Sučeljavanja sa prošlošću

Svečanim proglašenjem pobednika ovogodišnjeg Festivala evropskog filma na Paliću, večeras će biti završeno njegovo 15. izdanje. Čekajući nove dobitnike „tornjeva“ za najbolji film u celini, najbolju režiju i estetski svež pristup filmu, Festival na Paliću je uručio nagradu „Aleksandar Lifka“ za životno delo domaćem dobitniku ovog priznanja Goranu Paskaljeviću, o čemu ćemo vas detaljnije izvestiti u sutrašnjem izdanju našeg lista.
Slab kvalitet druga dva filma u takmičarskom programu, prikazanih pete večeri Festivala, tek donekle su ugrozili dosad stabilnu filmsku selekciju. Film „Porodica je zakon“, rađen u nemačkoj produkciji, ostaje zanimljiv na nivou sižea iz kataloga, dok je realizacija daleko od očekivanog. Gostujući na Paliću, reditelj filma Mark Mejer kaže da u današnje vreme imamo mnogo koncepata porodice, samo je pitanje odabrati pravi. „Film je zapravo o tome kako porodica komunicira međusobno, posebno kada dođe do momenta da se granice probijaju a pravila krše“, kaže Mejer. On je zadovoljan kako je film prihvaćen i u Nemačkoj i van nje (prikazan je u Bugarskoj, Italiji, Šangaju), budući da je u pitanju film koji je rađen sa malo novca. Posebno je, kako kaže, oduševljen što je stigao i na Palić, jer se našem Festivalu nije nadao. Njegov producent, Fajsal Omer, kaže da je produkcija nemačkog filma danas izuzetno značajna u Evropi, posebno po pitanju koprodukcija, jer Nemačka često učestvuje u proizvodnji filmova kinematografija jugoistočne Evrope.
Na Palić je stigao i šesnaestogodišnji Džeri Johanson, tumač glavne uloge u filmu „Kralj ping ponga“. Ovo švedsko ostvarenje ostalo je izgubljeno između mešavine priča i kombinacije žanrova, što je u mnogo čemu ugrozilo odličan tempo i ideju, kojima film startuje. Johanson nije bio mnogo pričljiv. Kaže da je uživao u snimanju i radu sa divnim rediteljem, i da je do uloge došao slučajno, tako što je otišao na kasting nakon dvonedeljne bolesti. I ovolika izjava je sasvim dovoljna!
Rediteljka filma „Magnus“, prikazanog u programu „Paralele i sudari“, je mlada Estonka Kadri Kusar, koja je svojim prvim filmom uspela da uđe u selekciju programa u Kanu, ali i da završi pred sudom. Naime, ona je svoj film zasnovala na istinitoj priči o momku, koji je počinio samoubistvo imajući podršku svog oca, zbog čega ju je majka nesrećnog mladića tužila za povredu osećanja. Ona je tu priču čula sasvim slučajno, na večeri kod svojih prijatelja, gde se susrela sa čovekom koji joj je ispričao svoju životnu priču. Isprva, Kadri Kusar je napisala dramu, koju je potom pretočila u film. „Svi smo mi nečiji roditelji i nečija deca. Zato me je interesovalo da uhvatim taj momenat kada roditelj kaže svom detetu da, ako već hoće, onda može da se ubije“. Zato lik oca u filmu igra čovek po čijoj priči je film i nastao. Kaže da se odlučila da baš njemu dodeli tu ulogu, jer je u međuvremnu započeo potpuno novi život, sa novom ženom sa kojom ima drugo dete. Film „Magnus“ bio mu je kao neka vrsta ponovnog proživljavanja i sučeljavanja sa prošlošću.