Kada bih slučajno naletela na Marsovca, ili Venerijanca ili bilo kog drugog Nezemljanina i kada bi se na mene svalio mučan teret da mu objasnim gde se obreo i s kim ima posla (mislim na vrstu), osetila bih se prvo, naravno, ponosno.
Istina, vrlo kratko, s obzirom da za ponos nema realnog osnova. Da ga uputim u politiku, ne bi bilo šanse, jer da je iole razuman, kakav verujem da bi morao biti pošto nije odavde, pa i da je obrazovan, kakav bi opet morao biti pošto govori srpski, ništa ne bi razumeo, a ja bih se suočila sa onim od čega uporno bežim na razne načine, ni ja ništa ne razumem.
Ne bih mogla ni da mu pokažem beogradska kulturna dobra (recimo da je sa svoje planete pao, kao što smo navikli da Marsovci čine, da se nije dovezao letećim tanjirom i time mi olakšao posao), jer u pozorištima mnogo mašu rukama, loše pevaju i deru se, te bi se prepao, a muzeji ne rade.
Odvela bih ga u kafić na Dorćolu u Tadao Ando stilu i počela:
– Marsovče, pre svega, dobrodošao! Mnogo bolje izgledaš u prirodi nego u Spilbergovim obradama… Ukratko, mi ovde imamo ulice, reke, zgrade i ljude. Mnogo ljudi odjednom čine društvo. Reke teku, u zgradama se guramo, ulicama hodamo ili vozimo (nekad do smrti, kad smo van sebe). Društvo je vrlo komplikovan fenomen, istina zasnovan na malobrojnim i jednostavnim principima, ali oni su se pervertirali u nerazumljiv haos, pa bih to ostavila za drugi put. Ljude prilično opisuju dve stvari: čežnja i adrenalin. Sezonski čeznemo za hotelima pored Sredozemnog mora, noću čeznemo za seksi komšijama, danju čeznemo za danima kad smo čeznuli za ko zna čim. Ipak, veoma snažna naša čežnja je za kontaktom i aktivna je 24/7. Svi gledaju u ekrane i čekaju, s mreže se ne skidamo. Istina, pored nas su drugi ljudi, ali oni su dosadni, sa njima se ne slažemo. Razumljivo, pošto svako čezne svoju čežnju.
Sad: adrenalin. Čežnja je iščekivanje adrenalina, a adrenalin je život. U stalnim udarima na granice, na čemu se zasniva važan deo kulture, nekad dolazi do prelivanja. Adrenalin postaje više od života. Tako je pet momaka selo u kola i pojurilo na žurku. Velika brzina, udar adrenalina, iluzija moći… Čitala sam da je u Fejsbuku doskora važila mantra: Move fast and break things. Destruktivno, ali aktuelno. Eto, to smo mi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
