Foto: Zoran Zeremski/Muzej VojvodineIzložba pod nazivom „Priroda i društvo“ predstaviće radove nastale prošle godine na art rezidentu pod istim nazivom u Vrdniku. Svečano otvaranje je u petak 9. maja od 19 časova u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu.
Ovo umetničko okupljanje kako kažu organizatori, održano je od 1. do 5. jula prošle godine u ovom sremskom mestu na Fruškoj gori. Na njoj je učestvovalo šestoro umetnika: Milena Putnik, Milica Ružičić, Nemanja Milenković, Dejan Ivanović alijas Wuper, Branislav Nikolić i Nikola Popović.
Dragana Garić Jovičić, autorka izložbe i kustoskinja Muzeja, kaže da joj se kao selektoru pomenutog rezidenta činilo da je goruće pitanje svesti pojedinaca koji vode društva i „neophodnosti očuvanja prirodnih eko-sistema kojima smo okruženi“.
Otuda je dodaje i naziv koji podseća na bezbrižne trenutke detinjstva i časove istoimenog predmeta, koji su često održavani u prirodi.
– U tom naslovu, sadržana je i nostalgija za vremenom kada smo bez razmišljanja jeli neoprane jagode, tražili jaja koje su koke snele po dvorištima, hvatali rakove u potocima, prebrojavali svice u letnjim večerima. Fruškogorsko selo Vrdnik odabrano je za lokaciju kolonije zato što se na jednom manjem prostoru lakše uočavaju mnogi uticaji društva na prirodu – kaže ona.
U Vrdniku je još daleke 1804. godine, kako ističe naša sagovornica, otvoren rudnik mrkog uglja, koji je eksploatisan više od vek i po. Okna fruškogorskog ugljenokopa zatvorena su pre nekoliko decenija, a selo je zbog termalnih, lekovitih voda pretvoreno u banju. Devedesetih godina prošlog veka turizam je polako utihnuo, da bi tokom pandemije bolesti izazvane korona virusom Vrdnik doživeo pravi graditeljski procvat. Svedoci smo kaže, „zlatiborizacije” svih naših brda i planina, pa zašto bi onda Fruška gora bila izuzetak!?
– Moja generacija, kao i sve generacije ranije, a i mnoge posle moje, odrastale su sa svešću da su nezagađena zemlja i čist vazduh i voda besplatni i svima dostupni. Sad shvatamo da je to bila iluzija i da smo svedoci poražavajuće činjenice: sve ono „besplatno” i te kako ima cenu, jako je isplativo i već odavno, ako nije prodato, jeste na prodaju – nastavlja ona.
Tokom petodnevnog boravka na koloniji, umetnici su se družili, posmatrali, razmišljali, razmenjivali ideje i skicirali zamisli. Završene radove dostavili su Muzeju, koji je na taj način obogatio Zbirku savremene umetnosti.
– Umetnica Milana Putnik uradila je kolaž „Dva oka“ koji je inspirisan rakovačkim i ledinačkim jezerom. Ona se bavi pejzažom u promeni. Ovo je priča kako su u stvari nastala ta jezera koja bi sada trebalo kultivisati, ali se to ne dešava. Nemanja Milenković uradio je akvarel o tome kako je narastao Vrdnik i njegova klijentela, pa iznad rozog flaminga na naduvavanje stoji vrdnička kula koja se raspada – kaže kustoskinja.
Kako dodaje, delo vajara Brane Nikolića je instalacija fioka od drveta i u njima prerađeno, isečeno drvo, pod nazivom „Staništa“, dok je Nikola Popović svoj rad „Fruškogorsku reviju buba“ posvetio našem negativnom odnosu prema bubama, ali kroz humorističnu priču jednog pseudokritičara koji ocenjuje bube.
– Bilo bi apsurdno očekivati da će njihovi radovi doprineti očuvanju životne sredine, no, ako i jednog posmatrača, ili posetioca izložbe navedu da se zapita, te izađe iz zone konfora i podigne svoj glas – onda sve ovo ima nekog smisla. U svakom slučaju, neka od umetničkih dela koja će se naći pred publikom su svedočanstvo da smo svesni na koje sve načine uništavamo planetu na kojoj živimo – zaključila je.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
