanje same zgrade i prilagođavanje muzejskim potrebama, ali uprkos najboljim namerama naručilaca i projektanata u nekom trenutku odbačeni su kao neadekvatni za realizaciju. Ovo rešenje koje je sada realizovano je zapravo treće po redu i ono podrazumeva samo temeljnu obnovu i zato i nema autorskog pečata. Temeljna obnova podrazumeva zamenu instalacija, uvođenje novih sistema, arhitektonsku konzervaciju, elemente restauracije, dakle ne samo svih novih sistema koji se tiču izložbenog prostora i depoa, nego i sigurnosti, klimatizacije, osvetljenja prostora. Važna je sanacija krova, konzervatorski ateljei su zahtevni na svoj način i ,naravno, najmanje su zahtevne kancelarije zaposlenih. Sve je u potpunosti izvedeno, ali bez dodatnog preinačavanja kapaciteta.

*Zašto su pravljeni projekti ako je zgrada spomenik kulture i na njoj ne sme ništa da se menja?

To je više pitanje za nekog iz Zavoda za zaštitu spomenika. Nisam pozvana da o tome govorim ali postoje segmenti zgrade koji bi bili mogući za dodatno unapređenje. Kod ta prva dva projekta su planirani delovi koji su istorijski i koji bi ostali netaknuti i samo obnovljeni.

*Zašto će se plaćati ulaz u Narodni muzej, kada u velikim svetskim narodnim muzejima to često nije slučaj?

Generalno svi kulturni sadržaji zahtevaju investicije. Rađene su studije u vezi sa ulaznicama u muzeje i nije sporno da li treba plaćati muzeje. Plaća se ulaz za pozorišnu predstavu, plaća se ulaz u bioskop, pa treba plaćati i ulaz u muzeje. E, sad neke zemlje poput Velike Britanije imaju modele, kao što je kod njih podrška Lotari fonda. Njima su troškovi, to jest, sredstva koja bi dobijali od ulaznica su nadomešćeni na drugi način, ali ne u totalitetu pa, da ne postoji ulaznica. Postoji mogućnost da se ulaznica za stalnu postavku ne naplaćuje, a naplaćuju se tematske izložbe. Tako da baš mnogo besplatnih muzeja nema. Neki od njih imaju besplatne sadržaje, dok se neki, opet, veoma skupi. Mi smo se rukovodili time da ulaznica bude dostupna i pristupačna svima ali s obzirom na to da smo državni i centralni muzej smatramo da moramo da budemo dostupni svima. Čak i ta ulaznica koja postoji ne sme da bude prepreka nekom ko želi da poseti Narodni muzej. Zato ćemo i dalje kao što je bio slučaj i ranije zadržati običaj, da jedan dan tokom sedmice – nedeljom, bude besplatan ulaz. Tako će svi oni koji nisu u mogućnosti da plate i tu, kako smatramo, dostupnu cenu moći da posete Muzej.

*Da li biste otkrili ili izdvojili neke visoke zvanice za svečano otvaranje?

Tu smo bili prilično na mukama zato što bez obzira na to što je naš Muzej u centru grada i reklo bi se ima dosta prostora, zapravo, za onoliko prijatelja, saradnika, zainteresovanih koje bismo mi želeli da pozovemo neće biti dovoljno mesta da ih primimo sve odjednom . Zato ćemo tih prvih nekoliko dana imati zvanice koje se neće pojaviti samo prve večeri, već i druge, treće, četvrte. Mi ,naravno, želimo da budemo otvoreni za sve tako da kada se ovog četvrtka 28. juna, u 23 časa bude zvanično otvorio ulaz iz Vasine, tada, neće moći da se rezervišu ulaznice već će prvih dana, pored besplatnog ulaska, biti omogućeno da svi oni koji su najželjniji i najuporniji, zaista i uđu. Neće postojati selekcija za poželjnu i nepoželjnu publiku. Stvarno su svi dobrodošli.

*Koji blistav događaj, utisak ili ličnost biste izdvojili iz prošlosti Narodnog Muzeja?

Godine 1955, u Beograd je dolazio Henri Mur. To je bio veoma značajan događaj naročito u deceniji posle Drugog svetskog rata. Imalo je to i političku konotaciju – uspostavljanje ponovnih kulturnih veza sa Zapadnom Evropom tako da se često dešava da se u kulturi neke političke barijere premošćuju. To je taj lepši deo posla i to naravno treba da ostane tako, da kultura bude ona koja povezuje.

*Dan Muzeja je 10. maj zašto se onda on otvara na Vidovdan ?

Direktne veze između Narodnog Muzeja i toga da on bude otvoren na Vidovdan ,zaista, ne postoji. Ono što smo mi znali planom naših aktivnosti. građevinskih radova jeste da nakon što oni budu završeni kao što jesu 31. marta da se mi, sredinom godine otvorimo za posetioce u punom kapacitetu . Tako je u saradnji sa izvođačima, u saradnji sa kabinetom premijerke čiju veliku podršku imamo za sam događaj otvaranja određen taj datum.